SPC zaustavila čelnike Novog Sada

Predsednik Skupštine Novog Sada optužio obezbeđenje SPC da su sprečili njega, vojvođanske zvaničnike i ambasadore da prisustvuju pomenu žrtvama Racije.

„Mladići u belim mantijama, njih ukupno tridesetak, doslovno su nas fizički sprečili da uđemo u prostor iza ograde, predviđen za zvanice“, rekao je Aleksandar Jovanović.

On je precizirao da su, pored njega, sprečeni da u taj prostor uđu i gradonačelnik Igor Pavličić, predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši, potpredsednica pokrajinskog parlamenta Maja Sedlarević, kao i ambasador Mađarske Oskar Nikovic i ambasador Izraela Josef Levi.

Jovanović je dodao da je nakon toga iz protesta napustio pomen i naveo da se vratio na Kej žrtava Novosadske racije nakon što je pomen, koji je organizovao SPC, bio završen.

„Nisam želeo da pravim incidente, jedino što sam želeo je da ostavim ružu na spomenik žrtvama Racije. Očigledno je da bački vladika Irinej Bulović pokušava da politizuje celu stvar i da ne preza čak ni od toga da zloupotrebljava žrtve za to“, ocenio je Jovanović.

On je naveo da ovakve datume treba da obeležava isključivo država, jer je tako svugde u svetu. Prema njegovim rečima, crkve bi trebale da učestvuju u komemoracijama, ali kao suorganizatori, a ne kao počinioci diplomatskih skandala koji šikaniraju svetovnu vlast, prenosi novosadski Radio 021.
„Gnusna mi je politizacija kostiju pobijenih Novosađana. Time što nama fizički nije dozvoljen ulazak na komemoraciju predstavlja upravo to. Ja sam pisao partijarhu srpskom Irineju i tražio od njega objašnjenje, da li je ovo stav SPC ili stav građanina Bulovića, i čekam njegov odgovor, jer je ovako nešto nedopustivo“, smatra predsednik gradskog parlamenta.

Ambasador Izraela Josef Levi odbio je prokomentariše činjenicu da je pomen žrtvama Racije posmatrao sa travnjaka pored spomenika. Prema njegovim rečima, obeležavanje Racije treba da predstavlja sećanje i solidarnost srpskog i jevrejskog naroda, a ne političke sukobe.

„Danas nije dan za ovo što se desilo. Danas je dan za praštanje, za sećanje i za solidarnost dva bratska naroda, koji su stajali zajedno u stradanju pod fašističkim terorom“, kratak je bio Levi.

Ni Pavličić nije želeo da komentariše diplomatske incidente sa ulaza, rekavši da je na komemoraciju došao kao i svi drugi građani i da nije ni očekivao da ga puste u ograđeni prostor.

Maja Sedlarević napustila je obeležavanje 70. godišnjice Novosadske racije, jer joj nije bilo omogućeno da oda poštu žrtvama.

Ona je u saopštenju za javnost navela da se na Kej žrtava racije vratila kada je pomen bio završen i dodala da je tada položila cveće na spomenik.
Proteklih dana vođena je polemika predstavnika gradske vlasti i Eparhije povodom obeležavanja 70. godišnjice Novosadske racije, posle koje Eparihija nije pozvala predstavnike grada da učestvuju u zvaničnom obeležavanju toga događaja.

Pomen žrtvama Novosadske racije služili su patrijarh srpski Irinej sa episkopima SPC i vrhovni rabin Srbije Isak Asiel, u ime Jevrejske zajednice.

Centralnoj manifestaciji na Keju žrtava racije, povodom obeležavanja sedam decenija od tog velikog zločina u Drugom svetskom ratu, prisustvovao je direktor jerusalimskog Memorijalnog centra „Simon Vizental“ Efraim Zurof i više od 10.000 građana.

Posle molitvenog pomena žrtvama racije, patrijarh Irinej je istakao da je ovaj skup veliki čas istorije i snažna poruka crkvama, verama i narodima da se ovakvi zločini više nikada ne ponove.

„Ovakav tužan jubilej, sećanje i pominjanje imena nevinih stradalnika nastradalih od obezboženih i spaljenih savesti ljudskih, ostalo bi bez pravog značaja i višeg smisla ako bi se sve svršilo samo posetom ovom mestu i kratkom molitvom“, rekao je on.

Onima koji su počinili taj strašan zločin nad nevinim ljudima, samo zato što su bili drugog naroda ili druge vere, patrijarh Irinej je poručio ono što je, kako je rekao, nekadašnji patrijarh German kazao u Jasenovcu – da im kao hrišćani oprostimo, ali ne smemo da zaboravimo.

Patrijarh srpski je rekao da zločini, kakvi su se desili pre 70 godina u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj, predstavljaju „najdublji pad čoveka, koji ga svrstava niže od najkrvoločnije životinje“, i poručio da treba da zavlada „novi duh vremena posle takvog vremena zla“.

Gost iz Izraela Efraim Zurif je podsetio na to da je jedan od učesnika Novosadske racije, nekadašnji oficir mađarske žandramerije Šandor Kepiro, prošle godine u budimpeštanskom sudu oslobođen odgovornosti za taj zločin i ocenio da je to bila politizovana presuda.

Istakavši da su pravda i sećanje dva prihvatljiva načina reagovanja na ove stašne zločine, on je rekao da je pravda u tom budimpeštanskom sudu očigledno pokazala ozbiljne nedostatke.

„Sudija Varga priznao je da Kepiro nije bio nevin, ali pošto je na zapanjujući način odbacio svu dokumentaciju i svedočenja, presudio je da optužba nije uspela da dokaže krivicu“, istakao je Zurof.

Navodeći da nam stoga preostaje sećanje, zbog čega je i ovo zajedničko prisustvo velikog broja judi na mestu nekada počinjenih zločina, on je naglasio da se mora poslati jasna i glasna poruka da nijedna politizovana presuda ne može preinačiti činjenice ili krivicu počinilaca zločina.

Posle centralnog obeležavanja 70. godišnjice Novosadske racije, pomen je danas služen i na gradskoj plaži Štrandu, na mestu gde su nevini ljudi ubijani, a njihova tela bacana pod led Dunava.

„Najveći broj njih dovodjen je u Sokolski dom, da bi zatim bili sprovedeni do Štranda, ubijani i gurani pod led“, izjavio je predstavnik Memorijalnog društva „Racija 1942“ Aleksandar Veljić i naveo da se zato poslednjih nekoliko godina pomen žrtvama održava i na tom mestu.

To je prilika i da se setimo velikana Ignjata Pavlasa kao i drugih značajnih ljudi koji su ubijeni u Novosadskoj raciji, dodao je Veljić.

Pomen su služili sveštenici novosadske crkvene opštine, a nakon umetničkog programa okupljeni građani su u Dunav spustili cveće i zapalili sveće na mestu velikog stradanja.

Novosadsku raciju sprovele su snage okupatorske mađarske vojske i žandarmerije, uz učešće i dela lokalnog stanovništva, od 21. do 23. januara, u okviru Racije u južnoj Bačkoj koja je počela 4, a završena 29. januara 1942. godine.

Prema do sada utvrđenim zvaničnim podacima, za ta tri dana je u Novom Sadu brutalno ubijeno 1.246 ljudi, među kojima 489 muškaraca, 415 žena, 165 dece i 177 starih osoba.

Evidentirano je, kako se navodi u „Kratkoj istoriji Novog Sada“ Đorđa Srbulovića, da je među žrtvama bilo 809 Jevreja, 375 Srba, 18 Mađara, 15 Rusa, 13 Slovaka, devet Hrvata, troje Nemaca i po dvoje Rusina i Slovenaca.

Memorijalno društvo „Racija 1942“ u Čurugu beleži da je u Novosadskoj raciji ubijeno najmanje 4.000 ljudi i da tačan broj još nije utvrđen.

To društvo je navelo podatke iz mađarskih vojnih krugova u Drugom svetskom ratu do kojih je došao poslanik Stranke malih posednika Endre Bajči Žilinski, prema kojima je Racija u Bačkoj odnela najmanje 12.763 žrtve.

Novosti: B92