Srbija razgovara: Položaj Srba u susedstvu

Čedomir Antić: Naša država se ponaša kao da je pala s Marsa na Balkan.

Aleksandar Čotrić: Srbi ne dobijaju ništa od statusa konstitutivnog naroda

Vlada Srbije je dve godine ambiciozno pripremala Strategiju o Srbima u dijaspori i regionu, ali je taj dokument izdržao probu vremena svega dva meseca. Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, poznatija kao Strategija o dijaspori, usvojena januara ove godine, početkom marta ipak je pretrpela promene. Posle burnih reakcija iz Hrvatske i Crne Gore, izbačen je deo dokumenta koji se odnosi na zahtev Beograda da srpskom narodu u ovim državama bude priznat konstitutivni status.

Osim bure u regionu, žučne polemike usledile su i na domaćem terenu. Jedan od najglasnijih kritičara redigovanja Strategije je istoričar Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba, koji je i autor spornog dela dokumenta, dok Aleksandar Čotrić, zamenik predsednika skupštinskog Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije i potpredsednik SPO, ima mnogo više razumevanja za ovaj potez Vlade.

Politika: Kako je moglo da se dogodi da Vlada usvoji Strategiju, a da je na telefonskoj sednici ubrzo izmeni?

Čotrić: Smatram da se ne radi o neozbiljnosti Vlade, nego o tome da ništa nije jednom zauvek dato. Jedan od osnovnih ciljeva ove strategije je da se pomogne uspostavljanju dobrih odnosa sa zemljama u regionu i zato je dobro što je izmenjen taj minimalni deo Strategije koji je govorio o tome da bi Srbi u Crnoj Gori i Hrvatskoj trebalo da dobiju status konstitutivnog naroda.

Politika: Dakle, nije reč o pritisku spolja?

Čotrić: Smatram da Srbija treba da ispuni nekoliko osnovnih ciljeva, a to je i doprinos integracijama Srbije u EU, kao i očuvanje identiteta srpskog naroda koji živi izvan granica Srbije.

Politika: Ipak, od zvaničnog Zagreba i Podgorice stigli su oštri protesti zbog dela Strategije koji se odnosi na konstitutivnost. Gospodine Antiću, za razliku od gospodina Čotrića, tvrdite da je izmena Strategije „još jedna u nizu sramota i dokaza slabosti Srbije”.

Antić: Naravno. Strategija pre svega treba da se odnosi na srpski narod, a ne na odnose sa susedima, EU ili velikim silama. Ovde je, navodno, sporno pitanje konstitutivnosti Srba u Hrvatskoj i u Crnoj Gori. Podsećam da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope još 2006. usvojila preporuku u kojoj se traži da Srbi budu vraćeni kao konstitutivni narod u Ustav Hrvatske i Zagreb se tome nije protivio. Kada je reč o Crnoj Gori, trećina stanovništva se izjasnilo kao Srbi, a dve trećine govori srpskim jezikom. Naš predsednik je rekao da je to stvar građana Crne Gore koji su srpske nacionalnosti. Kada je reč o statusu crnogorske crkve u Crnoj Gori, onda to nije stvar građana Srbije. A Bakir Izetbegović nalazi za shodno da interveniše kada je reč o pravima Bošnjaka u oblasti Novog Pazara. Niko ne smatra da je to nelegitimno…

Politika: Vi, dakle, tvrdite da deo koji je izbačen iz Strategije nije bio u suprotnosti sa evropskim integracijama?

Antić: Nikako. Niti je u suprotnosti sa interesima naših suseda. Problem je što je samo jednoj državi osporen suverenitet na njenoj teritoriji. Niko nema pravo da ospori srpskom narodu da ostvari kulturno i nacionalno ujedinjenje.

Politika: Vlada to ipak doživljava kao problem.

Čotrić: Mi smo od predstavnika srpskog naroda u Hrvatskoj čuli da nisu zainteresovani za status konstitutivnog naroda i da imaju preče probleme. U Hrvatskoj je važnije da se insistira na poštovanju ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, da se sprovedu svi sporazumi, uključujući i Erdutski, da se vrate oduzeta imovina i stanarska prava…Podsećam da je Crna Gora definisana kao država građana, pa je insistiranje da bude definisana kao država srpskog naroda i ostalih građana neizvodljivo.

Antić: Od 650.000 Srba i Jugoslovena koji su živeli u Hrvatskoj, 400.000 njih prognano je u Srbiju, a samo 2007. dvostruko više Srba se iselilo iz Hrvatske nego što se u nju vratilo! Kada je reč o Crnoj Gori, u državnoj administraciji Srbi čine svega četiri odsto zaposlenih, a u državnoj bezbednosti – ispod jednog procenta. Ne tražimo mi da Srbi postanu jedini konstitutivni narod. Neka i ostali budu konstitutivni.

Politika: Šta se konkretno dobija od statusa konstitutivnog naroda?

Antić: Određena kolektivna prava, kao i postojanje gornjeg doma parlamenta koji štiti prava tih naroda. Usvojenim Statutom Vojvodine, protiv koga su mnogi digli glas jer nije usvojen na demokratski način, predviđeno je da pokrajinska skupština ima gornji dom. Prema tome, to nije problem u Srbiji, ali je problem kada u drugim državama to postavite kao pitanje.

Čotrić: Status konstitutivnosti ne pomaže mnogo u rešavanju problema jednog kolektiviteta. Poslednja prilika koja je propuštena da Srbi na adekvatan način reše svoj status u Hrvatskoj je bio plan Z4. Podsetiću da su tobožnje patriote bile protiv, a da je jedino Vuk Drašković imao hrabrost da kaže da taj plan treba prihvatiti. Činjenica je da danas srpski narod u oba entiteta BiH ima konstitutivnost, a u Strategiji se ističe da položaj Srba u Federaciji BiH nije zadovoljavajući i da je bolji status Hrvata i Bošnjaka u RS. Šta su suštinski dobili statusom konstitutivnosti? Mislim da nam je potrebna strategija i za narod u Srbiji. Svake godine Srbija ima gotovo 50.000 stanovnika manje, a mislim da će popis pokazati da je Srbija od 2001. izgubila oko pola miliona stanovnika, a da je 1.200 naselja nestalo ili je pred gašenjem.

Antić: Kada je reč o troškovima, podsećam da je prošle godine uloženo 47 miliona dinara, nešto manje od pola miliona evra, samo u agenciju ili kancelariju za regionalizaciju! S druge strane, u srpski narod u inostranstvu do sada je ulagano oko pola miliona evra godišnje. A prošle godine, zato što je kriza, to je smanjeno na oko 300.000! A samo za oblast Preševa i Bujanovca davali smo 60 miliona evra, a od kada je počela kriza 43 miliona evra godišnje. Činjenica je da naša kultura počiva na ideji o jedinstvu srpskog naroda. Ako mi dozvolimo da neko prevodi Njegoša na crnogorski, ili da izbaci Njegoša iz srpske literature, ako dozvolimo da neko književnike koji govore srpskim jezikom i tvrde da su Srbi klasifikuje među crnogorske, time lomimo temelje naše državne kuće.

Politika: S obzirom da je Napredni klub autor Strategije u delu o konstitutivnosti, kako onda tumačite kritike koje su došle iz Hrvatske i Crne Gore da je reč o agresivnoj politici i o novom Načertaniju?

Antić: Ljudi moraju prvo da pročitaju Načertanije, koje najverovatnije i nije pisao Ilija Garašanin, već Františeh Zah, a Garašanin ga je samo redigovao. Meni je kao istoričaru, naravno, drago da budem autor nekog načertanija. Nije to agresivna politika jer se zahteva samo nešto što je ranije već postojalo i što je u nekoj drugoj situaciji prihvatljivo.

Čotrić: A kako biste reagovali da Crna Gora i Hrvatska postave iste zahteve?

Antić: Vrlo smireno. Rekao bih: kad Srbija ne bude imala etničku većinu, onda ćemo da razgovaramo o tome. Drugo, kad Srbija bude imala te probleme koje je imala Hrvatska u prošlosti, opet ćemo da razgovaramo o tome. Podsećam da je Ivo Josipović, dok je bio predsednički kandidat, jasno rekao da hrvatska manjina u Srbiji ima manja prava nego srpska u Hrvatskoj.

Čotrić: Ne sme ova materija da ide u drugom pravcu od onoga za šta se zalaže predsednik Tadić…

Antić: A za šta se on zalaže, molim vas?

Čotrić: Ako on pokušava s predsednikom Josipovićem da izgradi nove odnose poverenja u regionu, ova strategija ne sme da ide kontra tih intencija…

Antić: A, ta strategija poverenja, na šta se svodi? Na Purdu, na škumbre koje jedu tamo kad idu u Opatiju…

Čotrić: Ako i sada, prilikom posete Crnoj Gori, predsednik Tadić potvrdi da mi ne tražimo status konstitutivnosti, onda to ne može da ostane u dokumentu Vlade.

Politika: Gospodine Čotriću, da li se slažete s gospodinom Antićem da je Srbija u prethodnoj deceniji omogućila veoma široka prava svojim nacionalnim manjinama, ali takva politika nije bila uzor našim susedima u odnosu na Srbe?

Čotrić: Slažem se. Mislim da je status nacionalnih manjina u našoj zemlji rešen na zadovoljavajući način, što one i same ističu. S druge strane, jasno je da je status srpskog naroda neuređen i nezadovoljavajući, da ima još mnogo diskriminacije, pre svega u zemljama gde se ratovalo. Mislim da je status Srba u Albaniji danas primer najgoreg položaja jedne manjine u Evropi. Tamo im čak nije dozvoljeno ni da se slobodno izjašnjavaju u pogledu nacionalne, verske i jezičke pripadnosti, već postoje samo rubrike „Albanci” i „ostali”.

Antić: Najgore što je proizašlo iz ove afere sa odbacivanjem Strategije jeste slika koja je ostavljena o Republici Srbiji. Ne znam da li je Vlada čitala Strategiju ili nije, ali mi je čudno da neko u letu promeni dva puta mišljenje, pa se zato nadam da nisu čitali. Jer, u politici takva vrsta menjanja mišljenja nije primerena. Mi već imamo niz poniženja, sa „žutom kućom“, s Purdom, s Divjakom. I ovo je jedno od njih. Naša država se ponaša kao da pala s Marsa na Balkan.

Čotrić: Srbija je ranije mogla da ostvaruje nacionalne i državne interese zato što je imala moćne saveznike i bila respektovana u međunarodnim krugovima, što nije slučaj od početka 90-ih godina. Smatram da je dobro što je Strategija usvojena, na njoj se radilo više od dve godine i o njoj su mogli da se izjasne predstavnici dijaspore i regiona, kao i tridesetak nevladinih organizacija koje su učestvovale u pisanju.

Politika: Zar Srbija nema i danas najmoćnije saveznike, ako se zna da je u Partnerstvu za mir i da je daleko odmakla u evrointegracijama?

Čotrić: Mi nastojimo da te odnose popravimo i oni su iz godine u godinu sve bolji. Ali, tek kada postanemo punopravni član EU, a moja stranka se zalaže da postanemo i član NATO, možemo da govorimo da imamo saveznike. Sve zemlje koje teže u EU moraju da vode zajedničku politiku i da se odreknu dela svog partikularnog interesa.

Antić: Saveznici su dobri, ali treba da se oslanjamo na svoje skromne snage. Mi smo sada došli u period kada nam ništa nije bitno, naši političari većinom veruju da će EU biti nova Jugoslavija. Kako Jugoslavija rešava probleme videli smo. Moguće je da i iz EU izađemo takvi, još gori nego što smo danas. Naše je pravo da ostvarimo nacionalnu integraciju a da ne srušimo okolne države. Najvažnije je da budemo saveznici sami sebi.

Aleksandar Apostolovski, Bojan Bilbija

Izvor: SRPSKA MREŽA