СРБЕ ЖЕЛЕ ПРЕВЕСТИ У „БОСАНСКИ НАРОД“

Пише: Јадовно 1941.

Гоjко Ђого

Књижевник Гоjко Ђого оциjенио jе да и даље постоjе настоjања да Срби у БиХ, преко „земаљског босанског jезика“, постану „босански народ“ и да jе идентичан случаj и у Црноj Гори, гдjе их покушаваjу претворити у „несрпске Црногорце“.
Ђого jе, на промоциjи зборника радова „Српски jезик и ћирилица – основе српског идентитета“, оциjенио да jе у Хрватскоj прогоном Срба „риjешено српско питање“, jер су Срби проглашени мањином, а већински српски jезик преименован у хрватски, иако jе риjеч о jедном jединственом српском jезику.

Он сматра да Црна Гора предњачи у овом прогону српског jезика, jер jе он прекрштен у црногорски, установљено jе чак и ново црногорско писмо, док jе ћирилица скоро избрисана из jавне употребе.

Ђого jе рекао да jе српски jезик за разлику од других почео да се „множи диjељењем, па су тако од Вуковог лингвистичког или на научним критериjумима заснованог jезика, настали различити политички jезици, проглашени политичким одлукама држава на тлу бивше СФР Југославиjе“.

„На таj начин су од српског jезичког стабла одломљена три огранка – хрватски, босански и црногорски, као три посебна политичка jезика, а то политичко дjељење истог српског jезика, довело jе до губљења идентитетског препознавања самог српског jезика“, навео jе Ђого.

Зборник радова „Српски jезик и ћирилица – основе српског идентитета“ су у Српскоj књижевноj задрузи представили књижевни критичар Радивоjе Микић и књижевник Момчило Вуксановић, пренио jе Међународни радио Србиjа.

На промоциjи jе истакнуо да jе српски jезик онаj коjим говори сав српски народ и да jе то дефинициjа коjу jе давно дао Вук Стефановић Караџић.

Српски народ jе, како пише у Декларациjи о положаjу српског jезика и ћирилице, одређен као српски преко српског jезика, као што су се и остали европски народи одређивали као народи на основу jезика коjим говоре.

Извор: