Срамота: Загреб не да Србији конзулат у Книну

Већ годинама уназад, још из времена кад је Министарством спољних послова руководио Вук Јеремић, званични Београд тражи од Загреба да му изда дозволу за отварање конзулата у Книну. Одговор из Хрватске, међутим, не стиже пуних осам-девет година. За сада, Србија у овој земљи има три дипломатска представништва – осим амбасаде у Загребу, раде и конзулати у Вуковару и Ријеци. За хрватску страну Книн има велики симболични значај као место на којем је створена нова хрватска држава, док би отварање конзулата, како верују у Београду, поспешило повратак Срба у ове крајеве.

Книн, односно Хрватска, међутим, јесте изузетак, један од ретких примера да Београд инсистира на ширењу дипломатске мреже. Наиме, у протеклих петнаестак година многе амбасаде и конзулати су затворени, тако да у појединим деловима света Београд одавно нема своје дипломате.

Недавно се председник Србије Томислав Николић срео с амбасадором Пакистана, државе у којој Београд нема своје дипломатско представништво и, како је саопштено после овог сусрета, рекао да, упркос кризи и смањењу трошкова у српској дипломатији, постоји потреба да Београд размотри отварање амбасаде у Исламабаду.

Саговорник „Политике” из дипломатских кругова тврди да ова земља, иако муслиманска, највероватније не би признала независност Косова да је Београд тамо имао свог дипломату.

„Из искуства и разговора с њима, знам да те азијатске земље нису толико загрејане за признање Косова, нити су толико муслимански острашћене као што ми често замишљамо”, категоричан је наш саговорник, додајући да је добар пример за то Индонезија, муслиманска земља са триста милиона становника, која није признала Косово.

Србија данас има око сто дипломатских представништава (амбасада и конзулата), а земља величине Србије, како каже наш саговорник, требало би да их има бар 120 до 130. Према његовим речима, највећа „сеча” дипломатске мреже одиграла се у време министровања Горана Свилановића.

„После 2000. године ми смо се потпуно окренули Европи, мислећи ту је ухлебље, зарада без рада, похрлили смо тамо и заборавили на друге светове. Међутим, чим нас је нешто запекло, као што је случај Косова, онда смо се позивали и на Тита. То је неозбиљно, одсуство стратешког размишљања. Јер, ако хоћеш да имаш резултат који ће бар делимично испуњавати твоје циљеве, мораш да имаш механизам какав је дипломатија”, објашњава наш саговорник.

Слично размишља и Живадин Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ. Мрежа дипломатских представништава Србије, како каже, неадекватна је интересима и политичким циљевима Србије на међународном плану.

„Дипломатска мрежа практично је девастирана после 2000. године из идеолошких разлога, па су укидане амбасаде у земљама леве оријентације, како бисмо се декларисали као приврженици демократије западног типа. А кад се нешто упропасти, тешко се после поправи. Прва моја молба у аудијенцији код председника СРЈ Војислава Коштунице била је да се сачува дипломатија, јер то није била дипломатија СПС-а, него српска и југословенска дипломатија”, категоричан је Јовановић.

Наши саговорници из дипломатских кругова мишљења су и да би Београд морао да има бар дипломатску канцеларију у Чилеу, јер је реч о важној и угледној држави.

„Чиле не признаје Косово, а велики је савезник Америке. Наравно, у таквом постављању они имају и свој интерес, али на томе треба радити, не пада то с неба. Тамо су увелико били присутни Хрвати и Словенци, док су се борили за своју ствар, а ми због недостатка пара немамо свог човека у Чилеу, него наше интересе заступа амбасада у Аргентини”, објашњава наш саговорник.

У Венецуели смо, како каже, могли да отворимо амбасаду пре пет година, па да добијамо нафту по ценама које су важиле за Кубу, јер нам је то нуђено. У Каракасу су, иначе, веома расположени за отварање српске амбасаде. Ова држава је поново отворила своју амбасаду у Београду почетком 2012. године, али и поред договора некадашњег министра спољних послова Вука Јеремића с тамошњим властима, Србија никад није отворила своје дипломатско представништво, на шта је подсетила боливијска амбасадорка др Дија Надер де ел Андар приликом прославе Дана независности Боливије. Како је објаснила, проблем зграде за српску амбасаду решен је тако што је Србији припала зграда некадашње амбасаде СФРЈ.

Перу је такође међу земљама где би, уверен је наш саговорник, Србија морала да има амбасадора, баш као и у Монголији, у коју је, каже, „грунуо” сав светски капитал.

У Камбоџи је пре неколико година обезбеђена чак и зграда за амбасаду, али амбасадор никад није именован. Баш као ни у Вијетнаму, где би, како објашњава наш саговорник, могли да се направе многи послови као што то раде многе западне земље, или Лаосу, кога називају батеријом југоисточне Азије и који има раст бруто друштвеног производа од 17,5 одсто годишње.

„Лаос је гласао за нас у Унеску и врло су расположени за сарадњу с нама. Исто као и Намибија, која је председавала Генералном конференцијом Унеска и која нам је помогла око Косова. Да не говоримо колико су према нама пријатељски расположени у Зимбабвеу или Јерменији. А то су све државе у којима немамо амбасаде, као да нас то не занима”, револтирано прича наш саговорник и додаје да коначно мора да се престане са схватањем дипломатије као трошка, јер прави дипломата донесе својој земљи хиљаду пута већу материјалну корист од издатака за његов боравак. Србија, ипак, последњих година успоставља дипломатске односе с појединим земљама које су биле потпуно запостављене, попут Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата или Катара.

У Министарству спољних послова нисмо успели да добијемо одговор на питање зашто Србија нема своје дипломате у појединим великим земљама, где би, поред политичке, могла да има и велику економску корист. У Одбору за спољне послове Скупштине Србије, како нам је рекла Дијана Вукомановић, чланица овог тела, не баве се тим стратегијским питањем.

Наравно да Србија не може да има амбасаде баш свуда где други иду, али, како каже Живадин Јовановић, требало би да их има тамо где то очекује земља домаћин, где је добродошла, па и привилегована. Односи се, појашњава, негују деценијама, па и вековима, да би се неко појавио и прискочио у помоћ онда кад вам највише затреба.

(Politika.rs)

Извор: СРБИН ИНФО

Везане вијести:

Конзулат у Книну би вратио избегле Србе