Суботица: Имена убица на споменику жртвама

Суботица – Имала сам тек седам година, али тренутак кад мађарски воjници убиjаjу мог оца Спасоjа и сестру Боjану за сва времена болно се урезао у моjе сећање. Можете, онда, само да замислите како ми jе било кад сам међу именима, како се овде каже невиних партизанских жртава из 1944. и 1945, угледала и Иштвана Лодриjа, човека коjи их jе, на моjе очи, предао убицама.

Овако, показуjући Лодриjево име на jедноj од плоча изнад споменика „Птица сломљених крила“, на Сенћанском гробљу у Суботици, говори Анђелка Грубешић (78). За разлику од спомен-плоче Аћифу Хаџиахметовић, чиjе откривање jе, ових дана, заталасало целу Србиjу, оваj споменик jе подигнут jош 1995, а Анђелка jе име коjе jе прогони целог живота на њему, случаjно, видела пре две године.

„Била сам на jедноj сахрани и, кад сам већ ту, одлучила да погледам и споменик“ наставља она.

„Када сам видела да jе ту и Лодри, просто сам се скаменила, а ужасне слике из априла 1941. покуљале су саме од себе.“

У паорским колима њен отац Спасоjе Нинковић jе, наставља наша саговорница, своjе четири кћери тада повезао код родбине у Бачку Тополу, да их склони од мађарске воjске коjа jе већ ушла на териториjу Краљевине Југославиjе.

„У насељу Носа пресрео нас jе баш Лодри, иначе наjамник на нашем имању. Пиштаљком jе позвао мађарске воjнике и рекао им да jе отац четник, а да Боjана, коjоj jе било 18 година, има бомбе у коси! Оца су пребили кундацима, а онда и пуцали у њега. Боjана, се, покушаваjући да помогне, бацила преко његовог тела, па су убили и њу – враћа се Анђелка у наjстрашниjе тренутке свог живота.“

По уласку мађарских трупа у Бачку први на удару били су, иначе, солунски добровољци колонизовани после Првог светског рата. Њима jе припадао и Спасоjе Нинковић. Стеван и Лазар Крнаjски били су главе угледне српске породице коjа jе у Келебиjи живела вековима, али их ни то ниjе спасло од бездушности комшиjа Мађара.

„На Ускрс 1941. по оца и стрица дошли су Иштван и Јанош Пелхе и рекли им да крену с њима“, прича Живана Крнаjски, Стеванова кћерка рођена четири месеца после његове трагичне смрти.

„Рекли су им да не брину, да ће се брзо вратити. Нису се вратили никада. Са jош 26 Срба са Келебиjе одвели су их у злогласну суботичку ‘Жуту кућу’ са чиjих прозора су их, измрцварене, побацали у камионе и закопали у атару.“

С мешавином бола и резигнациjе, Живана на плочама на Сенћанском гробљу показуjе и имена браће Пелхе. И они су, како ту пише, „невине партизанске жртве из 1944. и 1945. године“. Као ни откривање плоче Хаџиахметовићу, одавање те врсте „почасти“ сарадницима окупатора новосадског историчара др Драгу Његована коjи се, децениjама, бави истраживањем окупаторских злочина пре свега на териториjи Воjводине, ипак не изненађуjе.

„Нико, заправо, нема увид чиjа су све имена на споменицима Немцима и Мађарима, страдалим у Другом светском рату и после њега, коjих jе по Воjводини све више“, каже он.

„Свакоj невиноj жртви треба одати пошту, али ту су и регистри Државне комисиjе за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача. Са њима би, пре него што се било коjи од тих споменика откриjе, требало упоредити имена коjа се на њима налазе. То се, нажалост, не чини.“

Ледено ћутање

Видевши име jедног од џелата свог оца на списку „невиних партизанских жртава“, Анђелка Грубешић jе сама покушала да исправи неправду. Успела jе чак да у архиви Вишег суда у Суботици пронађе оригиналну пресуду Лодриjу, образложену управо потказивањем њеног оца, али ни то ништа ниjе вредело. Писма упућена лидерима СВМ Јожефу Каси и Иштвану Пастору, председнику Скупштине Воjводине Шандору Егерешиjу, градоначелнику Суботице Саши Вучинићу…, остала су без одговора!

Ехо из Мађарске

У Мађарскоj jе, каже др Драго Његован, у пуном замаху ревизионизам чиjи ехо, очигледно, одjекуjе и Воjводином. Пре неколико година jе тако рехабилитован генерал Ференц Сомбатхељи, начелник Хортиjевог генералштаба и наредбодавац злогласне новосадске рациjе. Он jе, иначе, у Новом Саду 1945. осуђен на смрт и стрељан. На другоj страни, учесник тог злочина Шандор Кепиро умро jе неосуђен у Будимпешти, а правди, упркос чињеници да jе 1944. учествовао у депортациjи више хиљада Јевреjа, сада измиче и Ласло Чатари.

Извор: ВАСЕЉЕНСКА