Србима би да прекроје историју

Младе у Србији и Хрватској у школским уџбеницима уче да једни друге мрзе, објавила је агенција ДПА. Тиме је у немачке медије стигао јалов напад на поједине српске уџбенике историје из септембра прошле године, а за последицу имао изједначавање с хрватским наставним програмом који допушта и потпуно скривање природе усташтва и НДХ.

Наиме, немачка агенција позива се на оцену српског историчара Александра Милетића, директора невладиног Центра за историјске студије и дијалог. Милетић је још у септембру прошле године изјавио да ученике у Србији на настави историје „уче нетолеранцији и мржњи“. Он је као пример увредљивог писања о суседима навео књигу за трећи разред гимназије Радоша Љушића у тексту „Десет година шовинистичког тровања гимназијалаца“.

Потурице и Шиптари

Занимљиво је да Милетић напада Љушићев уџбеник тек десет година од када је издат. Милетић је био Љушићев студент, а касније је магистрирао у Будимпешти на Централноевропском универзитету чији је оснивач Џорџ Сорош. Он сматра да Љушић крши и Закон о забрани дискриминације. Као пример распиривања националне мржње према несрпском становништву наводи употребу израза „потурица“, „конвертит“ и „шиптарски феудализам“.

Милетићу смета и констатација у уџбенику да је већина преобраћених Срба муслиманску веру примила из материјалних разлога. Споран му је и закључак да су „у свести народа потурчењаци били гори и несноснији раји од Османлија“, затим да су „Црногорци део српског народа“. Милетић је навео и да Љушић промовише нетрпељивост према Црногорцима јер је написао: „Православље, Русија и Србија су три битна чиниоца у повести Црне Горе. Црногорци су се клели у сва три, али никада искрено, већ према потребама.“

Међутим, Љушић каже за „Вести“ да су Милетићеве квалификације неосноване и без аргумента. Он истиче да његов уџбеник има исти методолошко-педагошки приступ као и други, али и да је блажи од свих уџбеника историје у земљама региона, нарочито од хрватског. Стога нападе види као политичке.

Без грешке

Љушић узвраћа да Албанци сами за себе кажу „шћиптаре“, као и да је албански премијер Еди Рама усред Београда рекао да је Шиптар.

– Ако они себе тако зову, онда се оба термина легитимна. Али, Милетић је рано постао члан радикала, а потом преврнуо ћурак и постао сорошевац – узвратио је Љушић који критику свог бившег студента сматра сматра нарученом.

Политички напад

Љушић каже да не зна шта је говор мржње у његовој књизи.
– Пажљиво сам све читао и могу да кажем да је овај напад политички, изазван септембарским састанком председника Србије Александра Вучића са Џорџом Сорошем, а онда недавно у Београду са његовим сином Алексом – тумачи Љушић и каже да је баш он мета напада јер је као историчар познатији од других у Србији и стога занимљив.

У Љушићеву одбрану је стао историчар Чедомир Антић. Он тврди да Милетић у Љушићевом уџбенику није нашао ниједну чињеничну грешку. Антић је објаснио и да се историја пише на основу извора, што Љушићевом уџбенику не недостаје.

– Зато није увредљива констатација да Црногорци, а посебно њихови главари, нису били постојани усвојим приврженостима и да је сиромаштво допринело развоју корупције у том друштву. Извори такоде недвосмислено потврђују и да су Црногорци у 19. веку били део српског народа – објаснио је је Антић.

Прећутан прогон целог народа

ДПА наводи да се у Хрватској учи да је самосталност државе реакција на вековне жеље Срба да владају над Хрватима, а у Србији да су се Срби увек бранили од фашистичког хрватског национализма.

„Србија се представља као стална жртва светске завере, па се у једном уџбенику може наћи да су оно што у Другом светском рату није успело фашистичкој Хрватској касније направиле евро-америчке демократије. Мисли се на нестанак Срба из Хрватске, а спомиње се и аустријско-немачка завера.“

Међутим, немачка агенција није узела у обзир скандал из 2016. када је српска дипломатија морала да упути ноту Хрватској. Тада су у загребу одобрена три уџбеника историје у којим се поричу злочини над Србима, а уз појам усташа стоји објашење да је то „хрватски националистички покрет који се у Другом светском рату борио против српског централизма“.

Зоран Јевтовић с Филозофског факултета у Нишу у коментару на те уџбенике рекао је да су у функцији генералне хипотезе о великосрпској агресији и да се Србија проглашава историјски одговорном за распад Југославије, а српски народ за сопствени одлазак из Хрватске.

Наиме, у књизи се наводи се да је „велики број српског становништва отишао из Хрватске заједно са ЈНА“, односно прећуткују страдања Срба и уништавање њихове имовине.

Аутор: Д. Ђекић

Извор: Вести Онлине

Везане вијести:

Скандал у Хрватској у лектири за четврти разред песмица о „парању дечијих утроба и сакаћењу гениталија“

Франкфуртер рундшау: Хрватско фалсификовање историје на …

Мр. Данијел Игрец: Политика Загреба све више подсећа на …