Већина ученика основних и средњих школа у Србији показује језиво непознавање српске историје. Ученици бркају Тита и Дражу, не знају ко је цар Душан, нису чули за кнеза Александра Карађорђевића…
Зато и не чуди да често добијају лоше оцене јер не разликују Јосипа Броза Тита и Драгољуба Дражу Михаиловића, мешају српске краљеве, не знају да је цар Душан био највећи српски владар, или да су српске војнике и рањенике у Првом светском рату превозили на острво Видо у Грчкој, а не на острво Лидо у Земуну!?
Али зато би петице добијали за познавање старлета, за информације ко је с ким у вези на естради или ко је Бака Прасе.
Професор историје Александар Марков сматра да су за незнање ђака криви и наставници: – Данас свако може да пише историју и да буде аутор уџбеника.
– Неко нема појма о Светом Сави, а неки знају само о средњем веку. Иако ученици више познају националну историју од светске, свакако је било и непријатних изненађења. Често се дешава да ђаци нису чули за кнеза Александра Kарађорђевића, да помешају краља Александра Kарађорђевића и краља Александра Обреновића – истиче Марков и додаје:
– Можда је најекстремнији случај био када један ученик није знао ко је предводио четнички, а ко партизански покрет у Другом светском рату, односно да су то били Дража Михаиловић и Јосип Броз Тито. Ипак, оно што је још један проблем је то што ученици не знају да се 15. фебруара обележава Дан државности.
Сећам се и одговарања једног ученика када је рекао да су српске војнике у албанској голготи превозили на Лидо (речно острво код Земуна), уместо на острво Видо, које је у Грчкој.
Ништа боља ситуација није ни са познавањем светске историје, па тако већина ђака мисли да су иста особа проналазач и сликар Леонардо да Винчи и глумац Леонардо ди Kаприо, да је Хитлер био „цар Светог римског царства немачке народности“…
Према речима Маркова, потребне су хитне промене у наставном програму.
Са њим је сагласна и позната историчарка Бранка Прпа. Она сматра да су у овом катастрофалном историјском незнању деца најмање крива, а да главни проблем лежи у лошим уџбеницима и наставном програму.
– Нажалост, ова ситуација није од јуче и већ годинама се сусрећемо са овим нимало наивним проблемом. Поједине књиге су лоше написане, много је аутора, скоро свака школа учи из другог уџбеника, а тек да не говоримо о спровођењу плана и програма. Свакако има удела и учење деце. Зато и не чуди што не знају оволико ствари – објашњава Прпа и додаје:
– И међу мојим ђацима је било свакаквих одговора и „бисера“, па се сећам да сам приликом једног испитивања питала ко је био највећи и најбољи српски владар, мислећи да ће одговорити једногласно цар Душан, да бих добила шокантан одговор једног ученика, који је рекао да је то био Kарл Маркс, иначе немачки филозоф. Било је и случајева да не знају пуно о Светом Сави, ни зашто се слави школска слава.
Kурир