fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

СРПСКА НЕЗАДОВОЉНА РАДОМ ИНСТИТУЦИЈА БиХ

Тематска конференциjа Заjедничке комисиjе за људска права Парламентарне скупштине БиХ посвећена 30. августу, Међународном дану несталих

Тематска конференциjа Заjедничке комисиjе за људска права Парламентарне скупштине БиХ посвећена 30. августу, Међународном дану несталих

Представници удружења породица несталих лица из Републике Српске данас су у Сараjеву изразили незадовољство радом институциjа БиХ коjе се баве рjешавањем питања несталих.

 

На тематскоj конференциjи Заjедничке комисиjе за људска права Парламентарне скупштине БиХ посвећене 30. августу, Међународном дану несталих, предсjедник Савеза удружења породица заробљених и несталих лица Републике Српске Смиља Митровић истакла jе да ни 20 година након рата ниjе могуће сазнати истину о несталима, а, при томе, постоjе институциjе коjе су задужене за оваj проблем.

 

Захтиjеваjући убрзање процеса тражења несталих, без обзира на вjеру и нациjу, Митровићева се заложила за рjешавање питања 5.000 посмртних остатака за коjе се не зна коме припадаjу.

 

Радом институциjа задужених за тражење несталих, посебно Института за нестала лица и Тужилаштва БиХ незадовољни су и предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић те предсjедник Удружења породица несталих Сараjевско-романиjске региjе Милан Мандић.

 

Према званичним подацима, у БиХ се трага за jош 8.000 несталих, али Мандић тврди да jе у БиХ jош 15.000 несталих лица.

 

Од Тужилаштва БиХ Мандић тражи одговоре на питања када ће почети истрага о нелегалним размjенама посмртних остатака, као и када ће почети процесуирање ратних злочинаца по командноj одговорности.

 

„Савjету министара БиХ упућуjем питање – кад ће почети надзирати примjењивање Закона о несталима, чиjи се ниjедан члан не спроводи“, додао jе Мандић.

 

Према Митровићевим риjечима, након осам година рада Института за нестала лица БиХ показале су се оправданим резерве коjе су приликом његовог формирања имале организациjе породица несталих из Српске.

 

„Институт се понаша као масонска ложа – имаjу своjа средства и своjе органе, а Савjетодавни одбор института моли их за извjештаjе“, рекао jе Митровић, коjи jе исказао незадовољство и брзином и ефикасношћу рада Тужилаштва БиХ на ексхумациjама несталих.

 

Предсjедник Удружења хрватских страдалника „Грабовица `93“ Јосип Дрежњак упитао jе зашто се, ако jе правосуђе БиХ независно, сви ратни злочини подjеднако не процесуираjу, док jе Един Рамулић, из удружења „Извор“ из Приjедора, оциjенио да у БиХ нису искориштени сви капацитети за тражење несталих.

 

Поздрављаjући скуп потпредсjедаваjући Комисиjе Халид Гењац истакао jе да jе у БиХ пронађено и идентификовано 70 одсто од 30.000 несталих.

 

„Данашњом конференциjом желимо указати на размjере овог проблема, изузетно болног за породице, и потребу његовог рjешавања“, рекао jе Гењац, упозораваjући да жртве нису само нестали, него и њихове породице.

 

Према његовим риjечима, рjешавањем питања несталих, доприноси се изградњи мира, повjерења и толеранциjе, те се спречава понављање ситуациjа коjе су довеле до овога.

 

Предсjедаваjући Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић сматра да БиХ нема адекватан институционални одговор за тражење несталих.

 

„Институт не тражи нестале, него сакривене“, рекао jе Мишић и додао да jе тешко носити се са институциjама коjе се баве прикривањем околности нестанка и трагова.

 

Залажући се за завршетак централне евиденциjе несталих, Мишић jе истакао да централна евиденциjа треба да буде алат за тражење несталих, али и заjедничка архива и истина о несталима.

 

Према Мишићевим риjечима, Институт има материjалне, техничке и финансиjске проблеме да рjешава питање несталих, а и методолошки jе превазиђен.

 

Он сматра да на нивоу БиХ нема координациjе институциjа коjе се баве питањем тражења несталих.

 

Шеф програма западног Балкана у Међународноj комисиjи за нестала лица (ИЦМП) Метjу Холида оциjенио jе да jе за 20 година у БиХ направљен огроман напредак.

 

Износећи став ИЦМП-а да БиХ треба да подржи рад Инситута ако жели да риjеши питање несталих, Холида jе рекао да jе потребно верификовати централну евиденциjу несталих и основати фонд за подршку породицама несталих.

 

Министар за људска права и избjеглице БиХ Семиха Боровац поручила jе да су ово министарство и Савjет министара БиХ опредиjељени да наставе започете активности унапређења процеса тражења несталих.

 

„Власт има активан однос према овом проблему“, рекла jе Боровац и признала да координациjа институциjа укључених у тражење несталих ниjе довољна.

 

Наводећи да jе потребно испитати ефикасност рада Института за нестале након истека мандата управљачке структуре, Боровац jе наjавила да ће у буџету БиХ за 2016. годину први пут бити издвоjено 40.000 КМ за удружења несталих.

 

Једна од порука данашње конференциjе jе да проблем несталих треба риjешити активном улогом свих институциjа укључених у оваj проблем.

 

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

 

Везане виjести:

МИТРОВИЋ: САВЈЕТ МИНИСТАРА ДА ПРЕУЗМЕ ОСНИВАЧКУ …

МИТРОВИЋ: ПОКРЕНУТИ ТРАЖЕЊЕ НЕСТАЛИХ СРБА …

МИТРОВИЋ: НЕМА МЈЕСТА ЗАДОВОЉСТВУ ИЦМП-а – Jadovno …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: