arrow up

Подијелите вијест:

Срби у најгорем положају од свих српских заједница на Балкану

Одбор за заштиту Срба у Федерацији БиХ /ФБиХ/ саопштио је данас да српски народ у том ентитету највећи хришћански празник – Васкрс дочекује у најгорем положају од свих српских заједница на Балкану и позвао Србе, гдје год да живе, да доброчинствима помогну своје сународнике и врате живот у некадашња српска села у ФБиХ.

СарајевоФото: РТРС
СарајевоФото: РТРС

Из овог одбора наводе да српску дјецу у ФБиХ тјерају да уче да су им очеви били агресори и да је њихов народ злочиначки, за запошљавање Срба у органима ФБиХ и кантонима нема мјеста, док у српска повратничка села не долази хитна помоћ.

“Србима се отима земља, сијеку им шуме, нападају цркве, руше гробља. Српска села су без струје и воде, куће су необновљене, а људи су се вратили и живе у шупама. Путеви се не чисте, а ћирилица на путевима се шврља”, указују из Одбора.

У саопштењу се наводи да није ријетко ни да се општинске депоније смећа праве тамо гдје су била српска села, те да се планира насељавање миграната на српску земљу.

Из овог одбора указују да је српски народ физички истријебљен у периоду 1941-1945, те изложен новом прогону од 1992. до 1995.

“Ко није стигао да се извуче био је убијен. У јамама од бихаћких Гаравица до Стоца још леже кости десетина хиљада непописаних побијених Срба и једино што је исто за све те кости је православна вјера”, наводе из Одбора.

Из овог одбора истичу да Срби поријеклом из Хрватске, користећи држављанство Хрватске могу да раде и зараде у ЕУ и донесу породици новац за живот,
Срби на Косову и Метохији имају огромну подршку државе Србије која им је обезбиједила бесплатне услуге за живот, док су Срби у ФБиХ, њих 56.000, више гладни него сити.

“Позивамо српски народ, ма гдје живио, да путем хуманитарних акција и доброчинствима помогне српски православни народ у ФБиХ, јер у свако српско село које је постојало мора да се врати живот”, поручили су из Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ.

Извор: СРНА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​