fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Српски језик потпун тек са ћирилицом

Српски језик је у потпуности српски тек када се исписује ћирилицом, јер је она нит која повезује готово сву српску писменост од њених почетака до данас, истиче професор Филолошког факултета у Београду Милош Ковачевић.

Професор Филолошког факултета у Београду и ФИЛУМ-а у Крагујевцу
Професор Филолошког факултета у Београду и ФИЛУМ-а у Крагујевцу

„Кроз векове је била на широким просторима српског језика сведок континуитета и идентитета српског језика и књижевности, културе, историје, препознатљив знак и симбол; показатељ колико је српско наслеђе богато и утемељено“, наглашава Ковачевић.

Он истиче да између српског језика и ћирилице влада однос какав нема ниједан други језик са својим писмом – ћирилица је једино српско национално писмо.

„Та два термина једино се могу у српском језику метонимијски замењивати: када се каже српски језик, нужно се мисли и на српску ћирилицу, а када се каже српска ћирилица то истовремено значи и српски језик. Зар томе најбоља потврда нису прогони српског народа за време Аустроугарске, за време Независне Државе Хрватске, који су се увек очитовали кроз прогон ћирилице. Прогон ћирилице, значио је и прогон Срба и српског језика“, рекао је Ковачевић за „Политику“ поводом великог броја оних који критикују нови Закон о језику и писму и измјене одређеног статуса ћирилице у Србији.
Према његовим ријечима, будући да у међународном стандарду ИСО 12199 не постоји одредница српски језик – латиница, све што је код Срба написано или ће бити написано таквом латиницом у свјетским библиотечким фондовима књижиће се – у хрватску културну баштину.
„Зар је онда чудно што члан 10. Устава Србије /2006/ прописује да су у службеној употреби само српски језик и ћирилично писмо? А са Уставом као највишим правним актом морао се усагласити Закон о службеној употреби језика и писама /написан још 1991/. У уставима и законима о језику и писму било које друге земље нема термина јавна употреба, а њега не познају ни устави Србије из 1990. и 2006. године. Због тога је било неопходно у Нацрту измена Закона дати термину `службена употреба језика и писма` садржај који он има у свим језицима. Је ли нормално да службена употреба не подразумева нпр. употребу језика и писма у школама и свим образовним установама? За оне који су против ћирилице и српског језика то је нормално – али само у Србији!“, указује Ковачевић.
Он каже да међу тим критичарима нема ниједног србисте од имена, а, по правилу, о овој теми огласио се један англиста који вјероватно као стручњак за енглески сматра да се и српски мора писати латиницом.
„Према њему, ове мјере немају велике шансе да заживе. Са њим је сагласан и `равнатељ Института за хрватски језик и језикословље` који сматра да је реч о политичком маневру са кратким роком трајања јер је `србијанска пракса показала да је латиница, као већине модернога, интернетски оријентисаног свијета, далеко практичнија`“, наводи Ковачевић.
Он упозорава да са „равнатељом“ и англистом мишљење дијели велики број „српских“ лингвистички неписмених новинара, чак и у загребачким новинама, који законску заштиту ћирилице сматрају „бацањем магле ради смањења притиска јавности у вези са преговорима са Приштином“ и онда „врло уљудним“ епитетима часте и предсједника, као и министра културе Србије.
„За њих је српски министар културе /Владан Вукосављевић/ `пандан /Златку/ Хасенбеговићу` у Хрвата и још се иронијски ишчуђавају што се на такво поређење српски министар љути. Њима смета што је приликом посете Загребу председник Србије Александар Вучић као `дубоки етнонационалиста нимало суптилног соја` у говору у Лисинском чак три пута споменуо заштиту ћириличног писма“, истиче Ковачевић.
Ваљда је, каже Ковачевић, Вучић требало, попут њих, да се сагласи са хрватским становиштем о ћирилици.
„А оно је вековима исто. Србима познато и за њих и њихов идентитет `врло позитивно`. Не мисле ваљда да и нови Закон о језику и писму уважи и озакони само то становиште?! Зато актуелном српском антићириличком дјеловању, чак и преко Загреба, више него добро одговара афоризам Мирослава Марковића `Борба Хрвата против ћирилице у Хрватској није ништа према борби Срба за латиницу у Србији“, каже Ковачевић.

Извор: Срна

Везане вијести:

Или ћирилица или казна милион динара

Гдје је традиција ту је и ћирилица

Ћирилица у дигиталном добу, све од нас зависи

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: