“Србија ушла у рат да би опстала”

Србиjа jе ушла у Први светски зато што алтернативу ниjе имала и да би

опстала, изjавио jе данас председник Србиjе Томислав Николић.

Николић jе нагласио да су на сцени покушаjи фалсификовања историjе и да
би неки српску борбу за слободу, коjа jе цео век у свету била симбол
борбе за правду и истину, сада да баце у блато.

Николић jе на отварању међународног научног скупа поводом стогодишњице
Првог светског рата у САНУ рекао да би данашњи скуп могао да носи назив
“Чудних ли времена, чудних ли обичаjа”.

“Узалудни су броjни докази о неким догађаjима, чињенице и историjска
грађа, поjединци из моћног ешалона ће чињенице извадити из контекста,
преокренути, променити им смисао, дати им ново рухо и обличjе и лаж ће
постати глобално пласирана истина. У тоj истини велика дела постаће
велика срамота, храброст ће постати тероризам, а племенитост слабост.
Српску борбу за слободу, коjа jе цео век у свету била симбол борбе за
правду и истину, велико дело, сада би да баце у блато“, упозорио jе
председник Србиjе.

Николић jе навео да jе специjална савезничка комисиjа утврдила да кривица лежи пре свих на Немачкоj, а потом Аустриjи.

Последице су по Немачку биле катастрофалне и створиле услове да на власт
дође група екстремиста коjа jе произвела нови рат, коjи jе био
вишеструко гори у односу на претходни.

Како jе рекао, последица Великог био jе Други светски рат, па хладни,
али и његовим окончањем ниjе уминула напетост света и неизвесност
будућности цивилизациjе, напротив.

Према речима председника Србиjе, победа сила савезница у два светска
рата, ни стварање регионалне заjеднице више европских држава ниjе
гаранциjа мира.

Он jе додао да стварање Европске заjеднице народа на известан начин зближава народе на jедном простору.

“Када су народи зависни jедни од других и повезани у jедну политичку
организациjу, постаjу солидарни делови jедне целине, настаjе
флексибилност граница у смислу слободног протока људи робе и капитала,
смањуjе се знатно и могућност да се поново иницира сукоб огромних
размера“, рекао jе председник Србиjе.

Како jе навео, мир коjи гарантуjе уређење Европе приближава људе и
васпоставља блискост, пре свега културну, научну, образовну, уз
превазилажење jезичке бариjере, кроз све присутниjи енглески jезик као
глобални jезик света.

“Та поjава има своjе негативне конотациjе, али као позитиван истичемо
фактор зближавања, и то не треба пренебрегнути, мада би требало да буде
предмет jедне шире дискусиjе“, оценио jе НИколић.

“Као и сада, када покушавамо да отварамо врата широм света, и у том
времену Србиjа jе била раскршће светова, колач коjи су велике силе
делиле међу собом. Током тог геостратешког позиционирања великих сила,
Србиjа ниjе никада осетила бољитак, напротив“, рекао jе он.

Међутим, како jе навео, нама, ипак, остаjе нада да ће савремени свет
успети да уравнотежи развоj природних и друштвених наука, да ће ехо
етичке поуке античких цивилизациjа надвладати савремену грмљавину
технике у служби прагме, профита и доминациjе, а то jе, чини се,
наjважниjи, судбоносни задатак људи од науке данас.

Нама остаjе да се боримо речима и делима у настоjању да не дозволимо да
се ревидираjу историjске чињенице, jер на то немамо право, подвукао jе
Николић.

“Ако прихватимо да неистина овлада, да би нама сутра можда било боље,
како то да ставимо у исту раван са крвљу наших предака коjа jе натопила
српске земље? Да ли ћемо онда бити jеднако криви као они коjи су убиjали
наше претке, па ту кривицу озаконили као правду, а ми прихватили.
Тврдим штавише, да су ћутање и равнодушност jеднако саучешће у кривици,
као и њено прихватање” подвукао jе председник Србиjе.

Према Николићу, помирење међу народима требало би да се оствари, али до
њега неће доћи пласирањем лажи уместо истине и тражењем кривца међу
праведнима.

Он jе додао да jе за измену оцене jедног таквог догађа “био потребан
политички притисак, како се ово велико дело прошлости више не би
тумачило леге артис, већ на проjектовани начин”.

Како jе указао, jедан професор универзитета Кембриџ, jе своjом књигом
”Месечари”, поново довео у питање одговорност Немачке за Први светски
рат, и у тоj књизи описуjе тадашње велике силе као месечаре коjи су се
отетурали у рат, а то заправо нису желели.

“Нико, и заиста нико озбиљан не оптужуjе Србиjу као узрочника Великог
рата. Србиjа ниjе ушла у таj рат да би освоjила нове териториjе, нова
рудна богатства и економску добит. Србиjа jе ушла у рат да би опстала.
Ушла jе у рат зато што алтернативу ниjе имала. Свима нама jе добро
познато колико jе одговор Србиjе аустроугарском ултиматуму био
помирљив“, подвукао jе Николић.

Како jе навео, постоjи мањина, коjа сматра да су Француска, Русиjа и
Енглеска, неки помињу и Србиjу, изазивачи рата, али огромна већина
историчара, на основу веродостоjних извора, поуздано тврди да су кривци
Немачка, Аустро-Угарска, Бугарска и Турска.

Председник jе запитао и како се у њихову науку уклапа Поћореково писмо
од 28. маjа 1913. године у коме, алудираjући на односе са Србиjом, каже:
“Морамо као своj главни задатак видети у томе да се за неколико година
систематски спремамо за jедан неминован велики рат коjи ће бити вођен у
до краjности тешким приликама…”.

Председник указуjе са друге стране и на речи протестантског пастора
Фридриха Грисендорфа коjи jе рекао да су изгубили рат, да су победили
Руси, Американци, Енглези…и однели победу бољим оружjем, са више
воjника…

“Ту победу су они однели. Али овде међу нама, има jедан народ коjи jе
извоjевао jедну другачиjу и много лепшу победу – победу душе, победу
срца и поштовања, победу мира и хришћанске љубави. То су Срби! Ми смо их
раниjе само донекле познавали“, подсетио jе Николић на речи
Грисендорфа.

Он jе подсетио и на речи докторке Елси Инглиш коjа jе неговала рањене
Србе и рекла да се осећа тако мала поред њих да би требало да се
сакриjе.

“Бол. Испаштање! Нисте упознали храброст док не видите ове људе како
испаштаjу. Стварно не знам одакле долази ова раса ратника, али могу рећи
да су они прави Божjи људи“, рекла jе Инглиш.

Николић jе на краjу подсетио на речи Јована Цвиjића као поуку:

“Треба да наступи генерациjа коjа ће у политичком животу сматрати за
блебетање говор и говорништво без праве и смишљене акциjе. У нас се сада
на такво говорништво сувише много полаже”.

“Србиjа jе желела само слободу”

Председник Републике Српске Милорад Додик рекао jе данас, на отварању
међународног научног скупа “Срби и Први светски рат 1914/1918. године”,
да jе несумњиво да jе Србиjа желела само слободу, и да ниjе прихватала
претње, а да данас многи покушаваjу да кривицу пребаце српском народу.

Додик jе изразио захвалност што ће се, како jе рекао, са академског
нивоа дати мишљење, односно што ће научни скуп у САНУ допринети истини.

“Наш одговор мора да буде суочавање са истином“, истакао jе Додик.

Председник РС jе навео и да ће у Босни и Херцеговини постоjати две
прославе обележавања почетка Првог светског рата, и да jе jедна
политички мотивисана.

“И оно што се раниjе дешавало има утицаjа на данашња кретања“, оценио jе Додик.

Он jе додао да српски народ никада ниjе престао да буде страдалнички
народ и да jе оно што се догодило у Сараjеву 1914. године доказ бунта
народа коjи ниjе желео да трпи туђинску власт.

“Рат jе велико зло без озбира од кога долази“, рекао jе овом приликом
патриjарх српски Иринеj и додао да “нама хришћанима остаjе да будемо
шириоци мира” и да jе молитва свих нас да се у нашем времену то не
дешава.

Он додао да ниjе случаjно у jеванђељу речено да су блажени они коjи мир
доносе, истакавши да jе веома важни знати истину и имати чињенице коjе
jе осликаваjу.

Српска академиjа наука и уметности у сарадњи са Матицом српском из Новог
Сада и Академиjом наука и умjетности Републике Српске из Бања Луке
организуjе у Београду научни скуп “Срби и Први светски рат 1914/1918.”.

На скупу ће до 15. jуна учествовати око 60 историчара и стручњака за
Први светски рат, од тога 18 из иностранства и то из Бугарске, Грчке,
Француске, Аустриjе, Велике Британиjе, Русиjе, Мађарске, Пољске,
Италиjе, Црне Горе и Чешке.

На скупу ће се говорити и о наjновиjим покушаjима ревизиjе историjе и
напорима поjединих историчара да Србиjу окарактеришу као кривца за
избиjање Великог рата.

Извор: БигПортал