„Srbi u Kninu će nestati“

Nekadašnji predsednik Srpskog kulturnog društva Prosvjeta iz Knina i jedan od osnivača Srpske demokratske samostalne stranke (SDSS) Dragoljub Čupković ocenjuje da se Srbi u Hrvatskoj suočavaju sa dramatičnim problemom nestanka i asimilacije koja je najvidljivija u urbanim sredinama.

– Na rapidnom smanjenju Srba sistematski se radi raznim pritiscima i metodama: redukuju se spiskovi, Srbi su negde izbrisani, a drugde prekobrojni… Tiha i podmukla asimilacija posebno je uočljiva u urbanim sredinama, gde se Srpska pravoslavna crkva i srpski politički predstavnici nisu proslavili u zaštiti svog naroda – objašnjava u intervjuu za „Vesti“ Čupković, koji je jedan od retkih srpskih predstavnika koji je i ratno i poratno vreme proveo u rodnom Kninu.

Kako su Srbi iz Knina ove godine „proslavili Oluju“?
– Srbi ne proslavljaju „Oluju“, oni je tiho u svojim mukama obeleže svako na svoj način, jer neko je tada ostao bez imovine, neko bez zaposlenja… Ipak, najgore je onima koji su izgubili nekog svoga. Hrvati tog dana slave jer su dobili državu, ali i tu kod jednog dela Hrvata ima gorčine, jer su svesni da su na taj način ostali bez vekovnih komšija, prijatelja, kumova. Međutim, za razliku od prošlih godina, ovogodišnje obeležavanje „Oluje“ je izgledalo mnogo pristojnije.

Grad napustilo 5.000 ljudi

Koliko je još Srba u Kninu?
– Teško je to pouzdano reći, a nisam siguran da pouzdane podatke ovog časa imaju i nadležne državne službe. Više je razloga. Prethodne kninske vlasti uglavnom su se održavale na tronu baveći se same sobom, pa čak i dizanjem tenzija, a bez vizija za razvoj grada.
Grad je u poslednje vreme napustilo više od 5.000 stanovnika mahom mlađih, prvenstveno Hrvata, ali i Srba koji su taj ciklus nešto ranije započeli. Popisom stanovništva 2011. godine, grad Knin je imao više od 3.355 stanovnika srpske nacionalnosti ili 23 odsto, s tim da je sada i četiri opštine s dominantnim srpskim stanovništvom koje su nekad pripadale Kninu. Ukupno, to je oko 8. 500 Srba.

Koliko Srba trenutno participira u vlasti u Kninu?
– U Kninu imamo dogradonačelnika, a u županiji Šibensko-kninskoj dožupana i u oba slučaja zagarantovani broj činovnika shodno broju registrovanih glasača srpske nacionalnosti. Istini za volju, njihov uticaj je minoran, izgledaju kao fikusi i kako se figurativno kaže, „kad se u ring baci peškir, borba prestaje“. Tako su i dobili epitet „političkih uhljeba“ ili „jaslara“.

Da li se nešto promenilo u odnosu prema Srbima?
– Vreme čini svoje, ali to užasno ide sporo. Kao što je iluzorno očekivati da Srbi i Hrvati gledaju isto na „Oluju“, jer se dobro zna ko je dobitnik, tako se i mi ne moramo voleti, ali bi bilo normalno da se uvažavamo. Bez obzira na poglede, interese idološke protivrečnosti. Nažalost, hrvatska vlast je donela dosta diskriminišućih zakona na štetu Srba, a što je najgore – tu se ne staje, u pripremi su novi.

SDSS prošao kako je i radio

Kako komentarišete loše rezultate SDSS-a čiji ste i Vi jedan od osnivača?
– SDSS je prošao kako je radio i imao je sreću što nije imao konkurenciju, iz srpske zajednice ne bismo dobili mesto dogradonačelnika, a ni jedino odborničko mesto u gradskom veću. Glasači apstiniraju, gde SDSS dugo traje bez vidnih rezultata, služi sam sebi i prostituiše se i čini neprincipijelne koalicije od čega koristi imaju samo pojedinci. Naravno, i „peta kolona“ je još u funkciji.

Očekujete li promene, barem kad je reč o Kninu? Novi gradonačelnik Marko Jelić je najavio izvinjenje Srbima zbog zločina počinjenih tokom „Oluje“?
– Po svemu, novi gradonačelnik nije populista, čestiti je hrišćanin i ne bi me iznenadilo da tako i postupi. Svaka nevina žrtva zaslužuje ljudsko poštovanje. U krajnjem slučaju, to bi doprinelo spuštanju tenzija, a kako je novi gradonačelnik nemački doktorant, verovatno mu je uzor Vili Brant.

Tuga je pregolema

Šta je ono što Srbe u Kninu i okolini najviše pogađa?
– Velika je to lepeza kada bismo nabrajali – tuga je pregolema: povratak oduzete imovine, stanova nosiocima stanarskog prava, obnova uništene imovine, zaposlenje – posebno u državnim službama,
nedovoljno domova za starije i nemoćne, povratak štednje i penzija, stvaranje uslova za eventualni povratak, školstvo i obrazovanje, dvojezičnost… U selima oko Knina – starije stanovništvo: veliki problem prevoz, zdravstvena zaštita, nedostatak trgovina, nedostatak pitke vode, neka mesta i bez struje, neodržavanje puteva…

A da li je moguće očekivati i izvinjenje državnog vrha Hrvatske?
– To bi bio civilizacijski čin, ali teško je to trenutno očekivati. U samom državnom vrhu Hrvatske sede ljudi koji su psihijatrijski slučajevi. Još uvek postoji percepcija da je nacija zanimanje i to podgreva nacionalne tenzije. Zdrave snage, a tu mislim i na Hrvate i na Srbe, mišljenja su da se ne mora svake godine „slaviti“ „Oluja“ u Kninu. Ima i drugih mesta u kojima su željni i počašćeni da se to održi u njihovom mestu ili u glavnom gradu. Ali, mnogo bitnije je odrediti jednu lokaciju gde bi se sagradio spomenik za sve nevine žrtve 1991-1995. i tu da se oda pijetet za stradalnike. To bi bio humani čin koji bi ne samo doprineo stabilizaciji, već bi bio i opomena da se stravični zločini više ne ponove.

Nije li to ipak preambiciozno očekivati?
– Možda to ovog časa zaista izgleda pretenciozno. Danas smo svedoci da se Srbi i Hrvati poklanjaju senima poginulim na različitim mestima, i to deluje degutantno i to je svojevrsno ruganje žrtvama. Posle 22 godine ozbiljni političari bi trebalo da razmisle, ako im je stalo do dobrobiti i prosperiteta svojih država. Nećemo se valjda stalno mrzeti. Ali mnogima to ne bi odgovaralo, jer oni prosperiraju na podelama pa čak i mržnji.

Autor: Đ. Barović

Izvor: Vesti online

Vezane vijesti:

Kako danas zaista izgleda Knin i život Srba u njemu | Jadovno …

Supermarket uspomena: u Kninu, 20 godina posle | Jadovno 1941.

Maja Kolundžija Zoroe rođena je 5. avgusta u Kninu …