fbpx
Pretraga
Close this search box.
Ж | Ž

Podijelite vijest:

Sudbinu Draže Mihailovića odredile svetske sile

Amerikanci bili protiv iskrcavanja saveznika na Jadranu, a komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u Drugom svetskom ratu Englezi predali Titovim komunistima, kaže Miloslav Samardžić, autor dokumentarca o vođi četničkog pokreta.

Fotografija tela Draže Mihailovića (Foto Vikipedija)

Kragujevac – „Mnogo sam hteo, mnogo započeo, ali je ratni vihor odneo mene i moje delo…” Kada su se čule ove reči generala Dragoljuba Draže Mihailovića, izmučenog optuženika, koje on izgovara u sudnici na kraju montiranog procesa, u publici je nastalo komešanje. To je pretposlednja sekvenca dokumentarnog filma o komandantu Jugoslovenske kraljevske vojske (u otadžbini), autora Miloslava Samardžića, urednika nekadašnjih „Pogleda”, koji je, u organizaciji Pokreta obnove Kraljevine Srbije, prikazan u prepunoj sali Skupštine grada Kragujevca. Tren kasnije, kada se na ekranu pojavila fotografija mrtvog Draže i njegovog oskrnavljenog tela, svi su zanemeli.

– Draža je iskasapljen. Ali to ne treba nikog da čudi. Zločin je počinjen u skladu s duhom vremena i komunističkom ideologijom – kaže Samardžić za „Politiku”.

Naš sagovornik otkriva da mu je fotografiju mrtvog Draže dala Zagorka Vasić 1993. godine, kada se vratila u Srbiju iz Amerike.

– Zagorka Vasić je bila sekretar u vladi Dragiše Cvetkovića, a tokom rata Dražin obaveštajac. Sahranjena je na manastirskom groblju u Žiči, gde je, kao iskušenica, provela poslednje godine života. Negativ je uništen, a napravljene su samo tri fotografije. Prema mojim saznanjima, jedna je bila namenjena Krcunu, druga Rankoviću, a treća Svetislavu Stefanoviću Ćeći. Ipak, nedugo posle Dražinog ubistva, fotografija je objavljena u emigrantskoj štampi, zbog čega je u Beogradu izbila velika afera – priča Samardžić, pisac petotomnog dela „General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta”, koji dodaje da je autentičnost fotografije potvrdila „druga strana”, to jest pukovnik JNA, istoričar Branko Latas.

Samardžićev dokumentarac o četničkom vođi već je prikazan u 22 grada u Srbiji, Republici Srpskoj i inostranstvu. Premijera je bila u Adelejdu u Australiji decembra prošle godine, a autor kaže da je najviše publike bilo na projekciji u Banjaluci.

Film traje 114 minuta i nudi obilje dokumentarističke građe, koju je autor, kako sam kaže, sakupljao godinama. Snimanje je pomogla Organizacija srpskih četnika „Ravna Gora”, sa sedištem u Čikagu.

U dokumentarcu se pojavljuje čak 11 sagovornika. O Draži, prvom gerilcu u Drugom svetskom ratu, govore njegovi saborci, svedoci ratnih i poratnih dešavanja, američki istoričari.

Posebno su interesantna svedočenja pukovnika Miloša Kostića, pripadnika „zelenih beretki”, Dražinog kurira Uroša Šušteriča, koji govori o formiranju četničkog odreda u Sloveniji, advokata Petra Mićića, koji je branio Dražu, kao i zapažanja profesora Gregorija Frimana, stručnjaka za Drugi svetski rat na Balkanu, autora knjige „Zaboravljenih 500” o spasavanju američkih pilota u akciji „Halijard”, te njegovog kolege Kirka Forda, čiji kabinet krase Dražina bista i slika.

Film se može podeliti u tri dela. Prvi govori o školovanju Draže Mihailovića i njegovom učešću u balkanskim i Prvom svetskom ratu, drugi, najduži, posvećen je dešavanjima u Drugom svetskom ratu, a u trećem delu je osvetljena tragična sudbina vođe četničkog pokreta.

– Kralj Petar je prvog decembra 1941, na dan stvaranja Kraljevine Jugoslavije, obnarodovao da je Draža Mihailović vođa ustanka. Radio „Slobodna Francuska” preuzima govor koji prenosi Bi-Bi-Si, a potom tu vest objavljuju i drugi mediji. U Americi izlaze stripovi o Draži, Orson Vels snima radio-dramu, a „Holivud” pravi film „Četnici, borbena gerila”. Prvi negativan tekst o Draži pojavio se avgusta 1942, u listu Komunističke partije Švedske. Vremenom, takvih tekstova je bilo sve više, a od 1943. godine Amerikanci i Englezi se intenzivno spore oko ratne taktike i odnosa prema partizanima i četnicima. Ruzvelt je protiv iskrcavanja saveznika na Jadranu, a Čerčil nudi Staljinu „toplo more”, pod uslovom da ovaj nastavi da se bori protiv Hitlera. Tako Crvena armija prva ulazi u Kraljevinu Jugoslaviju, septembra 1944, što je bio početak sloma četničkog pokreta – navodi Samardžić.

General Mihailović je uhapšen 13. marta 1946. godine u bosanskom selu Oskoruša, opština Rudo, gde se lečio od tifusa.

–Engleski obaveštajci su Titovim komunistima predali radio-veze i obezbedili avione. Umesto saveznicima, kako su mislili, Dražu su njegovi poslednji saborci predali oficirima Ozne, koji su ga u polusvesnom stanju odvezli za Beograd. Vest o hapšenju Draže, onako kako se to dogodilo, objavio je „Čikago tribjun”, potom i švajcarski list „Žurnal diverdo”. Priča o tome kako je Dražu izdao Nikola Kalabić jeste samo još jedna od komunističkih izmišljotina –  kaže Samardžić.

Draža je osuđen na smrt streljanjem, a ubijen je pre isteka roka za žalbu. Naš sagovornik kaže da se to najverovatnije desilo u podzemnom skloništu vojnog kompleksa na Topčideru, gde je, od 10. juna do 15. jula 1946, i održano montirano suđenje.

Autor: Brane Kartalović

Izvor: POLITIKA

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: