Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Српске жртве у Хрватском дому

Датум објаве: четвртак, 19 јула, 2012
Објављено у Глина
Величина слова: A- A+

Glina-Hrvatski-dom.jpgЗграда настала у знак сећања на злочин усташа над Србима 1941. у Глини не треба да носи хрватско име, сматра професор др Дамир Агичић са загребачког Филозофског факултета .Када се на jедном месту сретну Срби, Хрвати и Други светски рат, готово по правилу престаjу приче о добросуседским односима, да и не помињемо формулу „братства и jединства”. Недавни скуп у Загребу садржао jе сва три елемента, па ипак ниjе се завршио новим свађама и отварањем старих рана, већ инициjативом усмереном на поштовање жртава усташког злочина.

Организатори научног симпозиjума, загребачки Филозофски факултет, Хрватски државни архив, Центар за суочавање с прошлошћу „Документа” и Српско национално веће, изабрали су за тему jедан од наjкрвавиjих злочина у Другом светском рату: покољ српских цивила у Глинскоj православноj цркви краjем jула 1941. године. Мештани села из околине Вргинмоста, мушкарци из Глине већином су убиjени у претходним стрељањима, доведени су у град под изговором да иду на покрштавање како би сачували живот. У православноj цркви Рођења Пресвете Богородице заклано jе више од 1.200 њих. О бруталности злочина сведочили су jош у то време jедини преживели, Љубо Једнак, али и jедан од крвника, Хилмиjа Берберовић, коjи jе описивао ноћну кланицу у цркви осветљеноj само батериjским лампама. На скупу у Загребу, историчари, публицисти, истраживачи не само из Хрватске и Србиjе већ и из Канаде, Немачке, Велике Британиjе, кроз 32 научна рада, предавања и расправе покушали су да даjу одговоре на нека отворена питања, да се суоче са заjедничким наслеђем. Да ли jе на академском нивоу дат одговор на питање: „Шта се заиста догодило у глинскоj Српскоj православноj цркви?”,  како jе гласио и назив симпозиjума. Професор др Дамир Агичић, шеф одсека за историjу на Филозофском факултету Универзитета у Загребу, каже да не може jедан, и то тек први, научни симпозиjум дати одговор на тако тешко питање око коjег су различита виђења постоjала и раниjе.

– Важно jе да се о злочинима усташа над српским становништвом Глине и околине у Хрватскоj jавно говори и да нико од учесника скупа ниjе оспорио саму чињеницу да су несрећни догађаjи у Глини у пролеће и лето 1941. године страшан злочин за коjи нема и не може бити никаквог оправдања – каже у разговору за „Политику”, професор др Агичић.

Глинска црква срушена jе убрзо по завршеном покољу; идеjа да се она обнови на истом месту ниjе заживела, па jе нова православна црква саграђена на другоj локациjи, док jе на месту старе цркве шездесетих година прошлог века саграђен Спомен-дом жртава фашизма. Међутим, 1995. године оштећене су и уклољене плоче са именима жртава, а спомен-дом преименован jе у Хрватски дом. Учесници скупа у Загребу упутили су апел: да се Хрватском дому врати првобитно име.

– Има много разлога зашто та зграда ниjе требало да се назове именом Хрватски дом и жао ми jе што локална власт нема довољно снаге да то сама промени. С друге стране, евентуални притисак државних тела на тела локалне власти нисам спреман да подржим. Било би наjбоље да таква инициjатива иде из невладиног сектора, као што jе сада случаj, те да представници локалне власти сами увиде да jе и њима и Хрватскоj у целини у интересу да се зграда настала у знак сећања на страшан злочин (хрватских) усташа над (српским) становништвом не би требало називати хрватским именом. Један неутралан назив био би много примерениjи – наводи професор др Агичић.

Један од учесника скупа у Загребу, историчар др Милан Кољанин са Института за савремену историjу у Београду, сумираjући утиске са скупа, каже да су изнети драгоцени подаци о архивским фондовима значаjним за истраживање ове теме, да jе вођена занимљива дискусиjа о хронологиjи догађаjа и веродостоjности поjединих извора, али да jе пажња посвећена и култури сећања.

– У случаjу Глине може да се види не само резултат политике уништења сећања на злочин него и стварања нове, потпуно супротне симболике. Апел организатора и учесника скупа да се врати име Спомен-дом на зграду подигнуту да служи сећању на злочине у Глини 1941. године, треба схватити као напор да се питање мемориjализациjе ових догађаjа почне усклађивати са основним цивилизациjским нормама и са политичким значаjем коjи ово питање неоспорно има – наводи др Кољанин.

У питању да ли jе Југославиjа после Јасеновца могућа, са коjим jе, како истиче др Кољанин, била суочена обновљена држава после 1945. године, садржан jе и глински покољ као део процеса уништења српског народа у хрватскоj држави створеноj после осовинске агресиjе на Југославиjу априла 1941. године.

– Прикривено или jавно, у jедном или другом облику, то питање jе увек било присутно у jавности. Много више оно jе постоjало у „паралелноj историjи” и колективноj свести пре свега српског и хрватског народа, од чиjег односа jе зависила могућност постоjања jугословенске државе. Свом силином ово питање jе избило на политичку сцену у другоj половини осамдесетих година прошлог века да би деведесетих година добило дефинитиван негативни историjски одговор – каже др Милан Кољанин.

Јелена Чалиjа  

Извор: Политика

 

Везане виjести:

О усташком логору Јадовно у Хрватском дому на темељима Глинске цркве

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top