Судска рехабилитација не подразумева враћање имовине

Агенција за реституцију прошле јесени је предложила Министарству правде измене закона, како би било онемогућено да починиоци ратних злочина буду рехабилитовани само зато што не постоји потпис или печат на неком од докумената са суђења

Припадници окупационих снага чија је имовина конфискована после Другог светског рата, као и њихови потомци, не могу да се надају да ће им одузето бити враћено, став је Агенције за реституцију.

Закон о реституцији прописује да куће, станови или земљиште не могу бити враћени чак и ако су некадашњи припадници окупационих снага у међувремену судски рехабилитовани.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, изјавио је за наш лист да ће управо ових дана бити одбијен захтев за враћање имовине који су поднели законски наследници Андрије Маронића, начелника Фрушкогорског среза у Иригу током Другог светског рата. Срем је тада био у саставу Независне Државе Хрватске, тако да је Маронић био један од њених службеника. На захтев чланова породице он је рехабилитован  2011. године, одлуком Вишег суда у Сремској Митровици јер је 1944. стрељан без правичног суђења. О његовој судбини  одлучивао је Војни суд, а Маронић није имао прилику да се брани, наведено је у решењу о рехабилитацији.

Маронићу је конфискована целокупна покретна и непокретна имовина.

У судском решењу о рехабилитацији, у које је „Политика” имала увид, наведене су изјаве сведока који су тврдили да Андрија Маронић никада није носио униформу, па чак и да је на свом салашу скривао партизане. Осим тога, у овом документу је наведено и да је Маронић прешао у православну веру 1924. године. Такође, сведоци тврде да је на почетку рата ухапшен и послат у Јасеновац одакле је пуштен после интервенције синовца Ивице Маронића, једног од функционера НДХ. После тога постављен је за начелника Фрушкогорског среза у Иригу.

Међутим, пресуда Војног суда из 1944, која је такође достављена нашој редакцији, ствара другачију слику о улози Андрије Маронића у Другом светском рату. У овом документу је наведено да је „као члан усташког покрета и поверљива личност у терористичком апарату окупатора” одговоран за смрт 22 људи који су обешени због сумње да сарађују са партизанима. Наиме, како пише у пресуди, Маронић је учествовао у саслушавању девојака које су се „недозвољено састајале”, а са којима се „грубо и недозвољено понашао”, пише између осталог у овом документу.

Страхиња Секулић објашњава за „Политику” да се у Агенцији стриктно придржавају Закона о реституцији и да није на њима да процењују улогу одређених личности и изјаве сведока.

Он наглашава да рехабилитација и реституција нису укрштени процеси, односно да судска рехабилитација не подразумева доношење одлуке о враћању имовине.

– Агенција за реституцију прошле јесени је предложила Министарству правде измене Закона о рехабилитацији како би било онемогућено да директни починиоци ратних злочина у Другом светском рату буду судски рехабилитовани. Тако би било спречено да особе које су починиле убиства током рата буду рехабилитоване зато што не постоји потпис или печат на неком од докумената са суђења. Међутим, министарство још није покренуло иницијативу за измену ових законских одредби – изјавио је Секулић за наш лист.

Агенција може и током трајања поступка нечије рехабилитације да донесе одлуку о томе да његовим наследницима неће бити враћена имовина. Најпознатији је случај Милана Недића, чија рехабилитација још није окончана. Упркос томе, Агенција је средином прошле године одлучила да потомци председника квислиншке владе Србије не могу да рачунају на његову некадашњу имовину.

У образложењу пише да је Недић и на највишу функцију у цивилној власти постављен искључиво од немачких власти, а обављао је скоро до краја Другог светског рата, тачније до 4. октобра 1944. године.

„Самим чином прихватања тако значајне функције, и уз подршку и сагласност окупатора, а пре свега остајањем на високој функцији до краја окупације и чињенице да је могао да је обавља искључиво под условима и критеријумима које је постављао окупатор, Недић је представљао припадника окупационих снага. Самим тим његови наследници немају законског основа за повраћај имовине”, наведено је у овом решењу Агенције за реституције.

Занимљив је и случај Весне Драгојевић, унуке Николе Калабића,која је  2013. године поднела Вишем суду у Ваљеву захтев за његову рехабилитацију. Унука команданта Горске гарде Југословенске војске у отаџбини, која је током овог судског процеса променила презиме у Калабић, изјавила је да захтев за рехабилитацију подноси и због реституције. Она је нагласила да жели да врати у посед породице парцелу од око 1,3 хектара на Дивчибарама. Ипак, званичан захтев за повраћај имовине још није поднет. Што се тиче судског поступка за рехабилитацију, одлука није донета 5. јануара, као што је раније било најављено. Виши суд у Ваљеву заказао је ново рочиште  за 9. фебруар.

Аутор: Јелена Попадић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Бела кућа похвалила Србију због враћања имовине жртава …

интензивиран рад на закону о враћању јеврејске имовине

Имовина Јеврејима – на јесен | Јадовно 1941.