Споменик краља Петра у Дубровнику

На jавном збору грађана Дубровника 1922. изабран jе Одбор за подизање споменика Ослобођења у Дубровнику. Збор jе поверио израду споменика и његово постављање Ивану Мештровићу. На дан Уjедињења, 1 децембра 1924. откривен jе Споменик краља Петра I Ослободиоца (велики барељеф) узидан у бедемима града, над унутрашњим вратима од Пила. Откривању споменика присуствовале су све школе, све корпорациjе са заставама, две музике, Конављани, соколи, добровољци, орjунаши и градска братства. Само откривање споменика пратила jе топовска паљба, почасни плотуни и звоњава звона са свих цркава. Извештач листа „Време“ своj извештаj из Дубровника завршио jе констатациjом: „Одавно већ Дубровник, славан са свога родољубља, ниjе видео лепше националне свечаности, нити jе тако спонтано манифестовао своjу љубав према jединству, краљу и држави“(1). Споменик jе представљао краља Петра I огрнутог пелерином, на коњу са соколом у руци. Над спомеником, у jедноj малоj удубини, постављен jе кип Св. Влаха, заштитника Дубровника, такође дело Мештровића. У књижици „Дубровник илустровани вођ кроз дубровачку прошлост и садашњост“ коjу jе 1929. издао Обласни Одбор Јадранске Страже Дубровник истакао jе историчар Јорjо Тадић: „И тако су Дубровчани над улазним вратима свога града поставили два своjа симбола и идеала: Св. Влаха, представника старог Дубровника, и Краља Петра, представника не само опћенародних него и њихових националних настоjања и коначних побjеда.“(2) Приликом откривања споменика краљу Петру Првог децембра 1924. соколско друштво jе учествовало корпоративно са своjом музиком. На споменик jе друштво положило ловоров венац са натписом : „Неумрлом Соколу Краљу Петру – Соколско Друштво Дубровник”. (3)

Соколи су наставили да прослављаjу Дан Уjедињења испред споменика краљу Петру. Лист ,,Дубровник” писао jе о припремама за прославу 1 децембра 1939. у Дубровнику. На дан Уjедињења одржавана су у богомољама свечана благодарења за срећу народа, коjи jе послиjе толико мука, напора и борби постигао своj циљ, своjе уjедињење. Удружења Соко, Нова Југославиjа и Дубровачка Грађанска Музика присуствовали су са своjим заставама и са свим своjим члановима благодарењима. Након благодарења поменута удружења, предвођена музиком, заjедно са родољубивим грађанством ишла су ,,између врата од Пила”, и ту полагала виjенце на спомен-плоче подигните онима коjи су своj живот жртвовали за слободу и уjедињење. После тога одржавала се у Соколани свечана сjедница. Увече Дубровачка Грађанска Музика обилазила jе град те jе том приликом приређивана бакљада. Соколско друштво у Дубровнику приређивало jе 2 децембра свечану академиjу. (4) Друштво „Нова Југославиjа” jе 1938. осветлила своj нови барjак. „…Предвођени са три музике и заставом „Нове Југославиjе ” из Соколане се jе формирала jедна управ импозантна поворка омладине, њоj се jе придружило и неколико наших националних ветерана …вратише се да се поклоне споменику краља Петра… . и спомен-плочи наших дубровачких омладинаца, коjи су своj млади живот жртвовали за слободну Југославиjу. …а гђица Веселинка Самарџића изрекла jе диван говор, у коме jе и ово речено : „ …. Долазимо и пред плочу коjа нас потсиjећа на наше предратне другове, коjи су се жртвовали и коjи нам служе за примjер како се ради и ствара, чува и трпи за наjсветиjе циљеве Народа и Отаџбине.” ”(5)

После стварања Бановине Хрватске 1939. власти Бановине настоjале су да онемогуће прославе Дана Уjедињења. Дубровчани су прославили Дан Уjедињења, 1 децембар 1939. и поред свих техничких сметњи власти ХСС у Дубровнику. Град и предграђе били су искићени заставама. На благодарења у црквама било jе броjно грађанство уз присуство воjних и цивилних власти. За време благодарења пред католичком катедралом и православном црквом била jе построjена воjска и чланови Нове Југославиjе. Соколска музика предводила jе и jедне и друге. После благодарења одржана jе у соколани свечана сjедница, и нови чланови су положили свечану заклетву. После свечане сjеднице упркос техничким сметњама коjе су имале сврху да омету сваки вањски знак манифестациjе, формирана jе поворка Дубровчана предвођена соколском музиком. Пред поворком су ношена четири виjенца, коjа су положена на спомен-плоче у вратима од Пила. Поворку су сачињавали чланови сокола са своjом заставом, чланови Нове Југославиjе са барjаком, те мноштво дубровчана, коjи се затекоше на улици, jер jе већина њих мислила да због техничких сметњи неће бити никакве jавне манифестациjе. У поворци jе узело учешћа преко 2.000 грађана. Поворка се зауставила у вратима од Пила, гдjе су на рељеф-споменик Краља Петра и спомен плоче дубровчана, палих за ослобођење положени ловорови виjенци. Предсjедник Нове Југославиjе, кап. Нико Папа одржао jе ватрен говор упућен омладини, коjа jе баш тог дана у Дубровнику показала и своjим броjем и своjом одлучношћу, да не постоjи техничких сметњи када хоће jавно да се изрази љубав према народу и држави. У листу „Дубровник” истакнуто jе: „Наша дична омладина заслужуjе овом приликом не само признање већ наjвећу похвалу.” Након говора кап. Папе кликнуло се jе по три пута Слава краљу Уjединитељу и Живио младом краљу Петру II и Југославиjи. После тога поворка jе прошла у потпуном реду преко плаце краља Петра до у Соколану (Спонза). На плаци краља Петра поворка jе одала почаст заставама. У коментару листа ,,Дубровник” истакнуто jе : ,,… да у ,Дубровнику – краj свих зала – jош се у пуноj снази одржава дух љубави према Краљу и Отаџбини, да му таj дух ниjесу могле да умање ни ново повучене границе коjе су га бациле у jедан неиздржив и неприродан положаj у политичком и привредном правцу.” (6) Притисак власти ХСС jе био све већи. Поводом прославе Дана Уjедињења лист jе писао : „забрањуjе им се да положе виjенац на споменик нашег Ослободитеља, …Краља Петра; забрањуjе се да положи виjенац на спомен-плоче узидане на част палих бораца за слободу из Дубровника”. Скромна прослава Дана Уjедињења у Дубровнику 1. децембра 1940, ограничена jе на свечаност приређену у Соколани. (7)

После Априлског рата 1941. Дубровник jе био додељен НДХ. Усташе су скинуле плоче посвећене стрељаним соколима и Српскоj воjсци коjа jе 13.11.1918. ослободила Дубровник. Априла 1941. спомен плочу палим добровољцима усташка троjка залила jе црним мастилом, скинула, разбила и пренела кроз град. Разбиjене плоче усташе су користиле за поправку плочника. Италиjански команданти наредили су да се Мештровићев споменик (рељеф) краља Петра I брижно скине и стручно упакуjе. (8)

Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :

1. Угљеша Раjчевић, „Затирано и затрто“, стр. 151, Нови Сад , 2001
2. Јорjо Тадић, „Дубровник илустровани вођ кроз дубровачку прошлост и садашњост“, стр. 29–31, Издање „Јадранске Страже“, Обл. Одбор–Дубровник, Штампариjа „Јадран“–Дубровник. 1929;
3. “Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 66, 67;
4. „1 децембра”, „Дубровник”, Дубровник, 2 децембра 1939, бр. 48, стр. 4;
5. „Наша омладина”, „Дубровник” , 20 новембра 1937, бр.43,стр.2; „Свечаност развиjања барjака Нове Југославиjе”, „Дубровник”, 15 jануара 1938, бр.2, стр.3-4; О.Н.О. „Нова Југославиjа”, 29 Јануара 1938, „Дубровник”, Дубровник, бр. 4, стр. 4;
6. „Прослава 1 децембра”, „Дубровник”, Дубровник, 9 децембар 1939, бр. 49, стр.4; „Соколство у Бановини Хрватскоj jе одушевљено прославило Дан Уjедињења”, „Соколски гласник“, Београд, 15 децембар 1939, бр. 50, стр. 2;
7. „Прослава Дана Уjедињења у Дубровнику”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 7 децембра 1940, Бокешка штампариjа (Д.Ј.Челановић) бр.48, стр. 4;
8. Мато Јакшић, „Дубровник 1941”, 32-33; Милан Ж. Живановић, „Дубровник у борби за Уjедињење”, Београд 1962, стр.97;

Везане виjести:

СРПСКИ СОКОЛИ У ПЕЋИ

СОКОЛИ НА КОРЧУЛИ

СОКОЛИ У БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА