Pisanje udžbenika srpske istorije, srpskog jezika i geografije uskoro bi trebalo da se izdvoji iz mehanizma slobodnog tržišta kako bi se obrazovanje dece u tim nacionalnim predmetima prepustilo domaćim stručnjacima i državi.
Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja navode da je, po nalogu ministra Branka Ružića, tokom prošle godine formirana radna grupa koja je razmatrala neophodne izmene i dopune Zakona o udžbenicima, u cilju pravljenja osnova za uvođenje udžbenika od posebnog nacionalnog interesa za osnovnu i srednju školu.
Možda i najbitniji novitet koji bi usledio prihvatanjem pomenutih izmena bilo bi usklađivanje nastavnog programa sa onim iz Republike Srpske.
Nacrt izmena i dopuna Zakona o udžbenicima je pripremljen u maju 2021. godine i nakon toga je poslat kabinetu predsednika Republike Srbije, budući da je reč o inicijativi predsednika, kao i kabinetu predsednice Vlade Srbije, radi konsultacija na višem nivou. U međuvremenu, ostvarena je i saradnja sa kolegama iz Republike Srpske kako bi se pripremili udžbenici od nacionalnog interesa sa istovetnim sadržajem. Takođe, organizovane su i obuke za nastavnike koji će učencima predavati nacionalne predmete, navodi se iz Ministarstva.
Ko nam piše prošlost
Iz godine u godinu stižu pritužbe javnosti na račun ne samo nedovoljno predstavljenih tema iz bliže i dalje srpske istorije, već i na njihovo neadekvatno obrađivanje. Bilo da se radi o namernim „propustima“, ili prosto o činjenici da strani izdavači i njihovi autori ne pridaju previše značaja temama ključnim za razvoj i negovanje srpskog nacionalnog identiteta, većina naučnika i stručnjaka iz domena društvenih sfera smatra da je pisanje novih udžbenika, pod pokroviteljstvom države, odlična ideja.
Iskreno govoreći, mislim da je to jako dobra ideja, iz jednostavnog razloga što se u sadašnjem statusu kakav imamo, sa velikim brojem izdavača, ista pojava tumači na različite načine, a to posebno dolazi do izražaja u istoriji. Isti je slučaj i sa samim jezikom, a možemo reći sa književnošću. Budući da se radi o nacionalnim disciplinama, neophodno je zapravo da se naprave udžbenici koji će biti u saglasnosti sa zvaničnim stavovima filološke nauke u Srbiji, odnosno sa stavovima lingvista, istoričara književnosti i istoričara, izjavio je za Sputnjik Miloš Kovačević, srpski lingvista i redovni profesor za Savremeni srpski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Izbeći prekrajanje istorije
Miloš Ković, istoričar i redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, smatra najboljom postojećom formulom to da najmanji mogući broj udžbenika pišu najbolji domaći stručnjaci, kako bi se izbeglo i nagomilavanje suvišnog materijala, ali i svako moguće prekrajanje srpske istorije u korist nečije političke agende.
Pod maskom slobodnog tržišta u Srbiji je zaveden monopol nemačkih i hrvatskih izdavača. Na žalost, veliki broj kolega je poklekao pred iskušenjima zarade i uticaja. Potrebno je da se vrati ugled državnom izdavaču, a to je Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. On je doveden gotovo do prosjačkog štapa. Dovoljan nam je jedan, dva ili tri udžbenika u skladu sa brojem osnovnih obrazovnih profila. Tako se radi u najozbiljnijim državama u Evropi i u svetu i nema nikakve potrebe da trpimo ovaj monopol koji su kod nas zaveli strani izdavači, izjavio je Ković za Sputnjik.
Šta će biti sutra
Stav kolega deli i profesor doktor Milivoje Pavlović, predsednik Nadzornog odbora Zavoda za udžbenike, njiževnik i univerzitetski profesor.
Poznato je da se posredstvom udžbenika utiče na svest i pogled na svet čitavog niza generacija, učenika, nastavnika i roditelja, a time i na lice sutrašnjeg društva. Stoga mi je sasvim prihvatljiva inicijativa predsednika Vučića, koju je podržao i resorni ministar prosvete Branko Ružića da se priprema izdavanje udžbenika bar za takozvani identitetski paket poveri samo državnom izdavaču tj. Zavodu. Taj Zavod ima veliko iskustvo i raspolaže kreativnim, ljudskim, tehnološkim i drugim resursima za obavljanje ovog delikatnog zadatka, rekao je za Sputnjik Pavlović.
Izvor: INFORMER