СПЦ ће у Ватикану тражити наставак дијалога о Степинцу

У среду ће бити одржан последњи редовни састанак Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције. – Одлуку о евентуалном продужетку рада комисије донеће папа Фрањо, на чију је иницијативу и формирана

Тачно годину дана после првог састанка Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције, која разматра улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата, њени чланови састаће се поново у Ватикану, у среду 12. јула. Управо је на овом месту одржано прво заседање Мешовите комисије када су се чланови комисије састали са папом Фрањом и договорили се о темама о којима је било речи на пет радних заседања.

Првобитно је најављено да ће дводневни састанак у Ватикану бити последњи, али, како сазнајемо, СПЦ ће затражити да комисија настави са радом.

Међутим, још је неизвесно да ли ће хрватска страна пристати на овај предлог и какав ће бити став папе Фрања, који ће и донети коначну одлуку.

Формирање комисије иницирао је папа Фрањо 2014. године после писма поглавара СПЦ патријарха Иринеја, поводом процеса проглашења Степинца за свеца. Папа је привремено зауставио Степинчеву канонизацију, али је Света столица јасно поручила да рад Мешовите комисије неће утицати на одлуку о Степинчевој канонизацији, коју ће донети искључиво папа Фрањо.

На предстојећем састанку у Ватикану учествоваће само редовни чланови комисије, а нису позвани историчари који су сведочили на неколико претходних заседања. Још није познато да ли ће папа примити чланове комисије и поразговарати са сваким од њих као и на првом састанку.

Представници СПЦ, како сазнајемо, сматрају да постоји потреба да се наставе разговори о Степинцу, док је хрватска страна задовољнија досадашњим развојем ситуације.

Један од главних разлога због којих би комисија требало и даље да разговара о Степинцу јесте чињеница да наши истраживачи нису имали увид у документа из ватиканског архива, иако им је то обећано. Спорење око ватиканског архива први пут је поменуто у априлу, након четвртог састанка мешовите комисије, који је одржан у Пожеги.

СПЦ је од Ватикана затражила увид у преписку Алојзија Степинца са папом Пијом Дванаестим током Другог светског рата, али су наши истражитељи остали празних руку.

Хрватски медији су, у више наврата, извештавали да СПЦ за ових годину дана није представила ниједан доказ о Степинчевом злочиначком деловању. Насупрот томе, чланови наше делегације тврде да су на састанцима комисије представљени историјски документи, који су дотада чувани у тајности и који бацају ново светло на улогу кардинала у покрштавању, прогону и страдању Срба и осталих народа на територији НДХ-а.

Наши историчари, како сазнајемо, упоредо са састанцима комисије, спроводе истраживање о деловању кардинала Степинца. За овај посао им, како тврде, није довољно годину дана и пет радних састанака комисије. То је још један разлог због којег био СПЦ требало да захтева да разговори о Степинцу буду настављени.

Међу редовним члановима комисије, који заступају СПЦ су: митрополит загребачко-љубљански Порфирије, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј, епископ славонски Јован и амбасадор Дарко Танасковић, стални представник Србије при Унеску. Представници хрватске католичке цркве су загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, бискуп мостарско-дувањски монсињор Ратко Перић, бискуп пожешки др Антун Шкорчевић и историчари Јуре Кришто и Марио Јареб.

Аутор: Јелена Попадић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Зашто Степинац никада не може постати светац | Јадовно 1941.

„Српска страна није доказала да је Степинац био злочинац …

Бојан Ђокић: Степинац „наш насушни“ или О последицама …

Алојзије Степинац – човек од највећег поверења НДХ | Јадовно …

Степинац на погрешној страни историје | Јадовно 1941.

Сrбољуб Живановић: Злочинац Алојзије Степинац и …

СПЦ спремила доказе да је Степинац подржавао геноцид …

О Степинцу – пети пут