Сребреница, Братуац: Парастоси за убијене српске цивиле

Парастосом у цркви Светог Илиjе jе у сребреничком селу Крњићи обиљежено 20 година од масакра над 24 српска цивила коjи су починиле муслиманске снаге из Сребренице.

Породице жртава огорчене су на Тужилаштво и Суд БиХ, jер за злочин у Крњићима jош нико ниjе одговарао, па се надаjу да ће злочинце стићи бар Божиjа правда.

Са данашењег скупа породице жртава су jош jедном затражиле да судство коначно почне да процесуира починиоце свих злочина, па и оних над Србима коjи су у Подрињу броjни.

Секретар сребреничке Борачке организациjе Милош Миловановић оциjенио jе да jе срамотно што Насер Орић и нико од њему потчињених jош ниjе одговарао за злочин почињен над немоћним старцима у Крњићима, као ни за остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу.

„Вjеруjемо да jе правда достижна и да ће стићи све коjи су мучили, масакрирали, спаљивали и свирепо убиjали српско становништво овог краjа“, каже Миловановић.

Перо Петровић из Крњића испричао jе да jе 5. jула 1992. године у кући запаљен непокретни осамдесетогодишњи учитељ Васо Парача, директор школе Раде Тримановић, старица Сока Вуjић и свештеник Слободан Лазаревић.

Муслиманске снаге из Сребренице и околине упале су у Крњиће и побиле све што су стигле, пљачкале и палиле.Заробљене и рањене су масакрирали.Неке од жртава пронађене су тек 15 и више дана након убистава.

Бивши мjештани се jош нису вратили у Крњиће гдjе им jе све уништено, jер немаjу услове за повратак. Пут до села ниjе обновљен, као ни куће.

За покоj душа побиjених Срба прислужене су свиjеће, а положено jе и цвиjеће на спомен-плочу у овом селу.

Цвиjеће на спомен обиљежjе, осим чланова породица настрадалих, положиле су делегациjе Борачке и Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице.

Полагањем цвиjећа на централном Спомен крсту и прислуживањем свиjећа на градском гробљу у Братунцу данас jе обиљежено 20 година од страдања 14 српских цивила коjе су муслиманске снаге из Сребренице мучки убиле приликом напада на село Загоне 5. jула 1992.године.

Село jе у послиjеподневним сатима опколило и напало око 400 наоружаних муслиманских воjника. Они су убили све коjи нису успjели да побjегне, пљачкали и палили, али за то jош нико ниjе осуђен, прича Митар Димитрић из Загона коме су убили сина Мирка.

Илиjа Гвозденовић рекао jе новинарима да су му злочинци убили ћерку Раду, а трогодишњег унука Александра ранили у ногу, заробили и одвели у Сребреницу. Дjечак jе размиjењен тек након 12 дана заробљеништва.

„Наjстрашниjе за српски народ овог краjа jесте да су почињени овакви злочини, а да су злочинци познати, слободно живе и несметано се крећу“, каже пресjедница општинске Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Радоjка филиповић.

Она jе упозорила да због jедностраног рада правосуђа БиХ, коjе не интересуjу злочини над Србима, БиХ неће моћи у ЕУ.

Tиjела убиjених Срба из Загона сахрањена су на неколико локациjа, док посмртни остаци Михаjла Михаjловића jош нису пронађени.

Муслимани су нападе на српско село Загоне понављали и неколико пута касниjе, а онда су на Петровдан 1992. године попалили и преостале куће. Тог дана су истовремено нападнута и села Биљача, Сасе и Залазjе гдjе jе на наjсвирепиjи начин убиjено 69 Срба, претежно цивила.

Током 1992. и 1993. године на подручjу општина Братунац и Сребреница убиjено jе око 1.500 Срба, претежно цивила, разорено свих 156 села и заселака.

За све те злочине jош ниjе одговарао ниjедан Бошњак. Једина оптужница била jе подигнута против команданта сребреничких муслиманских снага Насера Орића.

Орића jе Жалбено виjеће Хашког трибунала ослободило 3. jула 2008. године jер наводно ниjе доказана његова командна одговорност за те ратне злочине, коjе су починиле његове jединице.

Извор: frontal