Sramotni pokušaji prekrajanja istorije

Nakon završetka Drugog svetskog rata, najkrvavijeg sukoba u istoriji čovečanstva, nastali su mnogi mitovi u kojima se klevetao Sovjetski Savez i rusko herojstvo, a Zapad je ubrzo počeo da “servira” takve priče kao da su činjenice. Jedna od najvećih laži glasi da SSSR i Staljina treba kriviti za početak rata. U tom kontekstu, kritičari sa Zapada neretko tvrde da se Staljin pripremao da napadne Nemačku, ali da ga je Hitler iznenadio i napao prvi.

Da bi se razotkrila takva bezočna laž dovoljno je pomenuti da je Nemačka, umnogome iscrpljena slomom koji je doživela u Prvom svetskom ratu, želela da se domogne zlatnih rezervi, naročito u Austriji, kao i da “zbriše” sa svetske mape Sovjetski Savez. Potonji cilj Berlina išao je naruku i Amerikancima i Britancima koji su demonizovali Ruse. Da bi ostvarili naum o eliminisanju SSSR-a, Nemcima je bila potrebna snažna vojna industrija, pa je Čehoslovačka, koja je 1930-ih proizvodila najbolje tenkove i artiljerijsko naoružanje, postala njihova sledeća meta. Stoga, Treći Rajh je 1938. godine anektirao Austriju, kao i severne i zapadne pogranične pokrajine Čehoslovačke.

Takođe, sramotna revizija istorije sprovodi se učestalim pričama da Crvena armija nije podnela najveći teret u Drugom svetskom ratu. Trend poricanja sovjstskog junaštva i žrtvovanja započeo je još Vinston Čerčil. Mada su savremenici tog britanskog premijera svedočili da je otvorio bocu konjaka i paklicu cigareta kada je čuo da je propao “blickrig” Nemaca na SSSR, a poznato je i da je održao nadahnut govor istim povodom na Bi-Bi-Si-ju, Vlada u Londonu oklevala je da leta 1941. nazove Sovjetski Savez “saveznikom”, dok se Čerčil usprotivio ideji da Bi-Bi-Si intonira sovjetsku nacionalnu himnu nedeljom uveče, zajedno sa himnama ostalih britanskih saveznika i promenio je mišljenje tek posle Moskovske bitke, januara 1942. Ta 1942 bila je godina velikog bola i žrtvovanja za Sovjetski Savez i svima je postalo jasno da se Crvena armija iz petnih žila trudi da zauzda nemačke okupatore. Između ostalog, sovjetske trupe herojski su se borile u Staljingradu, što se smatra najkrvavijom bitkom u Drugom svetskom ratu.

Popularna priča kaže da je na opasku nekog Rusa da je “Staljingrad bio pakao”, njegov sabesednik odgovorio: “Ne, bio je deset puta gori od pakla”. U svakom slučaju, Crvena armija uspela je da pobedi zavojevača i poslednji nemački vojnici napustili su grad februara 1943, 15 meseci pre iskrcavanja zapadnih saveznika u Normandiji. Ostalo je zabeleženo da se početkom 1943. nijedna britanska niti američka divizija nije borila na tlu Evrope, a u martu te godine sovjetski vojnici uspeli su da nanesu ogromne gubitke Nemcima i njihovim saveznicima na Starom kontinentu, tako što su potpuno uništili ili “desetkovali” 68 nemačkih, 19 rumunskih, 10 mađarskih i 10 italijanskih divizija, što je predstavljlo 43 odsto snaga Trećeg rajha i njihovih “satelita” na Istoku, tako da su čak i službenici u britanskom Forin ofisu, kao i američki predsednik Ruzvelt u Vašingtonu, inače nenaklonjeni Rusima, priznali da je Staljingrad označio prekretnicu u ratu protiv Hitlera.

Crvena armija nastavila je da niže uspehe i jula 1943. Kurska bitka bila je početak velike kontraofanzive, koja je vodila ka oslobađanju Kijeva i Smolenska u jesen iste godine. Vojska Trećeg Rajha doživela je udarce od kojih se nije oporavila, što je utrlo put saveznicima SSSR-a da se juna 1944. iskracaju u Normandiji, a vojnici Crvene armije uzvikivali su: “Na zapad”. Posle niza pobeda, sovjetske snage zadale su konačan udarac nemačkoj vojnoj mašineriji kada su maja 1945. osvojile Berlin. Prethodno su zapadni saveznici imali privremene planove da izvrše padobranski desant i zauzmu Berlin, ali su odustali od takve zamisli, vođeni svojim uskogrudim interesima. Naime, komandant Dvajt Ajzenhauer nije video razloga da se trpe gubici u zauzimanju grada koji će biti u sovjetskoj sferi uticaja nakon završetka rata.

Propaganda Zapada protiv Rusa i njihovog herojstva intenzivirana je posle sloma Sovjetskog Saveza. Mediji u Britaniji, Nemačkoj i šire nastoje da uvere svetsku javnost da niko nije pobedio u Drugom svetskom ratu, ili da su Sjedinjene Države “oslobodile Evropu”, što je potpuno iskrivljena slika, ali, na žalost, takva praksa daje rezultate jer mladi na Zapadu, sudeći po anketama, sve više veruju u laži koje im se poturaju gotovo svakodnevno, naročito putem uticajnih medija.

Autor: Vuk RADISAVLjEVIĆ

Izvor: Fond strateške kulture

Vezane vijesti:

Nepokoreni grad: Proboj Lenjingradske blokade | Jadovno 1941.

Nema razloga za izjednačavanje Staljina i Hitlera | Jadovno …

Deveti maj: gde je ko? | Jadovno 1941.