Srbe deli i Jasenovac – peticija vrhu SPC

U Narodnoj biblioteci Srbije u ponedeljak je predstavljeno novo izdanje Muzeja genocida Jugoslavije, knjiga Dušana Nikodijevića „Jasenovac – između broja i žrtve“.

Ova knjiga je i pre promocije izazvala oštru kritiku dela srpske javnosti, a 53 intelektualca je potpisalo peticiju Sinodu SPC i patrijarhu srpskom Irineju u kojoj izražavaju „uznemirenost pokušajima revizije istorije stradanja srpskog naroda“ u NDH, odnosno koncentracionom logoru Jasenovac.

U peticiji, koju su između ostalih potpisali akademici Vasilije Krestić i Srboljub Živanović, francuski istoričar Iv Bataj, Anja Igorevna Filimonova iz Moskve, ali i predstavnici srpske zajednice iz Švajcarske, stoji da je posebno uznemirujuće da se „Tuđmanovoj istoriografiji poslednjih godina sve više i sve glasnije pridružuju i srpski istoričari ali i članovi Sinoda SPC“.

Novo ubijanje mučenika

„Vladika Jovan i predstavnici Muzeja žrtava genocida iz Beograda na čelu sa Veljkom Đurićem Mišinom ignorišu nalaze statističara, oficira i obaveštajaca iz Slovenije, Nemačke, Italije i Hrvatske, iako je, na primer, poznato da su veoma tačni i precizni izveštaji koje su nemački obaveštajci i oficiri slali Hitleru i svojim nadređenim. Oni ignorišu rad desetina komisija, konferencija, istraživača, sada već i takvih kakav je Gideon Grajf, glavni istraživač Instituta za Holokaust ‘Šem olam’ u Izraelu, koji je priredio studiju ‘Jasenovac, Aušvic Balkana’“, stoji na početku ove peticije u kojoj se navodi da su ovakve tvrdnje suprotne politici Srbije koja se protivi aktuelnom hrvatskom revizionizmu i pokušaju umanjenja broja žrtava Jasenovca.

„Dramatično smanjivanje broja jasenovačkih novomučenika, dakle zvanično kanonizovanih od strane naše svete Crkve, predstavlja neku vrstu ponovnog ubistva tih mučenika, pa zbog toga apelujemo na Vas kao na ozbiljne ljude i pastire našeg mnogostradalnog roda, da sugerišete i utičete na episkopa Jovana da se okane revizije istorije i okrene istinskom pastirskom radu, a proučavanje istorije da ostavi istoričarima. U protivnom, ako on nastavi bez ozbiljnijih naučno utvrđenih dokaza da smanjuje srpske žrtve postradale u vreme NDH naneće veliku štetu ne samo našoj Crkvi i državi već i čitavom srpskom narodu“, navodi se u peticiji 53 intelektualca iz Srbije i Evrope.

Odgovarajući na ove optužbe, „glavnooptuženi“, Veljko Đurić Mišina kaže za „Vesti“ da rad Dušana Nikodijevića nije nikakav revizionizam, već jedan od priloga za mozaik u kome rezultati istraživanja nisu konačni.

– Nikada nije izvršen pravi popis žrtava u Jasenovcu, već postoje samo procene. Nikodijević je samo sabrao procene koje su iznosili logoraši i te činjenice ne umanjuju niti povećavaju broj stradalih u ovom koncentracionom logoru.

Tvrdnje bez pokrića

Komentarišući apel 53 intelektualca Mišina kaže da je zasnovan „na pretpostavci nečega što bi se trebalo dogoditi“.

– U apelu se spominju nekakvi slovenački obaveštajci i njihove „tvrdnje“ o jasenovačkim žrtvama. Batalite takve gluposti. Dr Srboljub Živanović je iskopavao 1964. godine u Jasenovcu i tada potpisao jasnu konstataciju da broj žrtava nikada neće biti utvrđen. Uzgred, taj izveštaj je odavno objavljen. Vredno je istaći da je u njemu jedno, a danas on sa svojih devet decenija govori sasvim suprotno, da ne kažem da laže! Bilo bi zanimljivo videti koliko je od tih potpisnika videlo šta potpisuje kako bi se videla namera inicijatora i njihova želja za manipulacijom. Neka apelaši navedu jedan diplomski rad, magistarsku ili doktorsku tezu odbranjenu na Filozofskom fakultetu u Beogradu ili jedan naučnoistraživački projekat četiri instituta koji se bave istorijom. A onda da se jave! – poručuje Mišina i dodaje da je istraživanje jedne velike teme kao što je utvrđivanje broja stradalih u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj decenijski posao koji bi trebalo da obavlja ekipa demografa, pravnika, ekonomista, istoričara.

– Pitanje je zbog čega nema političke volje da se takav projekat odobri i finansira – ističe direktor Muzeja genocida Jugoslavije.

S druge strane, jedan od potpisnika peticije, Dušan J. Bastašić, predsednik Udruženja Jadovno 1941. iz Banjaluke objašnjava za „Vesti“ da je stavio svoj potpis zgrožen agresivnom kampanjom smanjivanja broja žrtava koja Srbe kao društvo i narod tera u „nepovratni sunovrat“.

– Nakon što je nedavno Efraim Zurof usred Beograda održao predavanje predsedniku Srbije o srpskom i Grajfovom „mitu“ o 700.000 žrtava Jasenovca, sada već na dnevnom nivou svedočimo negiranju, izvrtanju i umanjivanju broja žrtava pokolja, genocida počinjenog nad Srbima od Nezavisne Države Hrvatske. Uporedo s tim, desetine mladih profesora istorije iz Srpske i Srbije, o trošku matičnih država uče se u Jad Vašemu „savremenoj metodologiji“ u procesu obrazovanja o Holokaustu koju treba da primene u obrazovanju naše dece – ističe Bastašić.

S druge strane, Savo Štrbac, direktor Veritasa, kaže da je njegov principijelan stav da svaka žrtva mora da ima ime i prezime.

– Zašto ne bismo umanjivali žrtve ako ih objektivno ima manje? Potrebno je napokon napraviti spisak tih žrtava i to niti zbog Hrvata, Ujedinjenih nacija ili nekog trećeg, već isključivo zbog nas. Nema žrtava bez imena. Kako je moguće da baratamo sa brojkama od 700.000, pa čak milion srpskih žrtava, a postoji samo 70.000 imena nastradalih? Meni je previše i jedna srpska žrtva, zbog čega mi ne trebaju milioni, već pravi broj. Dajte da se konačno jednom tome posvetimo i završimo s tom pričom – ističe Štrbac i dodaje da je na Drugoj međunarodnoj konferenciji o Jasenovcu bio izabran u Odbor za popis žrtava Jasenovca.

– Ali mi nikada ništa nismo radili u tom odboru. Još imamo žive logoraše, drugu, treću generaciju žrtava. Dakle, moguće je istražiti te događaje, a mi se nismo čak ni potrudili da to uradimo. Ovako gubimo energiju s tvrdnjama bez pokrića umesto da mi sami popišemo žrtve. Malo li ih je i da je 85.000. To su zastrašujuće brojke – ističe Štrbac.

Bastašić o „statističkim kerefekama“

– Želja je svakog potomka žrtava da se u institucijama u čijoj je kompetenciji kultura sećanja i pamćenja postave visokomoralni srpski rodoljubi, koji će prionuti na mukotrpan, ali častan posao da se svet upozna sa činjenicama, a ne statističkim kerefekama arogantnih egocentrika, kojima je milije hrvatsko stanovište od pijeteta prema srpskim velikomučenicima – ističe Dušan J. Bastašić, predsednik Udruženja Jadovno 1941.

Zločini kao tabu tema

Dragan Đerić, predsednik Srpskog nacionalnog saveta Švajcarske, kaže za „Vesti“ da je stavio svoj potpis na peticiju zgrožen činjenicom da se ponovo manipuliše srpskim žrtvama.

– Gospodo istoričari, političari i novinari bavite se genocidnom državom NDH, pravom ulogom Alojzija Stepinca u toj državi, ali i činjenicom da je Jasenovac u NDH bio zapravo logor pod brojem tri, a da su potpuno van fokusa naučne i stručne javnosti zločini koji su počinjeni u Gradiški, na Savi i brojnim jamama-stratištima. Na kraju, naučna javnost bi morala da počne da se bavi zločinima komunista i ustaša koje su tokom Drugog svetskog rata činili nad srpskim narodom, a koji su i dalje tabu tema – ističe Đerić.

Tuđmanova matematika

U delu peticije se posebno kritikuje rad vladike Jovana koji je na čelu Komisije za uređenje Starog sajmišta, predsednik Odbora za Jasenovac i ostala stratišta SAS SPC, glavni koordinator za saradnju Vojnog arhiva Srbije i Jad Vašema, ali i član komisije za ocenu lika i dela Alojzija Stepinca.

„Kako se episkop Jovan nametnuo SPC i ladi Srbije kao ‘stručnjak’ za holokaust nama nije poznato, ali nam je poznato da se taj vladika nije bavio nikakvim ozbiljnijim naučnim istraživanjem jasenovačkih žrtava. Poznato nam je da on nije napisao nijedan rad o hrvatskom genocidu, osim što je napravio neku bibliografiju o toj temi. On prostim logiciranjem dramatično smanjuje broj žrtava i približava se cifri na kojoj insistiraju Tuđman i njegovi politički naslednici“, navodi se u peticiji 53 intelektualca.

Izvor: VESTI