Ставови о Степинцу остали супростављени

На посљедњем састанку Мјешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције о улози хрватског кардинала Алојзија Степинца уочи, током и након Другог свјетског рата, који је одржан у Риму, констатовано је да ставови двије стране остају супротстављени.

У заједничком саопштењу представника Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције наводи се да су се чланови Комисије сложили да је њихов рад омогућио боље разумијевање периода између Првог свјетског рата и 1960. године, када је Степинац умро.

Наглашено је да се у раду Комисије „могао освијетлити живот и служба једног угледног католичког пастира у посебно тешком историјском периоду“, пренијела је Радио-телевизија Србије вијест коју је објавила агенција ХИНА.

Чланови Комисије су истакли да су препознали великодушност римокатоличког поглавара папе Фрање, који је, како се наводи, добродушно прихватио молбу српског патријарха Иринеја, и одлучио да формира ту комисију.

У саопштењу се наводи да је Комисија дошла „до закључка да су различити догађаји, наступи, списи, ћутање и ставови остали предмет различитих тумачења“.

Наглашено је да је проучавање живота Алојзија Степинца показало како су двије цркве биле изложене различитим окрутним прогонима и да су имале своје мученике и исповједаоце вјере.

У саопштењу се наводи да су чланови Комисије од почетка њеног рада били свјесни да је поступак канонизације кардинала Степинца у искључивој мјеродавности папе Фрање, а потврдили су и два свака црква има сопствене критеријуме за поступак канонизације.

Чланови Мјешовите комисије хрватских католичких и српских православних стручњака окупили су се под предсједавањем предсједника Папског савјета за историју и науку Бернарда Ардуре 12. и 13. јула у Дому Свете Марте у Ватикану на шестом и посљедњем састанку, наводи хрватска агенција.

У име Хрватске бискупске конференције присутни су били загребачки надбискуп Јосип Бозанић, бискуп пожешки Антун Скворчевић, бискуп мостарско-дувањски Ратко Перић, те из Хрватског института за историју Јуре Кришто и Марио Јареб.

У име Српске православне цркве присутни су били митрополит црногорско-приморски Амфилохије, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ новосадски и бачки Иринеј, епископ пакрачко-славонски Јован и стални представник Србије при Унеску амбасадор Дарко Танасковић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Степинац може да посвађа Ватикан и Руску православну цркву …

„Степинац – духовни вођа елиминације Срба“ | Јадовно 1941.

СПЦ спремила доказе да је Степинац подржавао геноцид …

Још мало о разговорима о надбискупу Алојзију Степинцу

„Српска страна није доказала да је Степинац био злочинац …