Spomenik srpskom lekaru u Vindzoru

U Vindzoru, gradu na jugu Kanade, italijanska zajednica je podigla toranj sa satom u znak sećanja na dr Lazara Jovanovića, koji je punih pedeset godina danonoćno lečio i pomagao imigrantske porodice. Čuveni lekar, za koga ističu da je bio „Srbin po rođenju i Italijan u srcu“, preminuo je 2004. godine ali pacijenti i njihovi potomci i dalje pamte njegova humana dela.

U središnjem delu Male Italije u Vindzoru, ulica Iri je bila zatvorena za saobraćaj jer je italijanska zajednica svečano otkrila spomenik ‒ toranj sa satom ‒ u znak poštovanja i ljubavi prema izuzetnom čoveku, lekaru i humanisti dr Lazaru Jovanoviću.

Okupili su se članovi odbora za uređenje tog dela grada, bivši pacijenti, svi oni koji su inicirali, planirali i izgradili spomenik a valja reći da su za sredstva i rad zaslužni kanadski Italijani. Tom prilikom vijorile su se tri zastave a otpevane su i tri himne (srpska, italijanska i kanadska).

Prirodna sila i nežni div

Prilikom otkrivanja spomen-ploče, gradonačelnik Vindzora Dru Dilkins je rekao: „Govorili su da je bio prirodna sila, nežni div, sveprisutni oslonac, lekar izuzetno upućen u sva polja medicine i da nikad nije bilo niti će biti sličnog njemu“.

Događaju su se pridružili predstavnici srpske zajednice (kao i kulturno-umetnička društva „Opanak“ iz Edmontona i Akademija Bate Marčetića iz Toronta). Među uglednim zvanicama bili su i ambasador Italije u Kanadi Klaudio Tafuri i generalni konzul Srbije u Torontu Vasilije Petković. Njima i Filipu Roki, predsedniku Odbora za podizanje spomenika, pripala je čast da presecanjem vrpce i zvanično „otvore“ spomenik.

Požrtvovanost koja prelazi u legendu

Dr Lazar Jovanović se krajem Drugog svetskog rata, spasavajući goli život, obreo u Italiji. Uz pomoć porodice dečaka kome je pomogao, uspeo je da završi započete studije medicine na fakultetu u Rimu, da bi po diplomiranju otišao u Kanadu. Od 1952. je radio u Urgentnom centru u Vindzoru a po završetku smene ga je, ispred njegove privatne ordinacije u ulici Iri, gde se i nalazi spomenik, čekao dugi red pacijenata. Radio je do duboko u noć, sve dok nije pregledan i poslednji pacijent a onima u nevolji poklanjao lekove i nije naplaćivao uslugu. Reč je o vremenu pre nego što je Kanada uvela opšte zdravstveno osiguranje pa su dobrota, požrtvovanost i profesionalnost dr Lazarevića prešle gotovo u legendu. Govorio je pet jezika, uključujući i italijanski.

Srpsko-italijansko društvo prijateljstva

Neobično je da neka etnička grupa u Kanadi, poput italijanske u Vindzoru, na taj način iskazuje poštovanje pripadniku neke druge etničke grupe, rekao je generalni konzul Petković. Zato je na prethodnom susretu sa predstavnicima tri crkveno-školske opštine u Vindzoru, Sv. Dimitrija, Sv. Petke i Gračanice, pokrenuta ideja o osnivanju srpsko-italijanskog društva prijateljstva.

U ime srpske zajednice, Pero Kovačević je uručio sliku akademske slikarke Nede Laketić Frančesku Lazaru Vili, koji je dobio ime po doktoru. Evocirane su uspomene na pedeset godina rada dr Lazarevića, koji je radio skoro do svoje devedesete godine. Toranj sa satom će se već krajem leta naći na trasi biciklističke trke, postati deo razglednice Vindzora, grada koji preko reke gleda na Ameriku i Detroit.

Autor: Branka Dikanović Trbojević

Izvor: RTS