После две деценије поново иницијатива да се обнови Централно гробље наше војске у Великом рату. После Другог светског рата на месту 2.500 крстача посађена шума
Прошло је пуних 18 година откако је Милослав Самарџић, главни и одговорни уредник „Погледа“, поднео крагујевачкој скупштини иницијативу да се обнови „српски Зејтинлик“ – српско војничко гробље из 1914-1915. године, на простору Шумарица, између каменог лава и хотела, где су сахрањиване жртве са Цера, Колубаре и других битака.
Ова иницијатива је својевремено прихваћена, али до данас није реализована. Самарџић је поново, скоро две деценије касније, преко медија иницирао обнову 2.500 старих гробова.
– Срамота је да скоро нико не зна да поред старог српског гробља, крај ког је, у међувремену, подигнут споменик Шумадијској дивизији, и даље леже необележене кости хиљада палих војника – каже Самарџић.
Гробље крај Крагујевца било је централно гробље српске војске у Првом светском рату. Када су сукоби почели, у Крагујевац су се сместили престолонаследник, Врховна команда и централна војна болница, у коју су доношени тешки рањеници са свих фронтова у земљи, већ од лета 1914. Преминули војници сахрањивани су на тада још непошумљеном брдашцу.
Одмах поред постојало је гробље из српско-турских ратова 1876-1878. У мирнодопским временима ту су сахрањивани и војници преминули током одслужења војног рока у Крагујевцу, а затим и погинули у балканским ратовима.
УМЕСТО ГРОБЉА СПОМЕНИК
Верољуб Стевановић, тадашњи градоначелник Крагујевца, каже за „Новости“ да се начелно сећа иницијативе, али не и детаља. Додаје и да не зна зашто гробље није обновљено, али је споменик Шумадијској дивизији, каже, подигнут као сећање на пале Србе у Првом светском рату.
У октобру 1915. српска војска се повукла, немачке и аустроугарске трупе заузеле су Крагујевац, али непријатељ није оскрнавио српско војно гробље. Окупатори су једино из Тополе пренели белог мермерног лава, једног од два које је наручио краљ Петар Први за своју задужбину на Опленцу. Поставили су га испред свог војничког гробља, у близини српског.
Између два рата окупаторско гробље није ни скрнављено, ни одржавано, а војници су и даље сахрањивани у Шумарицама, десно од каменог лава. Када је почео Други светски рат, Немци су се одужили, па опет нису дирали српско гробље, а своје су уредили и наставили ту да сахрањују војнике.
По ослобођењу, комунисти су, каже Самарџић, одмах порушили немачке и аустроугарске гробове, а затим су уништени и крстови са хумки родољуба, стрељаних 21. октобра 1941. Српско гробље у први мах није дирано, међутим, после неког времена, Радомир Ракоњац, болничар у централној болници српске војске, учесник албанске голготе и солунац, начуо је да се спрема рушење и послао сина Милована да кришом слика. И заиста, једне ноћи, однете су на хиљаде дрвених крстача. Остао је само мермерни лав и два камена споменика. Следећег пролећа на том месту посађена је шума.
– Да би прикрили трагове, комунисти су оставили део старог гробља из српско-турских ратова, да свако ко сазна да је ту некада постојало војничко гробље, помисли да је то то. Ни оно, међутим, није одржавано, а многи споменици су измештени приликом изградње етно-куће – каже Самарџић, и подсећа да је то било у складу са тадашњом идеологијом која је признавала само предкумановску Србију. Зато мисли да је прави тренутак да се неправда исправи.
Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
Мало село код Куршумлије сакупило новац за споменик Гвозденом пуку