Србија и Хрватска треба да се договоре

Београд – Спорови настали из сукоба у бившоj Југославиjи не могу се истински решити пред Међународним судом правде, односно, МСП се требао прогласити ненадлежним у случаjу тужбе Хрватске против Србиjе и противтужбе Србиjе. То jе и учињено у спору са НАТО државама – било би доследно да jе то учињено и у преосталим споровима.

Мислим да решење ниjе у колективноj одговорности, већ у доследном утврђивању индивидуалне одговорности – а у том погледу и Србиjа и Хрватска су учиниле значаjне кораке напред – каже за Данас академик Тибор Варади, бивши бивши главни правни заступник Србиjе пред Међународним судом правде, одговараjући на питање да ли се његова раниjа оцена да пресуда хрватским генералима суштински не утиче на поступке пред Међународним судом правде у тужби и контратужби Хрватске и Србиjе, jер Анте Готовина ниjе осуђен за геноцид, може применити и на допуну тужбе Србиjе против Хрватске.

Он обjашњава да jе нормално да се у судским споровима суоче они коjи су били стварни учесници сукоба, а „овде то ниjе случаj“.

– Сам сукоб ниjе био сукоб између држава. То jе био много више међуетнички сукоб. Људи углавном нису бирали стране по томе коjе су републике били држављани, већ коjоj су нациjи припадали. Државе коjе су сада суочене у Хагу, нису ни постоjале у време многих недела коjе су предмет спора. Поред тога, Хрватска jе била тужила СРЈ. Од СРЈ jе постала Србиjа и Црна Гора (и ту се заправо ништа релевантно ниjе променило). Али су се Србиjа и Црна Гора раздвоjиле, па се сада тужи само Србиjа, те тужба нема више исти циљ. Затим, када jе тужба подигнута, она се, наравно, односила и на Косово.

Суд се ипак био прогласио надлежним, но прихватио jе надлежност на jедном веома скученом маневарском простору. Надлежност постоjи само за дело геноцида. А то jе праг коjи до сада ниjе прекорачен што се сукоба у Хрватскоj тиче. Нико, ни са српске, ни са хрватске стране ниjе осуђен за дело геноцида од стране Трибунала – Трибунал ниjе никога чак ни оптужио за геноцид. (У вези са догађаjима у Босни и Херцеговини, било jе и оптужби, па и осуда за геноцид.) У досадашњоj пракси, МСП се углавном ослањао на чињенице утврђене од стране Трибунала. Због тога и даље мислим, да jе краjње мало вероватно да се нека тужба прихвати – истиче професор Варади.

Према његовим речима, помало jе заборављено да у jедном од приговора Србиjе о надлежности Међународни суд правде у Хагу ниjе био заузео став у пресуди о надлежности, већ jе одлучио да о том приговору одлучи доцниjе, заjедно са меритумом спора.

– Реч jе о приговору да се не може држави судити за дела почињена пре него што jе та држава настала. (А значаjан броj дела коjа су предмет спора почињена су за време постоjања СФРЈ, пре него што су настале СРЈ и Хрватска). Ако би се таj приговор прихватио, фокус би био jош више сужен. Но и без тога – пошто jе фокус сигурно сужен на геноцид – у том поступку се не може открити цела истина. За разлику од тога, индивидуална одговорност се не ограничава на геноцид, релевантна су и сва друга недела и злочини – наглашава Варади.

На питање коjе би биле правне и финансиjске последице по Србиjу у случаjу да Србиjа изгуби оваj спор пред МСП, Варади каже да jе његова процена „била и остала“ да jе тешко замисливо да МСП прихвати било тужбу било противтужбу.

– Не зато што нису почињена тешка недела, већ зато што та недела нису достигла стравични праг геноцида – а спорно jе и питање приписивости. Ако би МСП ипак нашао да jе нека страна одговорна за геноцид, могло би се поставити питање финансиjске одговорности. До сада ниjедна страна ниjе поставила конкретан квантификован одштетни захтев – истиче Варади.

Он на питање какве последице ће ова допуна тужбе имати у и овако климавим односима Србиjе и Хрватске, одговара да текст допуне тужбе – као ни текст тужбе – нису доступне jавности.

– Ако дође, међутим, до усмене расправе, она би била отворена за jавност. Та расправа би вероватно усковитлала страсти. Заступници би морали користити тешке квалификациjе да би се приближили (пре)високом прагу геноцида. То би сигурно имало негативног ефекта на односе у региону. Зато и даље мислим да би наjцелисходниjе било ако би се постигао вансудски споразум. То вероватно ниjе реално у време када се очекуjу избори и у Хрватскоj и у Србиjи. Али би након избора таква jедна опциjа могла опет постати реална. Додао бих и то да би jедно споразумно превазилажење тешког наслеђа могло да представља изузетан подстицаj за развоj две суседне земље – коjе обе теже чланству у Европскоj униjи – истиче Варади.

Пресуда Готовини слаби хрватску тужбу

Варади на питање колико ће допуна тужбе оjачати основну тужбу Србиjе и дерогирати хрватску тужбу, jер се Србиjа позива на пресуду коjом jе Хашки трибунал у априлу ове године осудио хрватског генерала Анту Готовину на 24 године затвора због прогона српског становништва из Книнске краjине током и после операциjе Олуjа 1995, каже да се он бавио питањем надлежности, „тако да не знам довољно о меритуму спора“. „Логично jе ипак претпоставити да би пресуда Готовини (а и други подаци коjи су вероватно изнети у новом поднеску Србиjе) могла ослабити хрватску тужбу“, наводи Варади.

Аутор: Александар Рокнић

Извор: danas.rs