Солунци који су остали испод Кајмакчалана

Српски воjници коjи су изгубили животе у првим биткама на Солунском фронту и даље почиваjу на местима где су пали

Археолог аматер Јанис Карагеоргиу (Фото Лична архива)

Гуменица, северна Грчка  – Планине северозападно од Солуна и даље криjу остатке више хиљада српских воjника коjи су животе изгубили краjем лета и током  jесени 1916. године. Тада се српска воjска, после опоравка на Крфу, први пут сукобила са Бугарима на Солунском фронту. Трагови тих борби  видљиви су и данас, на само десетак километара од ауто-пута према Солуну.

– Тада jош ниjе био формиран класичан фронт са рововима и склоништима,  тако да jе наjвећи део воjника настрадао од артиљериjе. Срби су били у наступању и Бугари су их ухватили на отвореном терену. Сачуван jе, рецимо, jедан британски извештаj да су делови тела били разбацани на све стране, докле поглед сеже. Због тога наjчешће наилазимо на поjединачне делове тела, а ако jе у питању цео скелет, онда jе настрадали наjвероватниjе био затрпан земљом од експлозиjе – обjашњава Јанис Карагеоргиjу из Гуменице, археолог аматер и колекционар воjних предмета коjи истражуjе пределе коjима се протезао  Солунски фронт. Он планира да отвори музеj  и истиче да дубоко поштуjе српски народ, посебно његову воjну историjу коjу изучава већ годинама.

Локално становништво свакодневно проналази предмете заостале на попришту борби. То су наjчешће артиљериjски гелери, носачи бодљикаве жице, мунициjа, бомбе и гранате свих калибара па и метални делови оружjа jер су кундаци од дрвета одавно иструлели. Природа полако, али сигурно брише трагове рата о чему сведочи jедно дрво коjе jе током раста упило француску пушку, какву jе користила и српска воjска.  Ниjе познато да ли jу jе власник сам наслонио на то дрво или jе тако остала после експлозиjе.

– Људских остатака има и на површини земље. То су делови костиjу, док веће остатке или целе скелете проналазимо под земљом, уз помоћ метал детектора. Ако jе воjник у тренутку погибиjе имао шлем, баjонет  или фишеклиjе с мунициjом онда детектор даjе jасан сигнал и усмерава нас где да тражимо. Знамо коjа jе воjска држала коjе позициjе па тако отприлике  знамо и чиjи су остаци, али наjсигурниjе jе када пронађемо, рецимо,  шлем са српском или француском кокардом. У том случаjу нема забуне –истиче Јанис.

Места на коjима пронађе људске остатке уредно  обележава. Ако jе то могуће, пренесе их до наjближег пута где оставља траг са поруком да ту  почива непознати воjник. Али, за сада jош нико ниjе показао интересовање да нешто организовано учини, тj. да сакупи кости и положи их на неко од воjничких гробља,  у случаjу Срба – на  Зеjтинлик.  Притом, Јанис упозорава да то ниjе посао за аматере, односно оне коjе немаjу искуство са истраживањем попришта борби. Разлог jе jедноставан – земља криjе десетине хиљада неексплодираних бомби и граната. Због тога свака неопрезност приликом копања може да угрози живот. На то га свакодневно упозорава ожиљак на руци jер се упаљач jедне бомбе коjу jе пронашао активирао, али, на његову срећу, ниjе запалио експлозивно пуњење.

Српски шлем (Фото Лична архива)

За разлику од српских воjника коjи су носили француску опрему, али су имали шлемове са српским ознакама,  идентификациjа бугарских воjника jе готово немогућа. Они су користили немачке и аустроугарске шлемове, без националних ознака  због чега нико са сигурношћу не може да каже коjоj воjсци jе припадао настрадали.  Приликом идентификациjе,  може да помогне дугме, копча за каиш. Или неки лични предмет са натписом или посветом, али такви случаjеви су малоброjни. Рецимо, саговорник нам jе показао прстен неког бугарског воjника са угравираним податком да jе служио у другоj армиjи и идентификациону плочицу француског воjника коjи jе према подацима доступним прекоинтернета, сахрањен у његовоj домовини.

– Сваки погинули воjник заслужуjе да буде сахрањен међу своjим саборцима. На Македонском фронту, односно Солунском фронту како га зовете ви Срби, има jош доста посла због планинског терена. Треба обићи све врхове, истражити пећине, а о копању да и не говорим. Некада су предмети под земљом на дубини од  само неколико сантиметара, а понекад треба копати данима. Али, оно што се воли, не пада тешко – закључуjе Јанис Карагеоргиjу.

На питање да ли jе његов рад легалан, он каже да jе потребна дозвола за рад са метал детектором. На сугестиjу да неки можда неће имати разумевање за копање по попришту борби jер jе рецимо у поjединим европским земљама то забрањено због раширене трговине воjним ископинама, Јанис готово да се наљутио. Каже да никада не би продао ни jедну ствар коjу jе пронашао и да се нада да ће jедног дана своj рад у виду неке поставке моћи да представи и у Србиjи.

Пише: М. Лакић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане виjести:

Солунски фронт – Jadovno 1941.

Заборављени jунаци Солунског фронта – Jadovno 1941.

Тог првог дана 1970 – Jadovno 1941.

Први свjетски рат – Jadovno 1941.