Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Мањине морају заступати интересе мањина, па самим тим немају права да одлучују о формирању Владе и о томе ко ће бити министар, кажу иницијатори промене закона
– Заступници националних мањина могу одлучивати о свим питањима из надлежности Хрватског сабора, осим о поверењу Влади и доношењу државног прорачуна – једно је од питања за које ће Грађанска иницијатива „Народ одлучује“ до 27. јуна прикупљати потписе ради расписивања референдума којим се боре за промену изборног система у Хрватској којима се умањују права посланицима мањина. После овога поставља се питање колику опасност ова иницијатива представља по Србе у Хрватској и може ли им бити одузето право гласа у Сабору, уколико дође до референдума?
Иницијатива „Народ одлучује“ залаже се за то да грађани „демократским изјашњавањем“ присиле власт на промену изборног система у Хрватској, а то би требало да обезбеди виши ниво одлучивање бирача о њиховим саборским представницима, веће учешће на изборима и смањење политичке трговине и корупције.
Они сматрају да мањине морају заступати интересе мањина, па самим тим немају права да одлучују о формирању Владе и о томе ко ће бити министар.
Грађанска иницијатива тражи одобрење за промену Устава тако да се број заступника у Сабору смањи на највише 120, док би припадници националних мањина бирали највише шест, уместо садашњих осам заступника. Осим смањење броја заступника мањина у парламенту, они се залажу за то да се осим на бирачком месту омогући гласање дописним или електроничким путем, што би омогућило гласање за више од 800.000 Хрвата из дијаспоре. Такође, траже и да припадници националних мањина бирају највише шест, уместо садашњих осам заступника.
Бирачи би имали могућност да осим гласа за листу, заокруже имена три кандидата са те листе тако да се више никоме, без обзира на место на листи, неће моћи јамчити улазак у Сабор без подршке бирача.
Иницијатива „Народ одлучује“ настала је кад се група противника Истанбулске конвенције, о спречавању насиља над женама и насиља у породици, одвојила и окренула питању политичког састава Сабора, а све уз подршку владајуће цркве. Заправо, реч је о старом пројекту Жељке Маркић, председнице десничарске иницијативе „У име обитељи“ која је 2014. године заједно са иницијативом „Бирајмо заступнике именом и презименом“ већ имала сличну идеју, али је она одбијена због недовољног броја прикупљених потписа.
Стручњаци објашњавају да Устав Републике Хрватске странкама гарантује право да свака странка одређује своје кандидате и њихова места на листама. С друге стране, поред листе са потписима, обавезно је доставити детаљно објашњење и разлоге за расписивање референдума. Чак и у случају довољног броја прикупљених потписа, последњу реч даје Уставни суд.
Председник Савеза Срба из региона, Миодраг Линта, за Телеграф.рс објашњава да наведена идеја не може никако бити реализована, јер то не би дозволила Европска унија.
– Хрватска власт не сме да укине право гласа српској заједници и мањинама, јер тако суштински опструише спровођење Устава и закона који Србима дају одређена права – објаснио је он.
Ј.Николић (ј.николиц@телеграф.рс)
Извор: ТЕЛЕГРАФ
Везане вијести:
Срби и други „мањинци“ у Хрватској остају без права да бирају власт и буџет!?
Дејан Јовић: Срби у Хрватској осуђени на нестанак | Јадовно 1941.
Срби у Хрватској без елементарних права | Јадовно 1941.
Пет кључних питања за Србе у Хрватској данас | Јадовно 1941.
