Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Шта СПЦ мисли о светости Степинца

Алоjзиjе Степинац

Алоjзиjе Степинац

Папа Фрањо лично jе уверен у светост кардинала Алоjзиjа Степинца, загребачког надбискупа из периода Другог светског рата и времена Независне државе Хрватске, али jе направио и jедан „готово неочекиван, екуменски корак без преседана у историjи” – позвао jе Српску православну цркву на диjалог о овом хрватском кардиналу.

Ово jе верницима у Риjеци, у проповеди после недељне мисе, рекао кардинал Јосип Бозанић, загребачки надбискуп, поjашњаваjући своjоj пастви наjновиjа догађања у вези са Степинчевим проглашењем светим.

Он jе том приликом открио и шта jе папа Фрањо одговорио патриjарху Иринеjу на његово писмо коjе jе у Ватикан однео надбискуп Доминик Мамберти после посете Србиjи и Српскоj цркви краjем jуна прошле године.

Поглавар СПЦ изнео jе ставове Српске цркве поводом канонизациjе Алоjзиjа Степинца.

„У одговору, између осталога, каже се да су патриjархови приговори већ били предмет процесних истраживања из коjих произлази да jе надбискуп Степинац био пастир сасвим посвећен спасу душа, као веран следбеник Христов и узор хришћанскога живота. Уjедно се наводи да се такве оцене дугуjу савести и стручности историчара и теолога коjи су испитивали процесне исправе”, рекао jе надбискуп Бозанић верницима у Хрватскоj оно што би и jавност у Србиjи подjеднако занимало да чуjе.

Иначе, ово писмо папе Фрање донео jе у Београд кардинал Курт Кох, председник Папског већа за jединство хришћана, краjем маjа. О његовоj садржини, међутим, jавност jе први пут чула од загребачког надбискупа. Једино што се претходно знало jесте да jе папа у писму предложио формирање православно-католичке комисиjе о Степинцу.

Бозанић jе верницима, такође, обjаснио да неће бити никакве ревизиjе процеса, у коjем jе 1998. године Степинац већ проглашен блаженим, и да СПЦ не улази у процес канонизациjе, нити то може да учини jер свака црква има властити и аутономни систем канонизациjе

Смисао папиног позива на диjалог, како jе обjаснио загребачки надбискуп, jесте „да се СПЦ упозна са аргументима зашто jе кардинал Степинац свет и да се сама његова канонизациjа догоди у бољем озрачjу односа двеjу цркава“.

Одлуку да прихвати понуђени диjалог са Католичком црквом и поред оне коjу jе предложио папа оснуjе посебну комисиjу за разговоре са Хрватском бискупском конференциjом донело jе у маjу ове године наjвише црквено тело, Свети архиjереjски Сабор СПЦ. Сабор jе за председника комисиjе за диjалог са Хрватском бискупском конференциjом о, како се наводи у саборском саопштењу, „контроверзном кардиналу“, „званичном викару оружаних снага такозване НДХ“ именовао митрополита загребачко-љубљанског Порфириjа.

Осим што jе обавештена о оснивању ових комисиjа, српска jавност, за разлику од хрватске, до сада, ниjе имала много прилике да од црквених великодостоjника српске цркве чуjе како они виде оваj теолошко-историjски диjалог и његову сврху, на коjим позициjама СПЦ стоjи у погледу проглашавања Степинца светим и колико ће то утицати на односе СПЦ и Католичке цркве у Хрватскоj, али и односе са Ватиканом коjи има последњу реч. У Патриjаршиjи у Београду jуче се ниjе могла добити изjава о томе, а митрополит загребачко-љубљански Порфириjе кратко нам jе рекао да jош не зна када би први састанак требало да има комисиjа на чиjем jе он челу. До сада, о диjалогу две цркве о Степинцу jедини jе говорио владика славонски Јован (Ћулибрк) у интервjуу „Недељнику”, обjављеном свега неколико дана пре него што jе кардинал Бозанић изнео пред верницима ставове Католичке цркве о том питању. И владика Јован обjашњавао jе да то ниjе диjалог о канонизациjи, jер jе то искључиво ствар Ватикана, али и да полазиште разговора свакако неће бити комунистички процес коjи jе вођен против кардинала. А управо на томе инсистира хрватска страна кад истиче Степинчево мучеништво за веру. Његове речи, да ћемо „сви ми морати добрано да одвагнемо сваку реч, прошлу и будућу, у погледу Степинца“, коjе су поjедини назвали чак и „злослутним“, изазвале су велику пажњу jавности. Ни епископ Јован jуче ниjе одговарао на наше позиве.

Да канонизациjа Алоjзиjа Степинца, међутим, ниjе само питање две цркве, показала jе изjава Томислава Николића, председника Ср- биjе, коjи jе краjем маjа приликом сусрета са кардиналом Куртом Кохом, председником Папског већа за jединство хришћана, изjавио да би „одлука о проглашењу Алоjзиjа Степинца светим нарушила све до сад урађено на побољшању односа између Србиjе и Хрватске”. Овдашњи медиjи писали су да чак и одлука о диjалогу СПЦ и Католичке цркве има политичку позадину. Према тим незваничним наводима, диjалог о Степинцу и „неочекиван, екуменски корак“ Свете столице припрема су за посету папе Србиjи.

Осим ставова, и то врло ретко изношених, поjединих епископа СПЦ, непознаница jе шта jе, у ствари, поглавар Српске цркве написао Светоj столици о канонизациjи Степинца и шта су приговори коjе помиње надбискуп Бозанић. Због чега нам jе то непознато делимично jе обjаснио кардинал Курт Кох, коjи jе у интервjуу „Политици“ рекао да су разговори две цркве о Степинцу – поверљиви и да детаљи неће бити изношени у jавност док се не дође до некаквог закључка. О упитности Степинчеве светости тако су много више говорили српски историчари, познаваоци овог периода, коjи наводе да не постоjе ваљани докази да се Степинац противио политици НДХ, већ да jе, напротив, њено оснивање подржао и позвао своjе свештенике да буду лоjални Павелићевом режиму.

Више пута jе понављан и њихов став да уколико хрватска страна има доказе да се Степинац противио прогону православних Срба и постоjању концентрационих логора на териториjи НДХ –

треба и да их предочи. Српска историjска наука такве доказе нема.

 

Пише: Јелена Чалиjа

 

Извор: Политика, уторак 01. септембар 2015., стр. 1 и 7

 

Везане виjести:

РАЗГОВОР О КАНОНИЗАЦИЈИ СТЕПИНЦА – Jadovno 1941.

забринутост због инициjативе о проглашењу степинца за свеца

ЕПИСКОП СЛАВОНСКИ ЈОВАН ЋУЛИБРК: Срби, добро вагаjте …

Писмо Епископу Јовану Ћулибрку – Jadovno 1941.

Колико jе заправо свет био кардинал Алоjзиjе Степинац …

Владимир Умељић: „Свети“ Алоjзиjе Степинац и Срби – Jadovno …

 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: