Krajem 19. veka austrijski nadvojvoda Ludvig Salvatore von Habsburg je obilazio Jadransku obalu i beležio običaje i nošnju tamošnjeg naroda. Monumentalno delo ovog putopisca „Srbi sa Jadrana“ sadrži 87 etnografskih ilustracija primorskih Srba sa područja između Senja i Budve.
Iz biografije Leo Velersa:
Antropologu, arheologu, kao i umetniku je proučavanje različitih narodnih nošnji naroda ne samo od velikog interesa već i od naučne i umetničke vrednosti. Iz sopstvenih narodnih nošnji mogu se istovreno izvući i zaključci o njihovom srodnom poreklu i međusobnim razmenama. Četkici slikara nude supstancu za predivne slike.
Nijedan narod na svetu ne može da se pohvali kako poseduje tako lepe, po kompilaciji oblika i boja izvrsne nošnje kao Sloveni sa juga. Oni to duguju, jednim delom neposrednom dodiru sa Osmanima, a drugim delom svojoj sopstvenoj nacionalnoj genijalnosti – dva elementa iz kojih je nastao veoma srećan spoj između bujnog luksuza istoka i hrišćanske ozbiljnosti ovih grubih slovenskih gorštaka.
Među tim plemenima južnih Slovena ne postoji nijedno koje se može po većoj raznovrsnosti narodnih nošnji primetiti, od onog srpskog naroda koji naseljava celu obalu Jadranskog mora, od južnih Alpa do severnih granica Albanije. Skoro svako selo, svaka gora i dolina ima drugačiju vrstu odeće, koja je opet u zavisnosti od zanimanja i starosti stanovnika krajnje raznovrsna.
Dok u većini evropskih zemalja nacionalne nošnje, nažalost, sve više i više nestaju i u najmanju ruku se koriste kao „nedeljni nakit“, samo ponekad na nekim posebnim proslavama ili na svadbama paradira u njima, u južnoslovenska planinska područja nije još prodrlo nivelisanje moderne civilizacije, već se još uvek, u skladu prave pobožnosti i savesne strogosti drži do narodne nošnje kao jednog vida veoma važnog naslednog dobra.
Nadvojvoda Ludvig Salvator je dao sebi zadatak da pokaže kompletnu kolekciju tih nošnji. Nažalost, iz nama nepoznatih razloga, nije uspeo sasvim da obavi sebi zadato, tako da je njegovo delo ostalo nedovršeno.
Ludvig Salvatore – Srbi sa Jadrana; autor videa Biserka Vučetić
Sve priložene ilustracije su na licu mesta naslikani akvareli pod upravom autora od strane slikara Emila Lojfera, Gvida Manesa i Petera Maiksnera. Akvareli su oslikani u vidu portreta koji istovremeno ispunjavaju dvostruku namenu a to je da prikažu nošnju i karakteristike naroda tog područja. Štaviše, većina njih prikazuje u pozadini i specifičnosti prirode tih oblasti. Objavljenih 45 crteža sadrže u skoro istom broju ženske i muške nošnje.
U muškoj odeći preovladava crvena i plava boja u raznovrsnim kompilacijama. U biti je slična i često podseća na muslimanske nošnje. Odeća se usko nadovezuje na tursku nošnju tako da su i široke turske čakšire česte pojava kao i bogato ukrašene jakne, prsluci (jeleci) i pantalone sa vezovima i našivenim metalnim dugmadima. U obliku fesa ili turbanu slično umotanu tkaninu su oblikovane kape.
Mnogo raznovrsniji i neobičniji pogled nam pruža ženska nošnja. Mnoge od njih imaju izričito slovenski karakter; Ako pogledamo ženske nošnje sa ostrva Paga, iz Budve ili Rovinja (St. Eifemia), bićemo živopisno podsećeni na narodne nošnje iz Bohemije (današnje Češke); Na Rusiju podsećaju nas i žene iz Vertike (Vertica) i Senja, u svojim belim nošnjama sa crvenim vezovima, takođe i tamnim gornjim odevnim predmetima bez rukava, jedne vrste kaftana.
I čudna oglavlja podsećaju jednim delom na ruski kakošnik a drugim delom na cilindrični šešir ruskih monahinja. Sasvim naročita i gotovo u svemu zajednička je neobična, široka, resama bogata kecelja, koju nalazimo čak i u rumunskoj narodnoj nošnji. One daju celini posebnu, slikovitu draž. Bogati nakit svih vrsta a pogotovo velike starinske minđuše odlikuju sve prikazane slike u posetama nadvojvode Bokokotorskom zalivu . Veliku pažnju privlači nošnja devojaka iz Orebića.
Molitvenik i lepeza označavaju svečanu odeću, a verovatno i svadbenu i svakako zaslužuju detaljniji opis. Dobro pokrivenu glavu velom krasi, najverovatnije od slame istkana, 25-30 centimetara visoka korpa sa mnoštvom belih, crvenih i plavih pera, a napred na donjoj ivici čela, venac od ruža, koje se ističu poput krune. Uz to se nadovezuje žuta svilena trouglasta marama koja vrhovima pokriva grudi. Odeću čini plava suknja sa širokom crvenom prugom na koju je dodat mider, zeleno-šarena jakna dugačkog rukava, a uz to i gore naveden nakit, ogrlice i velike starinske minđuše.
Divna slika; Neobično oglavlje može izazvati zavist mnogih naših modnih dama koje se trude da svoje šešire učine dovoljno visokim i upečatljivim.
Za Rasen prevod: Sanja Mitrović