Imamo potencijal, pamet, čak smo i vredni, doduše kad nemamo drugog izbora, ali nam fali ono glavno…
Vara se svako ko misli da Merkelova, ili njeni partneri u Londonu i Parizu, imaju ružičaste, ostvarive planove za budućnost Evrope. Nemaju. Nikada Evropa nije bila oskudnija u velikim idejama, u idejama uopšte, kao što je sada i godinama unazad. Izlazak Engleske iz EU, najava drugih zemalja da će uraditi isto, prodor radikalne desnice, posledica je bezidejnosti onih koji u rukama drže ključeve budućnosti Evrope.
Sila destrukcije razara Stari kontinent, Balkan posebno, evo već dugi niz godina. Teoretičari i sociolozi politike ćute, ili mlate praznu slamu. Nigde jedne interesantne, nove ideje, od političara, preko nobelovaca do one slovenačke zamlate Slavoja Žižeka. Ništa, duplo prazno. U traženju zamene za odvratnu dehumanizaciju koju u nedostatku odgovarajuće formulacije još uvek zovemo liberalni kapitalizam, neki brišu prašinu sa starih knjiga i upozoravaju, šapatom doduše, da bi opet trebalo pročitati „Kapital“.
A kako je u Srbiji? Isto. Ne može ni da bude drugačije kad nam je ta bezidejna, učmala Evropa uzor u svemu. Ima, razume se, u EU država čiji je društveno-politički sistem ispleten od nekoliko teorijskih niti, pomešanih s lokalnim realnostima i tradicijom, inspirativan, gde se lepo živi ali mi u Srbiji to ne vidimo, ili ne želimo da vidimo. Mi trčimo za nametnutim vrednostima savremenog Zapada, klanjamo se zlatnom teletu.
I dalje održavamo u životu i praksi ono što nas je uništilo, bacilo decenijama unazad, odvelo u bedu. Da, mislim, uz ostalo, na dosistički sistem postavljen na surovoj matrici privatizacije i otvorenog tržišta. Kako razumeti da još nismo odbacili ključne delove te „pameti“? Kako objasniti forsiranje stranih investitora na štetu domaćih, stranih proizvoda na štetu domaće proizvodnje? Ima li Srbija jači resurs od sopstvene pameti? Nema. Zašto je Srbin pouzdan i efikasan radnik u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji…, a nije u Srbiji? Da li je to do Srbina ili do države Srbije?
Ili; ako se strancima isplati da ulože stotine miliona evra u podizanje prodajnog lanca u Srbiji, zbog čega država Srbija sama to ne napravi, neuporedivo jeftinije, sa hladnjačama i otkupnim stanicama kao sastavnim delom sistema. Da i na taj način ukoči odumiranje srpskog sela, a tržištu ponudi proizvode po najmanje 30 odsto nižoj ceni? Doprinos državnom budžetu da ne spominjem.
Ili; čemu traganje za nekakvim novim konceptom obrazovanja kada je valjda i poslednjem razumnom stanovniku ove zemlje, starijem od 40 godina, jasno da je bivša država, Jugoslavija, imala gotovo savršen sistem obrazovanja. Očistimo taj sistem od politike, i dobićemo ono o čemu sanjamo.
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti: Ratko Dmitrović