СТРАДАЊЕ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ТЕОФАНА БЕАТОВИЋА: Убијен од братске руке на Бадњи дан 1942. године

Свештеномученик Теофан (Томо) Беатовић, рођен је у Бодежиштима код Гацка 1890. године.

Послије анексије, заједно са херцеговачким устаницима прелази у Црну Гору као добровољац до 1912, када одлази у Сјеверну Америку. Постриг прима у руском манастиру Светог Тихона у Пенсилванији о гдје борави од новембра 1919.до марта 1921.године, када је рукоположен за јерођакона од Архиепископа руског Александра.

Био је запажени мисионар, у служби болничара до јула 1923, када прелази у Српску Нову Епархију (коју оснива епископ Мардарије Ускоковић (Свети Мардарије Љешански и Либертвилски). У то вријеме, Теофан прикупља прилоге за манастир-сиротиште Светог Саве у Либертвилу. Након четири године, отац Теофан се тешко разболио. Лијечи се у Чикагу и Сент Паулу, а након опоравка, наставља службу: свјештенослужи, прави гусле, иконе, крстове, организује светосавске прославе и на њима гусла, бодрећи витешки дух српског народа.

Након дугог боравка у туђини, повукла га је жеља за отаџбином, за његовом Херцеговином. 1939.напушта Америку и долази у отаџбину. Августа 1940. Патријарх Српски Гаврило оца Теофана рукополаже у чин јеромонаха и додјељује му Митрополију Црногорско-приморску. Због слабог здравља, боравио је у приморским крајевима, и  то у Режевићима, Праскавици, Градишту и Дуљеву. Да би био ближе родном Гацку, добија службу у Манастиру Косијерево.

На Бадњи дан, 6. јануара 1942, комунисти хапсе јеромонаха Теофана и одводе га из Косијерева. Ухапсио га је пропали ђак Требињске гимназије и вишеструки комунистички убица,  Милосав Алексић, из рудињског села Видне, иначе син старог племенског капетана Васа Алексића.

Пошто је оскрнавио и опљачкао манастир Косијерево, људски несој Милосав Алексић је шамарао и пљувао монахе, а затим одвео оца Теофана везаног и заузданог жицом. Успут, на путу до своје Голготе,  морао је носити своје мучитеље, који су узвикивали „Носи попе папазе“.

Кад су дошли до јаме Врањине, удаљене сат времена хода од манастира, Милосав В.Алексић одскочио је од жртве, а већ у сљедећем тренутку, свом силином гурнуо оца Теофана у јаму.  Теофан је имао 46.година. Тако биљежи игуман Косијерева отац  Дамјан Томић.

У манастирској архиви, игуман је записао да је јеромонах Теофан Беатовић „писао пјесме“ и  „много волио гусле“. Четири дана раније у јаму Врањина комунисти су бацили оца Тимотеја (Ковача), из Невесиња, пострадалог у тридесетој години живота.

Исти игуман Дамјан и јеромонах Арсеније Кнежевић  мученички су страдали фебруара 1944, од крволочне комунистичке руке.
Мученичке кости јеромонаха Теофана Беатовића извађене су из јаме на Томиндан 2013.године.

Слава и вјечни спокој мученичкој души нашег Гачанина, Свјештеномученика Теофана (Беатовића).

Приредио: Раде Црногорац

Извор:Драган Крушић,  „Мартиријум Косијевеских и Вучедолских свештенослужитеља“, Љетопис Бањана и Рудина, бр.3.

---

Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА