Bastašić: Sramota je što Srbi o tuđim žrtvama znaju više nego o svojim

Predsednik UG „Jadovno 1941.“ Dušan J. Bastašić o manjkavosti istorijskih udžbenika i genocidu nad Srbima: Zaborav plodno tle da se zločini ponove. U udžbenicima istorije opširnije o Avnoju nego o ustaškim krvnicima

Već mesec dana u Republici Srpskoj traje polemika oko edukacije profesora istorije i srpskog jezika, koja se obavlja u sklopu programa „Obrazovanje o Holokaustu, genocidima nad Srbima i Romima u NDH i prevenciji genocida“.

U Srpskoj se povela rasprava da li se seminari rade na kvalitetan način i da li će ubuduće đaci znatno više učiti o genocidu nad Srbima u NDH ili će fokus više biti na Holokaustu nad Jevrejima.

Dušan J. Bastašić, predsednik Udruženja građana „Jadovno 1941“, kaže, u intervjuu za „Novosti“, da je ovde ključno pitanje: zašto do sada deca u Republici Srpskoj nisu mnogo učila o genocidu nad Srbima u NDH?

– Od 1945. do 1995. godine izgovor da se ne izučava genocid nad Srbima u NDH bilo je balansiranja odnosa žrtva-zločinac. Glavni krivci su nam bili Tito i komunizam, a zarad izgradnje utopije bratstva i jedinstva. Međutim, od 1995. naovamo, Srbima niko nije branio, a pogotovo u Srpskoj, da u nastavne programe uvrste obrazovanje o genocidu – kaže Dušan J. Bastašić.

* Zašto onda nemamo opširne lekcije o genocidu nad Srbima u NDH?

– Verovatno je neko iz naših političkih elita bio uslovljen da se genocid nad Srbima ne ubacuje u nastavne planove i programe. Znamo da i naši političari imaju članove porodice koji su izgubili život u vreme NDH. Profesor Livada kaže da nema Srbina koji vuče poreklo sa područja koje je pokrivala NDH, a da nije izgubio bližeg ili daljeg srodnika. Međutim, neko je očigledno objasnio da pri izgradnji mira unutar BiH treba da se tako ponašamo. Možda se ja tešim da je to tako, a da nije razlog neosetljivost. Ili da otvoreno kažem – nepromišljenost i glupost onih u čijoj kompetenciji je kreiranje obrazovnog procesa. Napravili smo medveđu uslugu mladim generacijama. Učeći, odnosno ne učeći o tome, dovodimo ih u poziciju da im se tako nešto ponovo desi.

PROTESTI I TRIBINE

* Ako se nastavi ignorisanje nevladinog sektora, imate li rešenje?
– Imamo. Ukoliko se ispostavi na jesen da je veći deo nastavnog plana posvećen stradanju jevrejskog naroda, a ne obrnuto, stradanju srpskog, pokrenućemo akciju. Javne proteste, tribine, predavanja, filmske projekcije, upoznavanje roditelja sa činjenicama. Ništa nemam protiv izučavanja Holokausta u našim školama, ali smatram da je sramotno da se đaci najminimalnije obrazuju o genocidu nad Srbima u NDH.

* Kažete da su političke elite bile uslovljene da naša deca ne izučavaju genocid, a gde je odgovornost istoričara?

– Kovanica iz prošlog sistema: „Pustite istoriju istoričarima“, koštala nas je mnogo, i dovela do vrhunca kulture zaborava naših žrtava. Nikada nama, članovima udruženja potomaka, nije padalo na pamet da se bavimo istorijskom naukom. Ipak, svako od nas ima svoju ličnu istoriju, istoriju porodice, kraja iz koga potiče, saznanja usvojena tokom odrastanja i neotuđivo pravo da tu svoju baštinu koristi u interpretaciji današnjice i kreiranju sigurnije budućnosti. Imate i na desetine organizacija među kojima je i „Jadovno 1941“, koji godinama rade na jačanju svesti o stradanju Srba u NDH i naš glas mora da se čuje i prihvati, a ne da nas institucije ignorišu.

* Hoćete da kažete da nemate uticaja na institucije u traženju istine o stradanju Srba u NDH?

– Ovaj deo nevladinog sektora koji se bavi stradanjem srpskih žrtava, nažalost, nema uticaj. Nije dobrodošao. Institucije nam kažu: „Ne, ovim treba da se bave samo istoričari“. Zanemaruju da je u našim redovima sve više profesora, doktora, imamo čak i akademike, vrhunske umetnike sa raznih polja.

* Da li je moguće postići jedinstvo u Srpskoj po pitanju izučavanja stradanja Srba u NDH?

– Mislim da je moguće, ali je potrebno da mnogi progutaju sujetu. Ponavljam, niko nam nije branio da u naše udžbenike istorije uvedemo pojam Donja Gradina, a mi to ni danas nemamo. Taj lokalitet se spominje kao desna strana Save. Kratko rečeno, onaj nastavni program koji je postojao do 1990. godine, prisutan je i danas. Imamo političare koji odu u Donju Gradinu i pričaju o najvećem stradanju Srba, a u udžbenicima istorije imamo opširnije lekcije o Avnoju, Zavnobihu i ofanzivama. Spominje se Jasenovac kao paradigma svih stratišta. Ovo je velika sramota i mora se ispraviti – zbog naše dece i našeg opstanka na ovom području.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Dušan Bastašić: Ne postoji holokaust nad Srbima | Jadovno …

Bastašić: Potomci žrtava nikad neće biti neprijatelji Srpske