Суд у Загребу у петак одлучује о ревизији пресуде Степинцу

Жупанијски суд у Загребу у петак ће одлучивати о ревизији суђења хрватском кардинала Алојзију Степинцу који је 1946. осуђен на 16 година затвора и присилног рада, као и на петогодишњи губитак политичких и грађанских права

Жупанијски суд у Загребу у петак ће одлучивати о ревизији суђења хрватском кардинала Алојзију Степинцу који је 1946. осуђен на 16 година затвора и присилног рада, као и на петогодишњи губитак политичких и грађанских права, објавили су данас хрватски медији.

„Ванрасправно веће може да усвоји захтев и донесе одлуку која се доставља странкама, а у петак ће се знати јесу ли за то остварени услови или не „, рекао је привремени портпарол суда Ратко Шћекић, пренела је Хина.

Ванраправно веће суда одлучује о ревизији суђења на захтев Степинчевог нећака, а судским већем ће председавати судија Иван Турудић. Рочиште ће бити затворено за јавност.

Ревизија поступка спроводи се на основу одредбе Закона о кривичном поступку из 2009. који прописује да особе које су судови бивше Југославије осудили за време комунистичке владавине за политичка, политички мотивисана кривична дела или друга кривична дела ако је до осуђујуће одлуке дошло злоупотребом политичке моћи могу ревизијом затражити поништење осуђујуће одлуке или њој другог одговарајућег правног акта.

Према наводима хрватске новинске агенције, ако утврди да је ревизија основана веће ће „пресудом поништити у целости или делимично побијану одлуку у изреци о кривичној одговорности“, а против одлуке већа жупанијског суда подносилац ревизије и државни тужилац могу да се жале Врховном суду.

Ревизија треба да садржи личне податке осуђеног, податке о пресуди која се побија, податке о чињеницама и доказима на којима се темељи, образложење и потпис подноситеља и, ако је подноситељ наследник, доказ да је осуђеник умро и да је он његов законски наследник.

Степинаца је 1946. тадашње Јавно тужилаштво НР Хрватске, на основу Закона о кривичним делима против народа и државе, оптужило да је сарађивао с италијанским и немачким окупатором и усташким режимом у НДХ, за насилно католичење православаца, за помагање усташком режиму, али и непријатељску пропаганду након краја рата.

Сабор Хрватске је почетком 1992. донео „Декларацију о осуди политичког процеса и пресуде кардиналу др. Алојзију Степинцу“.

(Бета)

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Милован Балабан: Степинац – баласт не екуменском путу

Комисија о Степинцу радиће годину дана

Архиве кључ истине о Степинцу