Srbijo, razmisli o vraćanju vojnog roka

Sasvim je uputno da politički i vojni vrh razmisle o predlogu o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka koji smo brzopleto ukinuli, izjavio je Sputnjiku istoričar i vojni analitičar Bojan Dimitrijević koji je i sam pre šest godina učestvovao u donošenju te odluke.

Najnovije istraživanje „Demostata“, koje je obuhvatilo reprezentativni uzorak od 1.200 građana Srbije, pokazalo je da čak 75 odsto ispitanih smatra da treba vratiti obavezno služenje vojnog roka. Protiv je bilo 19 odsto, dok je neopredeljeno bilo samo šest odsto.

Pri tome je, kako su objavili mediji, čak 80 odsto mladih starosti od 18 do 29 godina, dakle onih stasalih za sivo-maslinastu uniformu, smatralo da treba vratiti služenje vojnog roka. Onih između 30 i 44 godine koji su isto odgovorili bilo je 75,6 odsto. Na pitanje Sputnjika šta nam govore najnovije istraživanje rađeno između 10. i 17. decembra, istoričar Bojan Dimitrijević kaže da je bio pomoćnik ministra odbrane Dragana Šutanovca kada je došlo do te odluke da se 1. januara 2011. godine pređe na profesionalnu vojsku u potpunosti. „Lično i sam osećam određenu dozu odgovornosti za taj prilično brzopleti postupak i mislim da smo na taj način u stvari izvukli jednu od poluga normalnog funkcionisanja vojske, pre svega povedeni idejom da će integracija Srbije biti nešto brža u NATO i druge bezbednosne okvire u Evropi i da će na taj način kroz zajedničko promišljanje odbrane biti kompenzovana činjenica da je vojska profesionalna“, rekao je Dimitrijević.

Vreme je, međutim, pokazalo, dodao je on, da sada ne postoji adekvatan izvor popune mirnodopskih jedinica.

„Dobrovoljno služenje vojnog roka i profesionalizacija ne omogućavaju adekvatnu popunu jedinica koje mi danas imamo. Pogotovo onih kritičnih dužnosti u kopnenoj vojsci kakve su pešadija, tenkovske jedinice, artiljerija“, ocenio je Dimitrijević. On, takođe, napominje da je, sa druge strane, ukidanje vojnog roka dovelo do jednog refleksa u društvu da se vojska više ne smatra delom tradicionalnog odrastanja muškog stanovništva, koje više nema mogućnost da se praktično upozna sa određenim sposobnostima i veštinama neophodnim u slučaju da dođe do oružanog sukoba. To na neki način, dodaje on, proizvodi određenu atrofiju u mlađem delu stanovništva. Sprovedena anketa je, smatra Dimitrijević, pokazala da je sazrela nova generacija ljudi između 18 i 26 godina, koji bi rado služili vojsku jer prepoznaju neke patriotske okvire.

On uz to podseća da je Srbija pre deset godina imala potpuno drugačiju bezbednosnu situaciju, kako u regionu, tako i u svetu. S obzirom na tenzije u okruženju, pogotovo migrantsku krizu i stanje na Bliskom istoku, anketa, smatra on, jeste signal javnosti da je i u političkom vrhu potrebno promisliti o ovom događaju sa stanovišta pogoršane bezbednosne situacije.

„Mislim da je sasvim uputno da politički i vojni vrh razmisle o predlogu o vraćanju obaveznog vojnog roka“, zaključio je Dimitrijević. Obavezno služenje vojnog roka među zemljama EU i dalje imaju Grčka, Finska, Danska, Estonija i Austrija. Takođe, obavezno služenje vojnog roka postoji i u neutralnoj Švajcarskoj. Najnovije istraživanje u Srbiji samo je potvrdilo rezultate ranijih anketa, ali i sve češće iznošenih stavova u prilog vraćanju obaveznog vojnog roka. I to nije samo slučaj u Srbiji. Kako je pre 10 dana saopšteno iz Ministarstva obrane Crne Gore, dobrovoljno služenje vojnog roka biće ponovo uvedeno 2019. godine, a kao jedan od glavnih razloga za vraćanje prakse ukinute odmah po razdruživanju Crne Gore i Srbije 2006. godine navedena je „zainteresovanost mladih“.

U Hrvatskoj, koja je 2007. godine ukinula dobrovoljno služenje vojnog roka, još početkom ove godine u Saboru su takođe ukazivali na potrebu vraćanja obaveznog služenja vojnog roka.

Čak je i Udruženje nemačkih rezervista pokrajine Severna Rajna-Vestfalija zahtevalo od poslanika ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka za starije od 18 godina, koje je ukinuto sredinom 2011. godine. Razlog — bezbednost otadžbine.

I Beograd je sa 1. januarom 2011. godine suspendovao obavezni vojni rok, koji se ionako posle 2000. godine umnogome sveo na civilno služenje. Samo nekoliko godina posle njegovog ukidanja pokazalo se da se bez regruta ipak ne može, pa se pribeglo kompromisnom rešenju, odnosno dobrovoljnom služenju. U međuvremenu je dobrovoljno služenje vojnog roka produženo sa tri meseca na šest meseci, a zbog velikog interesovanja uvedena su i dva dodatna roka, tako da se u vojsku odlazi, kao nekada, četiri puta godišnje — u martu, junu, septembru i decembru.

Komentarišući sve češće pozive na vraćanje obaveznog služenja vojske, portparol Ministarstva odbrane i Vojske Srbije Jovan Krivokapić je početkom novembra izjavio da se ne razmišlja o vraćanju obaveze služenja vojnog roka, ali ukoliko takva odluka ipak bude doneta, da su Ministarstvo i Vojska spremni da je sprovedu.

Autor: Mira Kankaraš Trklja

Izvor: SPUTNIK