Srpska patnja i slava u oku fotografa

Prošlo je stotinu godina otkada su „ratni slikari“ napravili nezaboravne kadrove iz Prvog svetskog rata

PROŠLO je stotinu godina od kada je počeo Veliki rat. U to vreme mučeno čovečanstvo nije slutilo da bi sukob tako gigantskih i morbidnih razmera mogao da bude ponovljen, pa je tek posle Drugog, Veliki rat prekršten u Prvi svetski.

Srpska država je tada procentualno podnela najteže žrtve od svih naroda u Evropi, sahranivši oko 1,2 miliona stanovnika. Velike sile koje kreiraju današnjicu uglavnom su, dragovoljno, namerno ili iz čistog nemara zaboravili naš doprinos tadašnjoj borbi protiv ugnjetavanja.

Da mi sami to ne bismo uradili, potrudili su se stručnjaci koji pažljivo čuvaju dokumenta tog stravičnog sukoba. Samo jedna od njih je istoričar umetnosti i penzionisani kustos Vojnog muzeja Marina Zeković, koja je svojevremeno napisala i uredila katalog „Ratni slikari, fotografi amateri i dopisnici fotografi u Srpskoj vojsci 1914-1918“, kada je, svojevremeno, 2001. godine održana briljantna izložba u Vojnom muzeju.

Da ove dragocene snimke ne bismo zaboravili, o godišnjici početka Prvog svetskog rata, vredno je da se setimo ovekovečenih prizora koje su zabeležili ratni fotografi. Zato se vraćamo rečima objavljenih u listu „Vreme“ koje je objavio novinar Jovan Običan…

MOMENAT ISTINE

„Gledali smo ih u uzbudljivim filmovima, kako sa kamerom u ruci neustrašivo učestvuju u jurišima, rovovskoj borbi i pomorskim dvobojima. Videli smo ih kako za ljubav senzacionalnog snimka stavljaju glavu u torbu. U trenutku kad se vojnik čuva da ne isturi glavu iza zaklona, ratni slikar hvata žive dokumente bitke. Svakog časa u neizvesnosti. Svakog minuta u opasnosti da bude pogođen od neprijateljskog kuršuma. U teškim pokretima vojske pada u oči pognuta figura ratnog reportera. On se bori na svoj način, sa hiljadu raznih opasnosti. Gladuje, zebe, kisne, umire i raduje se kao dete kad na ploči uhvati neki veličanstveni momenat…“

– Posle teškog masakra nad civilima u Mačvi koji su načinili Austrijanci revoltirani posle bitke na Ceru, vojvoda Radomir Putnik u septembru 1914. godine izdaje Uput za upotrebu ratnih slikara pridodatih štabovima svih jedinica na vojištu – objašnjava Zeković.

– Ratni slikari su ujedno i fotografi, mogu biti akademski slikari, uvek su nadomak borbe, uvek sobom nose fotografski aparat kako bi snimili važnije događaje, a naročito zverstva neprijatelja. Raspoređivanje fotografa po štabovima bilo je u nadležnosti Obaveštajnog odseka čiji šef je bio potpukovnik Dragutin Dimitrijević Apis. Formacijsko zvanje „ratni slikar“ uvedeno je u vojsku još u vreme balkanskih ratova, ali ovim činom se prvi put u ratu uvedena pravila koja se odnose na informaciju, vizuelizaciju i dokumentaciju.

Ratni slikari su bili obavezni da snimaju vojne operacije i da ih predaju komandi koja vrši odabir. Oni su bili deo zvaničnog sastava vojske. Donosili su materijal sa fronta i, neizbežno, bili su na prvim borbenim linijama.

– Kada su 1915. godine došli na Krf, Petear Bojović je, kao vrhunski intelektualac, tačno propisao šta je to što je slikari trebalo da rade. Bile su propisane teme u fotografisanju, detalji koji su bili potrebni i zbog dokumentacije, ali i zbog uviđanja kretanja i položaja neprijatelja. Oni su postali „vojno oko“ srpske vojske i njene komande.

Zeković kaže da je u vojsci postojalo formacijsko zvanje „ratni slikar“, kao što je, na primer, postojao i „vojni sveštenik“. Oni su regrutovani iz redova malobrojnih koji su završili akademiju, kao i studenata, zatim su u ovu grupu regrutovani fotografi koji su imali svoje radnje, i najzad, bilo je i oficira-amatera koji su imali privatne foto-aparate. Status amatera posebnim aktom je regulisao general Bojović, jer je i njihov doprinos bio nemerljiv. Uostalom, tako misli i naša sagovornica.

– Moj fokus je bio upravo na amaterima, jer su oni dali poseban pečat – kaže Zekovićeva. – Uostalom, na Krfu su udareni temelji našoj modernoj kinematografiji i fotografiji. Sve je to bilo obuhvaćeno preciznom pravnom regulativom jedne vrlo ozbiljne vojske.

BOŽANSKA SUPSTANCA

U tako teškom trenutku kao što je bilo izmeštanje vojske i državnog rukovodstva na Krf, Srbija je uspela da se reorganizuje i uz mudro rukovođenje, obrati pažnju na ovako delikatan posao kao što su bile ratne fotografije.

Odluka Vrhovne komande da se organizuje rad ratnih slikara i fotografa daleko je prevazišao trenutnu potrebu. Doneli su je oficiri visokog intelektualnog promišljanja, koji su već tada shvatili važnost brze i pravovremene informacije o istini na frontu, zločinu nad narodom pod okupacijom.

– Postoje ekstremni uslovi u koje ljudi zapadnu, ne svojom voljom niti krivicom – objašnjava Zekovićeva. – To su ratne prilike, vojna zarobljeništva, logori… Pa ipak, ni takve okolnosti ne mogu da zaustave talenat, onu božansku supstancu koju čovek u sebi nosi. Taj talenat apsolutno traži da izađe napolje. On jednostavno pokulja, i kada su se ti ljudi nalazili sa aparatom u rukama, dok su oko njih sukljale eksplozije, postojao je samo on – fotograf, aparat i umetnički talenat koji prosto mora da se ovaploti.

DOPISNICI

RAT su pratili i profesionalni dopisnici, pa je tako Rista Marijanović bio dopsinik „Njujork heralda“ i pariskog „Ilustrasiona“. Bio je jedan od snimatelja koji je ovekovečio i poletanje braće Rajt 1903. godine. Tokom rata je priređivao i izložbe u Parizu, Londonu i SAD kako bi predočio tamošnjoj javnosti tragediju koja se odvijala na Balkanu.

Među prvima je dozvolu za izveštavanje dobio i Samson Černov, ruski fotograf „Ilustrasiona“, ali i ruskog „Novoe vremja“.

RATNI SLIKARI

PRI štabovima i jedinicama snimali su ratni slikari: Dragoljub Pavlović, Mališa Glišić, Ljubiša Valić, Vasa Eškićević, Dragomir Glišić, Vladimir Becić, Branko Jevtović.

Jedna od najznamenitijih ličnosti bio je Dragiša M. Stojadinović, kapetan druge klase, izvanredan umetnik fotografije, hrabar čovek i dobar organizator. Naredbom Vrhovne komande postavljen je za šefa Fotografske sekcije 1916. godine.

FOTOGRAFI AMATERI

ZA ulogu fotografa amatera prijavilo se stotinu lica i svi su imali velikog udela u stvaranju slika iz života naše vojske tokom rata. Zekovićeva izdvaja samo neka od mnogobrojnih imena: Miloje Igrutinović, Živan Petrović, Jovan St. Lovčević, Živojin Savić, Andra Popović, Staniša Korunović, vojni sveštenik Risto Šuković…

Autor: Zoran Nikolić

Izvor: Novosti