Представљена капитална књига др Јована Јањића, у издању Компаније „Новости“, о времену када се идеологија обрачунавала са вером. Поповић: Аутор је користио аутентичне како објављене тако и још необјављене изворе.
У времену комунизма неко је од нас хтео да начини другачије људе него што смо предодређени да будемо, хтео је да створи друштвену климу сасвим другачију од духовног и културног амбијента какав наш народ, држећи се изворне духовности и свог завета, вековима ствара. Ометан је верски живот, нападани су и линчовани епископи и свештеници, многима је суђено, а некима је, нажалост, и „по кратком поступку пресуђено“, отимана је и национализована црквена имовина, урушаван је углед цркве у народу… Уништавана су знамења са православним и српским националним симболима, затирана светилишта. Идеологија се обрачунавала са вером. Стварана је атмосфера у којој је требало да буде поништено оно на чему је саткано наше народно и духовно биће.
Ово је данас рекао др Јован Јањић, аутор књиге „Српска црква у комунизму и посткомунизму (1945-2000)“ на веома посећеној промоцији у сали „Иво Андрић“. О овом ексклузивном издању Компаније „Новости“ беседили су протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић и протођакон Радомир Ракић.
– Јањић, по образовању правник и културолог, добро је и као савременик и очевидац многих појава из црквеног живота овладао стручним црквено-теолошким апаратом, којим је зналачки обухватио све сегменте духовног живота у другој половини 20. века – оценио је професор Поповић. – По узору на познати назовизакон о одвајању цркве од државе и школе донет 1918. у Русији, и код нас је идеологија била заступљена у свим сегментима, како приватног тако и друштвеног живота. За сагледавање живота и деловања СПЦ аутор је користио аутентичне како објављене тако и још необјављене изворе, архивску грађу, која у многим сегментима, нажалост, још није потпуно доступна савременим истраживачима.
Поповић је нагласио да ово дело вредног и марљивог истраживача Јањића отвара нове теме за истраживања духовних прилика:
– Обрађена је црквена организација у доба патријарха Гаврила, Виконтија, Германа и Павла, рад богословија и Богословског факултета, као приватних и друштвено непризнатих установа. Црква је у старту лишена своје имовине – земљишта, шума и зграда, и тако доведена у потпуно зависан положај у односу на идеолошку државу.
„Српска црква у комунизму“ поткрепљена је сведочењима свештеника, који добро памте „плодове напредне идеологије“. Један од тих сведока догађаја о којима Јањић пише је протођакон Ракић.
– Било је то време кад се црква није могла опоравити од ратних удараца, кад је изгубила сваког десетог свештеника, а четири архијереја задобила су мученички венац, кад су радиле само две богословске школе, и то не одмах после рата, кад је од црквених гласила излазио само службени „Гласник“, и то на неколико страница – казао је Ракић.
– Било је то време које памти да су партизани убили 51 свештеника као народне непријатеље, и кад је скоро сваки свештеник привођен на информативни разговор. Комунистичке власти умеле су да замајавају и ометају нормалан ход цркве. Поред снажних земљотреса које су изазвали раскол у Америчко-канадској епархији и признавање Македонске цркве, власти су умеле да измисле и ситније проблеме.
ВЕЛИКИ ХИТОВИ
ЈАЊИЋЕВА књига „Будимо људи – Живот и реч патријарха Павла“ била је 2009. најтраженија књига у Србији, Републици Српској и Црној Гори. Преведена је и штампана на француском, руском и румунском језику, у по два издања, као и на македонском. Друга књига „Будимо људи – Поуке и поруке патријарха Павла“, попут прве, објављена је у Русији и Македонији, а управо је изашла и у Румунији. Промоцији „Српске цркве у комунизму“ присуствовали су издавачи ове књиге на румунском, челници куће „Преданија“ из Букурешта.
– Надамо се да ће и најновија Јањићева књига имати такав или бар сличан успех – рекла је Маја Јешић, уредник у издавачкој делатности Компаније „Новости“.
Аутор: Д. МАТОВИЋ
Извор: НОВОСТИ