Srbija i Hrvatska treba da se dogovore

Beograd – Sporovi nastali iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji ne mogu se istinski rešiti pred Međunarodnim sudom pravde, odnosno, MSP se trebao proglasiti nenadležnim u slučaju tužbe Hrvatske protiv Srbije i protivtužbe Srbije. To je i učinjeno u sporu sa NATO državama – bilo bi dosledno da je to učinjeno i u preostalim sporovima.

Mislim da rešenje nije u kolektivnoj odgovornosti, već u doslednom utvrđivanju individualne odgovornosti – a u tom pogledu i Srbija i Hrvatska su učinile značajne korake napred – kaže za Danas akademik Tibor Varadi, bivši bivši glavni pravni zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, odgovarajući na pitanje da li se njegova ranija ocena da presuda hrvatskim generalima suštinski ne utiče na postupke pred Međunarodnim sudom pravde u tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije, jer Ante Gotovina nije osuđen za genocid, može primeniti i na dopunu tužbe Srbije protiv Hrvatske.

On objašnjava da je normalno da se u sudskim sporovima suoče oni koji su bili stvarni učesnici sukoba, a „ovde to nije slučaj“.

– Sam sukob nije bio sukob između država. To je bio mnogo više međuetnički sukob. Ljudi uglavnom nisu birali strane po tome koje su republike bili državljani, već kojoj su naciji pripadali. Države koje su sada suočene u Hagu, nisu ni postojale u vreme mnogih nedela koje su predmet spora. Pored toga, Hrvatska je bila tužila SRJ. Od SRJ je postala Srbija i Crna Gora (i tu se zapravo ništa relevantno nije promenilo). Ali su se Srbija i Crna Gora razdvojile, pa se sada tuži samo Srbija, te tužba nema više isti cilj. Zatim, kada je tužba podignuta, ona se, naravno, odnosila i na Kosovo.

Sud se ipak bio proglasio nadležnim, no prihvatio je nadležnost na jednom veoma skučenom manevarskom prostoru. Nadležnost postoji samo za delo genocida. A to je prag koji do sada nije prekoračen što se sukoba u Hrvatskoj tiče. Niko, ni sa srpske, ni sa hrvatske strane nije osuđen za delo genocida od strane Tribunala – Tribunal nije nikoga čak ni optužio za genocid. (U vezi sa događajima u Bosni i Hercegovini, bilo je i optužbi, pa i osuda za genocid.) U dosadašnjoj praksi, MSP se uglavnom oslanjao na činjenice utvrđene od strane Tribunala. Zbog toga i dalje mislim, da je krajnje malo verovatno da se neka tužba prihvati – ističe profesor Varadi.

Prema njegovim rečima, pomalo je zaboravljeno da u jednom od prigovora Srbije o nadležnosti Međunarodni sud pravde u Hagu nije bio zauzeo stav u presudi o nadležnosti, već je odlučio da o tom prigovoru odluči docnije, zajedno sa meritumom spora.

– Reč je o prigovoru da se ne može državi suditi za dela počinjena pre nego što je ta država nastala. (A značajan broj dela koja su predmet spora počinjena su za vreme postojanja SFRJ, pre nego što su nastale SRJ i Hrvatska). Ako bi se taj prigovor prihvatio, fokus bi bio još više sužen. No i bez toga – pošto je fokus sigurno sužen na genocid – u tom postupku se ne može otkriti cela istina. Za razliku od toga, individualna odgovornost se ne ograničava na genocid, relevantna su i sva druga nedela i zločini – naglašava Varadi.

Na pitanje koje bi bile pravne i finansijske posledice po Srbiju u slučaju da Srbija izgubi ovaj spor pred MSP, Varadi kaže da je njegova procena „bila i ostala“ da je teško zamislivo da MSP prihvati bilo tužbu bilo protivtužbu.

– Ne zato što nisu počinjena teška nedela, već zato što ta nedela nisu dostigla stravični prag genocida – a sporno je i pitanje pripisivosti. Ako bi MSP ipak našao da je neka strana odgovorna za genocid, moglo bi se postaviti pitanje finansijske odgovornosti. Do sada nijedna strana nije postavila konkretan kvantifikovan odštetni zahtev – ističe Varadi.

On na pitanje kakve posledice će ova dopuna tužbe imati u i ovako klimavim odnosima Srbije i Hrvatske, odgovara da tekst dopune tužbe – kao ni tekst tužbe – nisu dostupne javnosti.

– Ako dođe, međutim, do usmene rasprave, ona bi bila otvorena za javnost. Ta rasprava bi verovatno uskovitlala strasti. Zastupnici bi morali koristiti teške kvalifikacije da bi se približili (pre)visokom pragu genocida. To bi sigurno imalo negativnog efekta na odnose u regionu. Zato i dalje mislim da bi najcelishodnije bilo ako bi se postigao vansudski sporazum. To verovatno nije realno u vreme kada se očekuju izbori i u Hrvatskoj i u Srbiji. Ali bi nakon izbora takva jedna opcija mogla opet postati realna. Dodao bih i to da bi jedno sporazumno prevazilaženje teškog nasleđa moglo da predstavlja izuzetan podsticaj za razvoj dve susedne zemlje – koje obe teže članstvu u Evropskoj uniji – ističe Varadi.

Presuda Gotovini slabi hrvatsku tužbu

Varadi na pitanje koliko će dopuna tužbe ojačati osnovnu tužbu Srbije i derogirati hrvatsku tužbu, jer se Srbija poziva na presudu kojom je Haški tribunal u aprilu ove godine osudio hrvatskog generala Antu Gotovinu na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine tokom i posle operacije Oluja 1995, kaže da se on bavio pitanjem nadležnosti, „tako da ne znam dovoljno o meritumu spora“. „Logično je ipak pretpostaviti da bi presuda Gotovini (a i drugi podaci koji su verovatno izneti u novom podnesku Srbije) mogla oslabiti hrvatsku tužbu“, navodi Varadi.

Autor: Aleksandar Roknić

Izvor: danas.rs