Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Споменик на Козари свједочанство великог страдања

Датум објаве: понедељак, 7 новембра, 2016
Објављено у Козара
Величина слова: A- A+

Од укупног броја имена убијених бораца уписаних у меморијални зид, 9.495 или 95 одсто чине Срби, 288 или 2,9 одсто муслимани, 91 или 0,9 одсто Хрвати и 47, односно 0,4 одсто, остали

Публикација "Козара, споменик слободе" Меморијалног музеја на Мраковици и Националног парка Козара.
Споменик на Козари Фото: СРНА

Меморијални музеј на Мраковици и Национални парк “Козара” свједочанство је огромног страдања Козарчана и народа тог краја током Другог свјетског рада од усташа и фашиста.

Како је грађен споменик на Козари, једно је од најчешћих питања с којим се сусреће особље Музеја и Националног парка.

Други свјетски рат потпуно је промијенио слику Козаре, оставивши за собом пуста, спаљена села и огромну ратну штету.

Скоро сваки метар ове земље чувао је успомену на неки ратни догађај, наводи се у публикацији “Козара, споменик слободе” Меморијалног музеја на Мраковици, у издању “Националног парка”.

Козара је проглашена за шуму од историјског значаја 1957. године, а у исто вријеме јавиле су се прве иницијативе за изградњу споменика који би приказао трагедију и херојство народа и бораца Козаре.

Одбор за изградњу споменика основан је 26. јануара 1962. године. Бројао је 38 чланова из поткозарских општина Бањалука, Приједор, Босанска Дубица, Босанска Градишка, Босански Нови и Лакташи.

Одбор је расписао општејугословенски јавни конкурс за идејно рјешење споменика, а у свим републикама СФРЈ основани су пододбори.

Публикација "Козара, споменик слободе" Меморијалног музеја на Мраковици и Националног парка Козара

На конкурс се пријавило 49 умјетника из СФРЈ који су своје приједлоге доставили под шифрама, прва награда припала је академском вајару Душану Џамоњи, а изложба радова пристиглих на конкурс одржана је у Сарајеву од 22. до 27. октобра 1970. године.

Изградња је почела 2. августа 1971. године, уз ангажман 3.000 друштвених активиста.

Камен темељац положио је предсједник Скупштине Социјалистичке републике БиХ Хамдија Поздерац, а радове је изводило загребачко предузеће “Техника”, које је изградило и споменик жртвама фашистичког терора у Јасеновцу.

У изградњу споменика на Мраковици утрошено је хиљаду тона цемента, четири хиљаде кубних метара агрегата, 200 кубних метара оплате и 200 тона гвожђа.

Споменик је подигнут добровољним прилозима 400.000 грађана и 1.350 правних лица, те једног броја људи из дијаспоре.

Од укупног броја имена бораца уписаних у меморијални зид, 9.495 или 95 одсто чине Срби, 288 или 2,9 одсто муслимани, 91 или 0,9 одсто Хрвати и 47, односно 0,4 одсто, остали. Публикација "Козара, споменик слободе" Меморијалног музеја на Мраковици и Националног парка Козара.

Према попису из 1931. године, на овом простору живјело је 199.289 становника, и то 137.719 Срба, 32.613 муслимана, 26.651 Хрват, 1.643 Нијемца, 1.337 Украјинаца и незнатан број Италијана, наводи се у овој публикацији.

Споменик је завршен 27. јула 1972. године, а свечаности отварања, организованој 10. септембра исте године, присуствовао је Јосип Броз Тито у униформи маршала, који је том приликом на поклон добио народну ношњу са Козаре, макету споменика у бронзи и комплет књига о Козари.

Уочи отварања споменика одлучено је да се сваке године на Дан борца, 4. јула, који је уједно и дан пробоја из обруча у великој фашистичкој офанзиви на Козару, код споменика у славу епопеје састаје народ, омладина, борци и утемељивачи споменика, а прва таква манифестација, односно народни збор одржан је 1973. године, приликом отварања Меморијалног музеја на Мраковици.

Музеј са спомеником и меморијалним зидом чини споменички комплекс на Мраковици.

Прву сталну поставку добио је 4. јула 1973. године, када је Музеј револуције БиХ овдје приредио изложбу “Козара у љето 1942. године”, а од 4. јула 1982. године добија сталну поставку “Козара у НОБ-у”.

Извор: СРНА

 

Везане вијести:

Како је НДХ у Поткозарју покатоличавала Србе? (ВИДЕО)

Сјећање на ЈАНДРИЋЕ из Читлука код Козарске Дубице

Усташе му пре 70 година узеле секу и још трага за њом




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top