Srpski „Mali prinčevi“ u Jeroplanima iznad Pariza

Udruženje linijskih pilota danas u beogradskom aero-klubu uručuje zahvalnicu francuskom narodu. Romantični junaci i heroji neba letačko iskustvo sticali su u Gradu svetlosti

PRVI srpski piloti, vazduhoplovni inženjeri i tehničari školovani u Francuskoj uoči i tokom Velikog rata bili su romantični junaci, avanturisti i izumitelji, heroji jedne generacije, koju su u Beograd doneli odsjaj Grada svetlosti. Udruženje linijskih pilota Srbije želi da podseti na izuzetne ličnosti koje su pre jednog veka stvarale srpsku „avijatiku“ i duh vremena.

– Na kulturni identitet srpskih pilota i cele društvene elite Srbije jednog vremena dosta su uticali francuski uzori. Piloti su bili deo kulturnog miljea Pariza, središta razvoja kulture i tehnologije tog doba. Oni nisu govorili samo o letenju, već i o filozofskom aspektu života i identiteta kao, na primer, pilot Antoan de Sent Egziperi, autor „Malog Princa“ – kaže Velimir Isaković iz Udruženja linijskih pilota Srbije, koje je odlučilo da pošalje zahvalnicu francuskom narodu za sve što je učinio.

Slađana Novaković, izvršni koordinator projekta, omogućila je kontakt Udruženja s Ambasadom Francuske, koja je mu je ukazala veliku pažnju. Visoki predstavnici ambasade, vojni ataše Ruanet Olivije i Žan-Pjer Gasto, šef ekonomskog odeljenja, danas će u ime Francuske svečano primiti srpsku zahvalnicu u beogradskom aero-klubu.

Biće to svojevrsno podsećanje na vreme letačkih asova, posebnog soja ljudi koji su se vinuli u nebo kad je svaki let bio opasan kao ruski rulet. Među njima su bili i srpski vojnici iz Velikog rata, koji su postali piloti u Francuskoj. Među njima su bili ne samo profesionalci, već i đaci-ratnici, kao budući arhitekta i akademik Aleksandar Deroko, osnivač srpskog civilnog vazduhoplovstva Tadija Sondermajer, kapetan-invalid Đorđe Sebastijan Roš, koji je zabeležio reči majora Gavrilovića pred juriš u odbrani Beograda 1915. i svojim radom sačuvao Hilandar posle Drugog svetskog rata.

Kakvi su entuzijasti bili prvi vazduhoplovci, ilustruje projekat prvog srpskog ratnog aviona nastao u beogradskoj kafani „Balkan“, gde su se okupljali četnici ili komite, dobrovoljci iz ratova protiv Turaka u Makedoniji. Student Dragiša Stojadinović, bankarski činovnik Milivoje Jovanović i komita Jova Todorović kupili su polovan motor iz slupanog aviona i s Mihajlom Merćepom, Srbinom iz Austrougarske, ugovorili da izradi trup. Početkom maja 1912. aeroplan „Merćep komitski“ je sklopljen i zakazan je promotivni let na Banjici. Međutim, pilot je u zadnji čas odbio da leti zbog loše piste i jakog vetra, a da se ne bi obrukao pred masom, Stojadinović je sam startovao avion, iako nikada nije leteo. Događaj je beležila kamera ispred tribine za visoke goste, do trenutka kad je novopečeni pilot jurnuo ka njoj i naterao posetioce u beg. Odvažni Stojadinović je ipak uspeo da se vine u vazduh, pa čak i da spusti avion bez veće štete, praćen klicanjem okupljenih.

Prvi profesionalni srpski piloti aviona bili su oficiri, francuski đaci, koji su već 1912. imali borbene letove pomažući crnogorskoj vojsci u opsadi Skadra. Tad je stradao pilot Mihajlo Petrović i postao jedna od prvih žrtava ratnog vazduhoplovstva. Iako mala, Aeroplanska eskadra Srbije, kojoj su 1914. saveznici odbili da pruže pomoć, početkom Velikog rata je sama neustrašivo izviđala austrougarske položaje i vodila prve okršaje revolverima na nebu, jer avioni još nisu imali oružje. Tek posle pobede na Ceru, prve savezničke pobede uopšte, u Srbiju su stigli francuski letački asovi i novi avioni na kojima su podučavali srpske pilote i borili se sve do sloma 1915. godine. Srpska aeroplanska eskadra uništena je u povlačenju, ali su njena krila vaskrsla školovanjem velikog broja novih pilota u Francuskoj, koji su se borili i na Zapadnom i na Solunskom frontu.

U to vreme svaki let iznad neprijateljskih rovova je bio na ivici samoubilačkog, jer su avioni leteli nisko.

– Visine su bile jedva iznad 1.000 metara. Motori tada nisu mogli izvlačiti više. Trebalo je stisnuti zube i ući u zavesu od crnih šrapnela. Protivavionske baterije su tukle, ne pojedinačne avione, već su postavljale gust smrtonosan baraž. Tu je trebalo imati nerve. Zažmuriti i ući u pakao – govorio je akademik Aleksandar Deroko.

Piloti su ginuli zajedno sa svojim avionima, jer se padobrani nisu koristili.

– Zapaljen avion i – posada je bila izgubljena. Ljudi su, na primer, lepo videli sa Jelaka na Kajmakčalanu kad je avion francuskog pilota Pintasije do Montinjija Nemac zapalio mitraljeskim metkom. Kad je avion počeo da bukti, pilot se izvukao četvoronoške na rep aviona i skočio u dubinu, izabravši između dve smrti – zabeležio je Deroko smrt ratnog druga, francuskog vazduhoplovca.

Kad se rat završio, on se, kao i drugi junaci, srpski đaci piloti, vratio u školsku klupu. Kad su izašli iz njih, postali su društvena elita, nosioci duha jednog vremena i novog, civilnog vazduhoplovstva.

SRPSKI IKAR

PRIČA o srpskom vazduhoplovstvu počinje pre ere aviona, u 19. veku, pionirskim pokušajem izvesnog beogradskog kovačkog kalfe Manojla. Ovaj srpski Ikar je 1841. svojom spravom za letenje nalik na krila želeo da preleti Savu. Pošto mu nisu dozvolili da poleti sa Saborne crkve, on je skočio sa carinarnice „Đumrukane“ u Savskom pristaništu, a duboki sneg u koji je aterirao i mali padobran spasli su mu život. Prvog čoveka među pticama Beograd je video oktobra 1873, a štampa je pisala o „aeronautu“ iz Pariza Bedeu, koji je leteo balonom iznad grada i izvodio vežbe na trapezu ispod korpe letelice.

BALONI I GOLUBIJE STANICE

UREDBA o formaciji celokupne vojske iz davne 1893. predvidela je osnivanje vazduhoplovnih balonskih odeljenja pri svakoj srpskoj diviziji. Uvođenje novih tehnologija nikad nije lako, pa je tek 1901. inženjerijski poručnik Kosta Miletić upućen da se u Rusiji školuje kao prvi srpski vazduhoplovac. Godinu dana je učio letenje balonom, a još šest meseci je izučavao meteorologiju i rad golubijih stanica. Golubovi pismonoše su bili važna vrsta zaštićene komunikacije, pa se velikim uspehom srpskih kontraobaveštajaca smatralo otkrivanje tajne austrijske golubije stanice u Srbiji.

Autor: Boris SUBAŠIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Godišnjica srpskog vazduhoplovstva

Milisav Semiz – Zaboravljeni heroj beogradskog neba …