Припреме за изложбу „Априлски рат и први дани НДХ“ чије отварање је најављено за половину априла у Музеју Срему увелико се приводе крају.
„Причу кројимо тако да објаснимо околности које су до рата довеле, како на спољашњем тако и на унутрашњем плану, што подразумева и причу о стварању Бановине Хрватске, међунационалним тензијама и сукобима који су свој коначни расплет, на жалост, добили у Независној држави Хрватској и Великој жупи „Вука“ у којој се Срем нашао“, каже Ненад Радмановић
Припреме за изложбу „Априлски рат и први дани НДХ“ чије отварање је најављено за половину априла у Музеју Срему увелико се приводе крају. Као што је и најављивано, изложба којом ће се отворити прича о једном од најмрачнијих периода историје Срема и Сремске Митровице који је довео до губитка десет одсто становништва савско-дунавске равнице, биће састављена од експоната које у својим депоима чува митровачки музеј, од предмета које су донели сами Митровчани, као и од експоната које је за ову прилику уступио Војни музеј из Београда.
Овој изложби, почевши од краја априла, прикључиће се и изложба „Британци и Други светски рат у Југославији“ коју Град Сремска Митровица организује у сарадњи са Амбасадом Велике Британије у Београду.
Како истиче кустос Музеја Срема Ненад Радмановић, реализатор изложбе, управо ових дана завршава се израда табли, а пристигле униформе Вермахта, Краљевине Југославије, као и усташка униформа додатно ће појачати ефекат.
Део експоната за изложбу о Априлском рату
„Сигуран сам да никога нећемо оставити равнодушним. Причу кројимо тако да објаснимо околности које су до рата довеле, како на спољашњем тако и на унутрашњем плану, што подразумева и причу о стварању Бановине Хрватске, међунационалним тензијама и сукобима који су свој коначни расплет, на жалост, добили у Независној држави Хрватској и Великој жупи „Вука“ у којој се Срем нашао. Трудили смо се да поставку чине фотографије везане са Сремску Митровицу и у томе смо у доброј мери успели. Нема много „позајмљених“ фотографија, а неке од ствари које ће бити показане, до сада нису биле предочене јавности“, каже Радмановић.
Прошле недеље, захваљујући Браниславу Станковићу, још једном реализатору изложбе, у Музеј Срема је допремљен и чехословачки противоклопни топ Шкода калибра 37мм, VZ37 у наоружању посебних противтенковских чета и пешадијских противтенковских јединица Краљевине Југославије који је био у употреби приликом одбране отаџбине током Априлског рата.
„Радује ме то што ћемо имати прилику да јавности приближимо трагичне али и јуначке дане отпора из априла 1941. Ми Срби немамо разлога да се стидимо свог учинка у том рату. Колико је било до нас, ми смо дали. Многи би рекли да смо са 27. мартом дали и више него што је требало. Било како било, слом војске Краљевине Југославије мора се приписати и другим народима који нису желели да бране државу, и не само то, него су активно помагали непријатељску страну“, каже Бранислав.
У делу изложбе који се тиче Независне Државе Хрватске, како каже Радмановић, посетиоцима ће бити приказани огласи о промени назива улица, позиви на промену вере, као и досада невиђене фотографије усташа у Сремској Митровици.
„Као што је познато, већ непосредно по оснивању НДХ је почела са спровођењем ригорозних мера против Срба, Рома и Јевреја које су укључивале прогоне, депортације, ликвидације. Трудићемо се да испричамо и ту причу која, на жалост, представља само увертиру у оно што ће се са јесени 1941. И нарочито током лета 1942 и касније дешавати. У том смислу, изложба завршава са догађајима из лета 1941. Размишљали смо да ли да у овој фази захватимо и бекство комуниста из Казнионе као и рушење Синагоге, али смо то ипак оставили за наредну фазу, како бисмо избегли проширивање приче. Држали смо се основне теме, водећи рачуна да будемо што вернији, а да при томе не уморимо посетиоце са много приче. Сматрамо да се сликом, документима и реквизитима може доста тога рећи“, додаје Радмановић.
Док се послови у Музеју приводе крају, почињу и завршни радови на постављању спомен-крста палим браниоцима града из априла 1941. године. Споменик ће бити постављен на улазу у град из правца Лаћарка, на некадашњој „Лаћарачкој Малти“, где су се сукобиле надолазеће немачке снаге и јединице „Митровачког одреда“ који је имао задатак да штити прилазе понтонском мосту на Сави.
Текст и фото: Стево Лапчевић
Извор: Стање ствари