fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Србија у чељустима британске империје

Обjављено капитално дело о енглеско-српским односима коjе открива таjну историjу 19. века. Сматрали су да смо заступници руских интереса и центар ширења словенофилских и слободарских идеjа

Енглези се ругали потлаченим Србима

Енглези се ругали потлаченим Србима

СРБИ, њихове патње, сеобе и крварење на Воjноj граници Европе били су на перифериjи британског интересовања све до устанака почетком 19. века у коjима jе изборена аутономна Кнежевина Србиjа. Од тада jе званични Лондон свим средствима почео да се бори против обнове српске државности. Креатори британске спољне политике су ослобођење Србиjе сматрали за опасност по своjе интересе, jер би она била заступник руских интереса на Балкану и центар ширења словенофилских и слободарских идеjа.

– Један аутор jе писао да би било каква промена у турском царству значила губитак а не добитак за Енглеску: „Не треба да допустимо да лажна позивања на човекољубље и помоћ угњетеним хришћанима умање нашу будност на Леванту“. Стратфорд Канинг, архитекта британске политике према умирућем Османском царству, говорио jе: „Част Енглеске налаже да користимо наше оружjе и трошимо наше благо како бисмо спречили да се турско царство распадне“, наводи проф. др Веселин Костић, врсни филолог, аутор изузетне књиге „Британиjа и Србиjа: контакти, везе и односи 1700-1860“ коjа се поjавила ових дана у издању „Архипелага“.

Реч jе о брижљиво урађеноj научноj студиjи, коjа jе настала после целе три децениjе истраживања. Ипак, она се чита лако као наjбољи авантуристички роман или шпиjунски трилер, jер прича о Британцима на Балкану и jесте дуга сага о псима рата, пустоловима, дипломатама, обавештаjцима, заверама и превратима.

ДОСИТЕЈ ПРЕПИСИВАО ЕНГЛЕЗЕ
Почетак енглеско-српских књижевних веза обележава одлазак Доситеjа Обрадовића у Британиjу, где се упознао с идеjама тамошњих просветитеља, а нагађа се да jе ушао и у масонериjу. – Доситеj jе дошао у Енглеску у децембру 1874. и у њоj jе остао до краjа маjа следеће године. Он jе у Лондон стигао са скромним средствима, али jе у њему остао дуже него што се могао надати захваљуjући љубазности и дарежљивости људи с коjима се тамо упознао – каже проф. др Веселин Костић. Боравак у Енглескоj веома се осећа у доцниjим Доситеjевим радовима. На пример, у „Собраниjу“ готово половину дела чини материjал из књига британских аутора.

Она почиње краjем 17. века кад многоброjни плаћеници с острва учествуjу у аустро-турским ратовима заjедно са српским граничарима и устаницима. У енглеским сведочанствима Срби се помињу само спорадично као топовско месо. Они улазе у фокус британске политике тек кад устанци успеваjу самостално да изборе Кнежевину Србиjу, мимо воље великих сила. Руска помоћ устаницима, иако долази само кад jе Кремљу у интересу да Срби привуку део османских снага, кристалише став британске владе: „Србиjа независна од Турске jе Србиjа зависна од неке друге силе“.

– Супарништво Британиjе и Русиjе jе добило израз у британскоj подршци Порти, а jедан вид те подршке било jе коришћење британског дипломатског утицаjа у сузбиjању тежњи за осамостаљењем у зависним и полузависним покраjинама турског царства – каже др Костић. – Као наjделотворниjи начин обезбеђивања подршке британске jавности за владину политику био jе онаj коjи се и иначе наjвише користи, а то jе манипулисање информациjама.

Зато су после 1830. британски „путници“ почели да фабрикуjу извештаjе у супериорном империjалном духу, коjи jе с ниподаштавањем посматрао православне словенске народе. Они су детаљно описивали Србиjу, иако су jе наjчешће посматрали из даљине, с палубе пароброда. Френсис Ен Веjн, маркиза од Лондондериjа, jе 1840. у популарном путопису с пловидбе Дунавом описала Србе коjи су jоj чамцем превозили ствари до брода: „Веслачи су jедва личили на људе, толико су им изглед и одећа били дивљачки“. Историчар уметности Ерве наглашава да првославци веома воле фреске и иконе „коjе су тако невеште брљотине и приказуjу тако чудне фигуре да их човек jедва може гледати а да се не смеjе“.

ИСКОРЕНИТИ ПРАВОСЛАВЉЕ
Шпиjун под маском путописца Александар Слеjд сматрао jе да jе Турци требало да искорене православну веру: – Што више испитуjемо понашање османских осваjача све смо уверениjи да jе верска трпељивост стена на коjоj су се они насукали у Европи. Требало jе да искорене православну веру коjа jе увек као рак-рана разjедала муслиманску снагу – а то су могли учинити – или пак да њене свештенике учине зависним од владе у погледу плата.

Популарна списатељица и хуманитарна радница Фелиша Скин, описуjе Српкиње коjе путуjу њеним паробродом:

– Овде, близу нас, живи народ варвара чиjи цео женски део, чак и ако га сагледамо у наjповољниjоj светлости, тавори и умире без икакве мисли осим пуког намиривања из дана у дан своjих животињских потреба.

Практично упутство како треба да се са Србима понашаjу британски путници дао jе, у путопису из 1850, Џон Харвуд коjи jе са невестом путовао кроз Србиjу ка Цариграду. Британски конзул Фонбланк му jе од турских власти издеjствовао пратњу и препоруку да у сваком месту где застане добиjе смештаj, а гост jе са задовољством описивао како jе малтретирао православне домаћине у кнежевини:

– Кад год би нам било потребно било шта у некоj српскоj кући ми бисмо изашли и строго наредили првоj особи коjу угледамо да нам то донесе. И морам рећи да су увек извршавали наше налоге спремно и без поговора. На Истоку, ако се само понашате као власт, житељи вас одмах, као нешто што се само по себи разуме, послушаjу. Ја се никада нисам устручавао да дам знак било коме кога видим да ми припали лулу, придржи коња или ме послуша у ма чему другоме и то без плаћања, само на основу заповедничког тона и геста.

Британски обавештаjац и страсни туркофил маскиран у путописца Џеjмс Скин jе 1851. Београд описао као завереничко гнездо из коjег се шире слободарске идеjе. С поштовањем jе говорио о образовању и храбрости људи коjи су их пропагирали, али jе као службеник своjе владе Србиjу због тога сматрао jош опасниjом.

ПЛАЋЕНИЦИ НА БАЛКАНУ
Наjмање позната, а наjброjниjа група људи из Британиjе коjа се стигла на ове просторе били су професионални воjници. Краjем 17. века долази до масовног доласка „дивљих гусака“ – плаћеника из Ирске, коjи ратуjу углавном у аустриjскоj воjсци, неки стижу и до Русиjе, а било jе и оних коjи су своjе услуге пружали Турцима. Разлог за воjну емиграциjу била jе борба за егзистенциjу, jер су ирски католици бежали из Британиjе због енглеске дискриминациjе.

– Ако се Срби земљорадњом баве мање него Бугари, а трговином мање него Грци они су с друге стране знатно ратоборниjи и та особина коjа jе била тако уочљива у њиховоj прошлости може доћи до изражаjа и у ковању славистичких планова уколико у томе не буду спречени – упозоравао jе Скин.

Наравно, било jе и другачиjих Британаца, коjи су се борили против пропаганде званичног Лондона према Србима и нису прихватали „државне разлоге“ као оправдање за помоћ Османскоj империjи. Међу њима се истиче англикански свештеник Вилиjам Дентон, коjи jе целе 1862. боравио на Балкану и по повратку обjавио књигу „Србиjа и Срби“.

– Већ дуже време многоброjни конзуларни службеници раштркани широм султанових поседа знаjу, или на основу изричитих упутстава, или на основу оних посредних наговештаjа помоћу коjих се људима до знања стављаjу жеље надређених, да по мишљењу владе њихова наjзначаjниjа дужност треба да буде потпуно прећуткивање свих обавештења о стању, а нарочито патњама народа у Турскоj – протестовао jе Дентон.

Можда наjтрагичниjи пример Британца коjи jе заволео Србе, а изазвао први државни удар у Србиjи био пуковник Лоjд Џорџ Хоџис. Он се после успешне воjне кариjере отиснуо у дипломатиjу као први британски конзул у Књажевини Србиjи. Допао му се слободарски српски народ па jе књазу Милошу понудио помоћ кад су га притиснуле и Русиjа и Аустриjа због доношења слободоумног Сретењског устава. Хоџис jе молио надређене да Британиjа пружи подршку Србиjи коjа улаже огроман напор да се што пре осавремени, а британски конзул у Цариграду jе Хоџиса убедио да ће влада у Лондону подржати у сваком погледу српску кнежевину. Оваj jе поверовао не знаjући да jе реч о договореноj обмани.

Енглези се ругали потлаченим Србима

Често поjављивање Милоша с Хоџисом у jавности било jе повод уставобранитељима, коjи су имали руску подршку, да лансираjу гласине како ће књаз превести Србе у католичанство и друге коjе су изазвале гнев jавности довеле до његове принудне абдикациjе. Уставобранитељи су узели власт и прихватањем такозваног „Турског устава“ зауставили процес осамостаљивања, чиме jе влада у Лондону била задовољна. Хоџис jе разочарано извештавао о терору коjи се спроводи над осумњиченима да су присталице Обреновића и како народ масовно због тога бежи у Аустриjу. После тога jе Хоџис гурнут на споредни дипломатски колосек до краjа кариjере.

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести:

Воjна Краjина на граници светова – Jadovno 1941.

Jadovno – stravična posljedica puča od 27. marta 1941. – Jadovno …

Иван Миладиновић: Британци финансирали  – Jadovno 1941.

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: