“Srbija ušla u rat da bi opstala”

Srbija je ušla u Prvi svetski zato što alternativu nije imala i da bi

opstala, izjavio je danas predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Nikolić je naglasio da su na sceni pokušaji falsifikovanja istorije i da
bi neki srpsku borbu za slobodu, koja je ceo vek u svetu bila simbol
borbe za pravdu i istinu, sada da bace u blato.

Nikolić je na otvaranju međunarodnog naučnog skupa povodom stogodišnjice
Prvog svetskog rata u SANU rekao da bi današnji skup mogao da nosi naziv
“Čudnih li vremena, čudnih li običaja”.

“Uzaludni su brojni dokazi o nekim događajima, činjenice i istorijska
građa, pojedinci iz moćnog ešalona će činjenice izvaditi iz konteksta,
preokrenuti, promeniti im smisao, dati im novo ruho i obličje i laž će
postati globalno plasirana istina. U toj istini velika dela postaće
velika sramota, hrabrost će postati terorizam, a plemenitost slabost.
Srpsku borbu za slobodu, koja je ceo vek u svetu bila simbol borbe za
pravdu i istinu, veliko delo, sada bi da bace u blato“, upozorio je
predsednik Srbije.

Nikolić je naveo da je specijalna saveznička komisija utvrdila da krivica leži pre svih na Nemačkoj, a potom Austriji.

Posledice su po Nemačku bile katastrofalne i stvorile uslove da na vlast
dođe grupa ekstremista koja je proizvela novi rat, koji je bio
višestruko gori u odnosu na prethodni.

Kako je rekao, posledica Velikog bio je Drugi svetski rat, pa hladni,
ali i njegovim okončanjem nije uminula napetost sveta i neizvesnost
budućnosti civilizacije, naprotiv.

Prema rečima predsednika Srbije, pobeda sila saveznica u dva svetska
rata, ni stvaranje regionalne zajednice više evropskih država nije
garancija mira.

On je dodao da stvaranje Evropske zajednice naroda na izvestan način zbližava narode na jednom prostoru.

“Kada su narodi zavisni jedni od drugih i povezani u jednu političku
organizaciju, postaju solidarni delovi jedne celine, nastaje
fleksibilnost granica u smislu slobodnog protoka ljudi robe i kapitala,
smanjuje se znatno i mogućnost da se ponovo inicira sukob ogromnih
razmera“, rekao je predsednik Srbije.

Kako je naveo, mir koji garantuje uređenje Evrope približava ljude i
vaspostavlja bliskost, pre svega kulturnu, naučnu, obrazovnu, uz
prevazilaženje jezičke barijere, kroz sve prisutniji engleski jezik kao
globalni jezik sveta.

“Ta pojava ima svoje negativne konotacije, ali kao pozitivan ističemo
faktor zbližavanja, i to ne treba prenebregnuti, mada bi trebalo da bude
predmet jedne šire diskusije“, ocenio je NIkolić.

“Kao i sada, kada pokušavamo da otvaramo vrata širom sveta, i u tom
vremenu Srbija je bila raskršće svetova, kolač koji su velike sile
delile među sobom. Tokom tog geostrateškog pozicioniranja velikih sila,
Srbija nije nikada osetila boljitak, naprotiv“, rekao je on.

Međutim, kako je naveo, nama, ipak, ostaje nada da će savremeni svet
uspeti da uravnoteži razvoj prirodnih i društvenih nauka, da će eho
etičke pouke antičkih civilizacija nadvladati savremenu grmljavinu
tehnike u službi pragme, profita i dominacije, a to je, čini se,
najvažniji, sudbonosni zadatak ljudi od nauke danas.

Nama ostaje da se borimo rečima i delima u nastojanju da ne dozvolimo da
se revidiraju istorijske činjenice, jer na to nemamo pravo, podvukao je
Nikolić.

“Ako prihvatimo da neistina ovlada, da bi nama sutra možda bilo bolje,
kako to da stavimo u istu ravan sa krvlju naših predaka koja je natopila
srpske zemlje? Da li ćemo onda biti jednako krivi kao oni koji su ubijali
naše pretke, pa tu krivicu ozakonili kao pravdu, a mi prihvatili.
Tvrdim štaviše, da su ćutanje i ravnodušnost jednako saučešće u krivici,
kao i njeno prihvatanje” podvukao je predsednik Srbije.

Prema Nikoliću, pomirenje među narodima trebalo bi da se ostvari, ali do
njega neće doći plasiranjem laži umesto istine i traženjem krivca među
pravednima.

On je dodao da je za izmenu ocene jednog takvog događa “bio potreban
politički pritisak, kako se ovo veliko delo prošlosti više ne bi
tumačilo lege artis, već na projektovani način”.

Kako je ukazao, jedan profesor univerziteta Kembridž, je svojom knjigom
”Mesečari”, ponovo doveo u pitanje odgovornost Nemačke za Prvi svetski
rat, i u toj knjizi opisuje tadašnje velike sile kao mesečare koji su se
oteturali u rat, a to zapravo nisu želeli.

“Niko, i zaista niko ozbiljan ne optužuje Srbiju kao uzročnika Velikog
rata. Srbija nije ušla u taj rat da bi osvojila nove teritorije, nova
rudna bogatstva i ekonomsku dobit. Srbija je ušla u rat da bi opstala.
Ušla je u rat zato što alternativu nije imala. Svima nama je dobro
poznato koliko je odgovor Srbije austrougarskom ultimatumu bio
pomirljiv“, podvukao je Nikolić.

Kako je naveo, postoji manjina, koja smatra da su Francuska, Rusija i
Engleska, neki pominju i Srbiju, izazivači rata, ali ogromna većina
istoričara, na osnovu verodostojnih izvora, pouzdano tvrdi da su krivci
Nemačka, Austro-Ugarska, Bugarska i Turska.

Predsednik je zapitao i kako se u njihovu nauku uklapa Poćorekovo pismo
od 28. maja 1913. godine u kome, aludirajući na odnose sa Srbijom, kaže:
“Moramo kao svoj glavni zadatak videti u tome da se za nekoliko godina
sistematski spremamo za jedan neminovan veliki rat koji će biti vođen u
do krajnosti teškim prilikama…”.

Predsednik ukazuje sa druge strane i na reči protestantskog pastora
Fridriha Grisendorfa koji je rekao da su izgubili rat, da su pobedili
Rusi, Amerikanci, Englezi…i odneli pobedu boljim oružjem, sa više
vojnika…

“Tu pobedu su oni odneli. Ali ovde među nama, ima jedan narod koji je
izvojevao jednu drugačiju i mnogo lepšu pobedu – pobedu duše, pobedu
srca i poštovanja, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. To su Srbi! Mi smo ih
ranije samo donekle poznavali“, podsetio je Nikolić na reči
Grisendorfa.

On je podsetio i na reči doktorke Elsi Ingliš koja je negovala ranjene
Srbe i rekla da se oseća tako mala pored njih da bi trebalo da se
sakrije.

“Bol. Ispaštanje! Niste upoznali hrabrost dok ne vidite ove ljude kako
ispaštaju. Stvarno ne znam odakle dolazi ova rasa ratnika, ali mogu reći
da su oni pravi Božji ljudi“, rekla je Ingliš.

Nikolić je na kraju podsetio na reči Jovana Cvijića kao pouku:

“Treba da nastupi generacija koja će u političkom životu smatrati za
blebetanje govor i govorništvo bez prave i smišljene akcije. U nas se sada
na takvo govorništvo suviše mnogo polaže”.

“Srbija je želela samo slobodu”

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je danas, na otvaranju
međunarodnog naučnog skupa “Srbi i Prvi svetski rat 1914/1918. godine”,
da je nesumnjivo da je Srbija želela samo slobodu, i da nije prihvatala
pretnje, a da danas mnogi pokušavaju da krivicu prebace srpskom narodu.

Dodik je izrazio zahvalnost što će se, kako je rekao, sa akademskog
nivoa dati mišljenje, odnosno što će naučni skup u SANU doprineti istini.

“Naš odgovor mora da bude suočavanje sa istinom“, istakao je Dodik.

Predsednik RS je naveo i da će u Bosni i Hercegovini postojati dve
proslave obeležavanja početka Prvog svetskog rata, i da je jedna
politički motivisana.

“I ono što se ranije dešavalo ima uticaja na današnja kretanja“, ocenio je Dodik.

On je dodao da srpski narod nikada nije prestao da bude stradalnički
narod i da je ono što se dogodilo u Sarajevu 1914. godine dokaz bunta
naroda koji nije želeo da trpi tuđinsku vlast.

“Rat je veliko zlo bez ozbira od koga dolazi“, rekao je ovom prilikom
patrijarh srpski Irinej i dodao da “nama hrišćanima ostaje da budemo
širioci mira” i da je molitva svih nas da se u našem vremenu to ne
dešava.

On dodao da nije slučajno u jevanđelju rečeno da su blaženi oni koji mir
donose, istakavši da je veoma važni znati istinu i imati činjenice koje
je oslikavaju.

Srpska akademija nauka i umetnosti u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog
Sada i Akademijom nauka i umjetnosti Republike Srpske iz Banja Luke
organizuje u Beogradu naučni skup “Srbi i Prvi svetski rat 1914/1918.”.

Na skupu će do 15. juna učestvovati oko 60 istoričara i stručnjaka za
Prvi svetski rat, od toga 18 iz inostranstva i to iz Bugarske, Grčke,
Francuske, Austrije, Velike Britanije, Rusije, Mađarske, Poljske,
Italije, Crne Gore i Češke.

Na skupu će se govoriti i o najnovijim pokušajima revizije istorije i
naporima pojedinih istoričara da Srbiju okarakterišu kao krivca za
izbijanje Velikog rata.

Izvor: BigPortal