Шта САНУ има против књиге о клероффашизму у НДХ?

Издавачка кућа „Гамбит” из Јагодине објавила је, први пут, дjело академика проф. др Виктора Новака „Magnum crimen”, с два поглавља, која су до сада изостављана. „Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj“ је књига о развоју клерикализма у Хрватској од краја 19. века до краја Другог свјетског рата Виктор Новак је био хрватски римокатолички свештеник […]

Издавачка кућа „Гамбит” из Јагодине објавила је, први пут, дjело академика проф. др Виктора Новака „Magnum crimen”, с два поглавља, која су до сада изостављана.

„Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj“ је књига о развоју клерикализма у Хрватској од краја 19. века до краја Другог свјетског рата

Виктор Новак је био хрватски римокатолички свештеник и професор Универзитета у Београду, шеф Историјског института САНУ и члан Југословенске академије наука и умјетности у Загребу. Књига је први пут издата у Загребу 1948. године. Новак је на 1119 страница представио развој клерикализма у Хрватској од почетка 20 вијека до краја Другог свјетског рата, опширно документујућу злочине римокатоличког клера, током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ.

Непосредно по изласку из штампе, ватиканска курија је анатемисала књигу и ставила је на Index librorum prohibitorum (Списак забрањених књига).

Књига је, захваљујући дару од 80.000 евра једног богатог Србина, штампана на енглеском језику у два тома. Предговор је написао академик Василије Крестић, а поговор академик Милорад Екмечић. Дародавац је очекивао да ће САНУ, кроз редовну размjену, ову књигу разаслати по свијету. То се није догодило. Новинар Политике је разговарао са академиком Василијем Крестићем (1932), који је открио два необјављена поглавља, приредио књигу и написао предговор.

Како је дошло до штампања овог издања књиге „Magnum crimen” (Велики злочин), која је штампана у Загребу 1948. године?

Наш човек који живи у иностранству, добро ситуиран, желео је да учини нешто добро за своју земљу и свој народ. Када је видео да је Хрватска подигла оптужницу против Србије за геноцид, сматрао је да свет треба обавестити, ако већ не зна, о усташким злочинима над Србима за време НДХ. Одлучио је да финансира објављивање књиге „Magnum crimen”, на енглеском језику, јер она на најбољи начин говори о „знаним и незнаним жртвама клерофашизма”.

У овом издању, први пут, појављују се два нова поглавља. Где сте их открили?

Пре више година, у рукописној заоставштини академика Новака, која се налази у Архиву САНУ, нашао сам два поглавља, која су из првог и другог српског издања књиге „Magnum crimen” на захтев Владимира Бакарића и Макса Баће била изостављена, јер је у њима разобличена погубна делатност Хрватске римокатоличке цркве пре избијања Другог светског рата. Тако је ово енглеско издање, заправо, прво потпуно издање Новакове књиге, којом је, како је у њеном поднаслову речено, обухваћено пола века хрватског клерикализма.

Зашто САНУ није хтела књигу да шаље у размену?

Неколико месеци пре него што се из штампе појавило енглеско издање Новакове књиге, у САНУ се пронео глас да Извршни одбор, који чине: председник Никола Хајдин, потпредседници Љубиша Ракић и Никола Тасић, и генерални секретар Димитрије Стефановић – неће дозволити да књига иде посредством Библиотеке САНУ у размену с научним установама с којим САНУ иначе обавља редовну размену. Због тога сам разговарао с генералним секретаром Стефановићем. Схватио сам да је проблем сама књига, њен наслов и њен садржај, да се Извршни одбор уплашио да стане иза дела које научно провереним чињеницама разобличава хрватски клерофашизам и геноцид. Извршни одбор је, потом, неколико месеци одбијао да се изјасни: да ли ће дозволити или спречити библиотечку размену Новакове књиге „Magnum crimen”.

Да ли се Извршни одбор и раније мешао у рад Библиотеке САНУ?

Никада. Библиотека САНУ има свој Стручни савет који је по Статуту надлежан за све значајније библиотечке послове. Међутим, овог пута, Извршни одбор поставио се у надређени положај према Стручном савету, којег је сасвим заобишао, и мимо Статута САНУ, преузео његове надлежности с намером да осујети одлазак књиге „Magnum crimen” у иностране библиотеке.

Да ли сте разговарали са председником САНУ, Николом Хајдином?

Знајући да је Хајдин против тога да се САНУ уплиће у дневну политику, ставио сам му до знања да дистрибуција књиге „Magnum crimen” није дневнополитичко питање, већ стратешко национално и научно питање. Питао сам га да ли је могуће да он, као председник академије не осећа потребу да САНУ једним научним делом, какво је Новаково, иза којег су стала три академика и читаво Одељење историјских наука, да свој допринос откривању истине о геноциду, почињеном над Србима, у НДХ.

Шта је Хајдин одговорио?

После приче о томе да је реч о другом издању, па о репринту, Хајдин је, у том разговору, рекао да САНУ не може да дозволи размену Новакове књиге зато што Статут прописује да у размену могу да иду само академијина издања. Чувши то, и знајући за такву одредбу Статута, рекао сам му оно што је Извршном одбору написао и секретар Одељења историјских наука: да је и до сада, много пута, та одредба, у време ранијих председника – Каназира, Медаковића и Деспића, игнорисана, јер се више водило рачуна о научним и националним интересима него о неким прописима. Хајдин је одговорио да, ако су раније прављени преседани, он неће да дозволи да се они понављају.

И шта сада, каква ће бити судбина штампаних књига?

Извршни одбор је показао да га не занима мишљење најкомпетентнијих чланова САНУ из Одељења историјских наука о књизи „Magnum crimen”. Мостоградитељ, медицинар, преисторијски археолог и музиколог, показало се, важнији је од историчара и њиховог знања и мишљења. Својом одлуком, они су починили, својеврстан, књигоцид, јер енглеско издање дела „Magnum crimen”, сада ће, највероватније, завршити у неком магацину или на отпаду.

Један наш читалац је предложио, читајући текст на интернету, да се књига објави у електронском облику и тако пошаље у свет. Шта мислите о овој идеји?

Видећемо. Тражимо начин да књига не пропадне. Размотрићемо све могућности.

Има ли рационалног објашњења за овакво понашање Извршног одбора САНУ?

Оптерећени ирационалним страхом од свега што је српско, лишени националног осећања, неспособни да оцене шта је корисно за САНУ, за српски народ и за државу, Извршни одбор донео је одлуку која је срамотна не само за њих, већ и за читаву САНУ и за све њене чланове. Можда ће Хајдин и његови послушници, добити похвале, аплаузе и признања. Можда ће заслужити да постану чланови ХАЗУ. Остаје питање да ли ће и како ће на ову одлуку реаговати чланови САНУ.

Аутор: ЗОРАН РАДИСАВЉЕВИЋ

Извор: ФРОНТАЛ.РС