Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Приредио – Ђорђе Бојанић
Ово је споменик родољубима који су стрељани у затвору Гестапоа где су зверски мучени и обешени 17. августа 1941. године на Теразијама за време Другог светског рата, подигнут је 1983. године.
Стрељани су од стране окупатора (немаца) само зато што су Срби.
У затворском дворишту стрељани су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић, њихова беживотна тела остављена су да данима висе на стубовима јавне расвете на Теразијама, а циљ окупатора је био да заплаши и од ослободилачке борбе одврати народ Србије.
На жалост али овога нема у уџбеницима историје.
На Теразијама у непосредној близини Игуманове палате 1983. год постављена је и бронзана плоча са епитафом и именима страдалих. Рељеф приказује призор вешања петорице Београђана.
У међувремену, плоча је нестала, а споменик, поред којег дневно прође више хиљада људи, је заборављен и врло мали број људи зна нешто о њему.
И поред тога што се споменик налази у центру града и висок је четири метра, стоји потпуно занемарен – без плоче и имена људи који су на том месту данима висили обешени. Чија је ово срамота?
Сваког 17 августа одаје се пошта (полагање венца) обешеним родољубима.
Приредио – Ђорђе Бојанић
Извор: СРПСКА ИСТОРИЈА
