Српско становиште и српско-хрватски односи

У Србиjи десетине улица носе имена оних коjи су директно радили против српског националног интереса, а у Хрватскоj сваки град мора да има улицу и трг Туђмана и Готовине.

У Хрватскоj друге половине прошлог века они коjи су били на власти радили су оно што jе обичан грађанин – тежак од њих очекивао. Та и таква Хрватска до дана данашњег остала jе у поклоњеним АВНОЈ-евским границама, а погледаjте Србиjу данас! Хрватско руководство успело jе у томе да у своjоj федералноj jединици не буде аутономних покраjина, иако Истра, Далмациjа и Славониjа имаjу много више специфичности него нпр. Космет и Воjводина! По таjноj максими: „Што jача Србиjа, то слабиjа Југославиjа“ и обрнуто, лако jе Југославиjа изашла као победник. Измишљен jе административно-политички поjам „Централна Србиjа“ коjи нема никаквог утемељења. Да подсетимо да се средиште данашње Хрватске у историjском смислу сматра географском региjом под називом Хрватска. Ту спадаjу области Загорjе, Билогора, Велика и Мала Капела, Лика, Крбава, Кордун и Баниjа. Та Хрватска jе географска региjа потпуно иста као и Славониjа, Далмациjа и Истра. Та Хрватска била би адекватан пандан данашњоj „Централоj Србиjи“, међутим у свести „наших народа и народности“ тога времена, као пандан Ужоj Србиjи сматрала се СР Хрватска. Разлог томе jе чињеница да свест грађана умногоме обликуjу медиjи и просвета (коjи су и тада били, као што су и данас, под капом режима).

То су само неке од наjочитиjих разлика у ближоj прошлости та два народа. Ако се померимо jош напред, уочићемо jош jедну наизглед безначаjну разлику двеjу република  – Дан државности. У Србиjи jе то Сретење, 15.02, дан кад jе подигнут Први српски устанак 1804, и донет први, тзв. Сретењски устав 1835. У суседноj нам републици то jе „Пети коловоз“, 05.08. дан када jе збрисано становништво некадашње РСК. Када jе Книн до темеље порушен, и дан кога ће 250.000 недужних цивила, српске народности памтити читавог живота!

Хрватски владаоци очигледно да су озбиљно схватили своj задатак, да очуваjу титоистичке границе и да избришу епитет „злочинац“ са страница хрватске „повиjести“. Успешно су и после првог и после другог светског рата превели своjе људе од поражених на страну победника. Без обзира на покоље по Мачви и Подрињу (у коjима jе учествовао и маршал Тито), а децениjама касниjе у Јасеновцу и Староj Градишки. Цену тога да буде победник, наш народ платио jе милионима живота недужних. И опет и после тога, прави се паралела између Јасеновца и Bleiburg-а! Стjепан Месић и Фрањо Туђман у последњем рату успели су да издеjствуjу да међународна заjедница зажмури на jедно око на наjвећи злочин модерне историjе Европе, након другог светског рата. На жалост, у свим уџбеницима историjе осим нашем, а полако се та пракса уводи и код нас, писаће хрватско име на страни победника, незаслужено! Али таj коментар – незаслужено, неморално, на превару и сл. не жели нико да чуjе. На странама истих уџбеника све ће мање бити речи о злочинима коjи ће ускоро на жалост бити заборављени заувек, баш као и жртве тих злочина.

Међународно право ниjе право, то jе оруђе у рукама jачих да издеjствуjу интерес за своjе држављане. Зато формулациjа да међународни злочини (геноцид, злочин против човечности, ратни злочин и агресиjа-злочин против мира) не застареваjу има смисла само за губитника. За победника та норма представља пуку декларациjу. Мање државе могу или да се уклопе, или не, у планове малоброjних светских сила. Једини начин jе доношење закона о лобирању и издваjати велика материjална (искључиво материjална) средства за одбрану интегритета српског интереса и суверенитета српске државе!

Досадашње владе Србиjе нису схватале како функционишу односи на међународном плану и правили две грешке. Једни нису признавали да jе међународно право само оруђе коjе нема милости, па су пропустили шансу да добиjу битку прво за дипломатским столом, а онда одиграjу ревиjални меч за већ остварену победу, него управо обрнуто, пробали су да демонстрираjу силу и изгубили! Они други опет, нису извукли никакву поуку и уместо да су лобирали код страних дипломата и интересно их везали за Србиjу па „вукли за нос“, они су продавали будзашто фабрике, пуштали стране банке да пустоше, укинули царине на страну робу, дозволили ГМО усеве … Тако су на све начине систематски уништили Србиjу, учинивши да дипломате (коjе су се економски оствариле на другом месту, код других „газди“) њих интересно „вуку за нос“ народу причаjући о доласку бољег живота. Све се преокренуло!

За то време наши суседи су у недостатку витешке историjе ковали прљаве планове коjи се уклапаjу у данашњи свет голог интереса. Та загребачка политичка каста успела jе у томе да изабере jедан дан када сваки Хрват има пуно срце – „Дан Олуjе“ како они то зову. У Хрватскоj у сваком граду главна улица или трг обавезно носе име или „др Фрање Туђмана“ или „Анте Готовине“. Очигледно да наша „елита“ не мари много за то, у Србиjи постоjи на десетине улица са називима људи коjи су директно ударали на уставни поредак Републике или раниjе краљевине Србиjе или радили директно против националног интереса српског народа! Њима ниjе важно што просечан Србин не зна пуно о Сретењу, празнику коjи jе уз Видовдан, Савиндан, Ђурђевдан и Митровдан, управо празник када сваки Србин мора бити поносан! Тог дана почела jе борба коjоj ниjе било краjа до ослобођења! Таj дан вечно jе зацртан у српскоj историjи као дан када су наши преци пре више од 200 година завоjевачима рекли „не“! Пре скоро 180 година они од коjих потичемо подарили су нашоj држави наjвиши правни акт и доказали да ефективно владаjу државом, и што jе jош битниjе, да jе Србиjа наjзад постала правна држава у коjоj постоjи поредак!

На жалост цена коjу jе голорук народ у више наврата платио само у прошлом веку, а камоли у даљоj прошлости, jе превисока. Народ jе платио цену само из разлога што су му на челу стоjале шићарџиjе и политички играчи коjима jе битан лични интерес, а не народно благостање! Нама jе потребна нова генерациjа младих политичара, коjи знаjу шта хоће, имаjу циљ и визиjу и знаjу како да jе остваре. Али та визиjа мора бити морална, хришћанска, саборна и светосавска! Једном за сва времена трговци туђим животима мораjу да оду!

Милан Гушавац

Извор: ДВЕРИ