fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Срби, опрез – причамо о Степинцу!

tl_files/ug_jadovno/img/stratista/2015/Stepinac_006.jpg

Пише Владимир Димитриjевић

Како су надбискупа Алоjзиjа и усташку државу Хрватску, половином прошлог века, видели и о томе  потом сведочили демократски ориjентисани Хрвати

Недавно смо од jедног високопостављеног лица из СПЦ добили упозорење да ми, као Срби, морамо бирати речи кад говоримо о надбискупу Алоjзиjу Степинцу, кога Ватикан сматра „блаженим“. Решили смо да таj савет послушамо, па да чуjемо гласове Хрвата коjи нису били ни усташе, ни комунисти, него демократски ориjентисани и уз Владу Краљевине Југославиjе у Лондону.

ПАПА И ХРВАТИ

М. Мирошевић Сорго (Хрват) посланик Владе Краљевине Југославиjе у Ватикану, посетио jе, jош почетком августа 1941. године, папу Пиjа Дванаестог и обавестио га о „последицама коjе би могле настати за цркву због става jедног дела католичког клера у Хрватскоj, коjи у садашњоj Хрватскоj види остварење католичке државе“. Папа на то ниjе рекао ништа, али jе отворено изjавио да постоjе „раниjе тужбе Хрвата“ и да jе „поколебана вера Ватикана у обнову Југославиjе“. Једном речjу, папа jе желео смрт Југославиjе, и став антиjугословенских Хрвата сматрао jе jединио битним за своjе опредељење – признати Павелићеву НДХ de facto, ако не de jure.

Хрват Ф. Гажи jе, преко jугословенске радио-станице у Јерусалиму, специjално Хрватима упутио поруку 17. децембра 1941, у коjоj своjе сународнике подсећа на стравичност инквизиторског поступка приморавања Срба на католичење, „што jе наjвећи злочин над поjединцем и над циjелим народом“, при чему су усташе за своjе злочине добили савезнике – „то су католички попови, коjи су у многим случаjевима наткрилили у своjим недjелима чак и саме усташе“.

Хрват jугословенске ориjентациjе, др Берислав Анђелиновић, у свом писму влади у Лондону 23. децембра 1941, упозорава на срамно држање католичког клера, коjе „jош више и jош jаче баца кривњу на циjели хрватски колектив, а он апсолутно ниjе крив за све оно што чини Павелић, уз беневолентну наклоност, на многим мjестима сарадњу, службене Католичке цркве у Хрватскоj“. Исти оваj Берислав Анђелиновић извештава 1942. Гргу Анђелиновића и владу у Лондону да jе „повећана морална одговорност због неодлучног и кукавичког држања Степинца и других бискупа и подршке пружене Павелићу од диjела нижег свећенства и активног судjеловања одређеног броjа млађих фрањеваца у масакрима над Србима“.

НАДБИСКУП ЈЕ БИО – НЕМ

Већеслав Вилдер, jош jедан Хрват, преко Радио Лондона, 17. фебруара 1942, jавно говори: „Чекали смо овдjе да ће се узбунити савjест бар из кругова оних наjближих, од браће у Христу, и браће по крви, од надбискупа у Загребу и Сараjеву и Ђакову. Они су jош на слободи, врше црквене дужности, одржаваjу и бискупске конференциjе у Загребу /…/ Онда, дошли су крвави покољи Срба, у првом реду свештеника хришћанске Православне цркве, а међу њима и таквих коjи су у наjтежа времена стаjали уз бок Хрвата и католичких свећеника. Опет ништа – ни глас саучешћа /…/ Ни стотину Павелића не би могло да угаси слободну риjеч jедном надбискупу Степинцу. Ни влас му зато не би спала с главе, а задужио jе управо хрватски народ за стољећа.“ Вилдер jе упозорио да се „око Степинца лиjе братска крв потоцима“, да би се између Срба и Хрвата ископао што већи jаз. Док се православни на силу католиче, вели Вилдер, „ми не чуjемо глас протеста надбискупа Степинца, него чуjемо како учествуjе на фашистичким и нацистичким парадама“.

Анте Јерић, такође jугословенски ориjентисан Хрват из Далмациjе, у марту 1942. урадио jе елаборат за посланство Краљевине Југославиjе у Лисабону, под насловом „Криза државног jединства“, где каже да jе, кад су у питању католички свештеници, „чудновато како су се показали хладни према убоjствима, а има их међу њима и моралних зачетника, као што jе фратар др Билобрк из Метковића, онамошњи жупник, коjи jе морални зачетник од неколико стотина жртава“. Он додаjе: „Интелигенциjа у Далмациjи – дубоко jе осjетила тенденциjу данашње већине клера – да му ниjе ни до наjрођениjе државе ако се ради о заjедници са Србима коjе ови сматраjу иновjерницима.“

Тако су говорили демократски ориjентисани Хрвати.

Да ли jе то доказ да Степинац и његов клер сносе бар део кривице за злочине у НДХ? Или све то треба заборавити због екуменских загрљаjа?

Извор: ПЕЧАТ

Везане виjести:

Писмо Епископу Јовану Ћулибрку

Владимир Умељић: „Свети“ Алоjзиjе Степинац и Срби

Колико jе заправо свет био кардинал Алоjзиjе Степинац

Степинац – дио злочиначког система – Jadovno 1941.

Викар усташа – Jadovno 1941.

степинац – ватикнов „светац“ коjи jе подржавао злочине усташа

CIVITAS DEI CROATIE („божиjа држава хрватска“)

Јасеновац – Јадовно 1941.

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: