Српски соко Госпић био је део Соколске жупе Крајишке. После ослобођења и уједињења соколски савези су се ујединили на Видовданском сабору у Новом Саду. Соколско друштво Госпић постало је део Соколске жупе Сушак-Ријека. Зими је било унутарњих наступа, што су их приредила друштва Кастав, Сушак, Драга, Церник-Цавле, Краљевица, Бакар и Госпић.
Пише: Саша Недељковић
На приредби госпичког друштва наступило је преко 300 људи. У просветном васпитању било је најбоље каставско друштво, које гајило предавања, певање и музику, и имало читаоницу. Церник-Цавле гајио је певање и музику. Краљевица је држала предавања и имала читаоницу, Госпић је држао предавања, а Александрово имало је читаоницу и гајило женски ручни рад. Дошло је до краја спора у цриквеничком Соколу. Нова соколска друштва основана су Сењу, Врбнику, Красици, Малинској, Слуњу, Грачацу, Плашком и Цетињграду. Жупа је тада имала 25 друштава. II окружје имало је 1.октобра 1922. 9 друштава са 1.062 чланова и чланица, 145 вежбача, 71 вежбачице, 176 мушког нараштаја, 104 женског нараштаја, 142 мушке деце, 122 женске деце и 69 одораша. (1) Одбор соколског друштва у Госпићу донео је одлуку да је сваки члан друштва дужан да носи соколски знак. Сваки члан, који је био затечен без знака морао је да у благајну друштва уплати глобу. (2) Соколско друштво у Госпићу приредило је своју просветну школу 1923. Планирало је да је одржи и 1924. У школи су предавали о Соколству, Југословенству, народној историји и књижевности, о правним и социјалним питањима. Предавачи су већином били чланови друштва. (3)
Соколско друштво Госпић основано је 1919. Старешина је био Никола Жегарац, начелник Михајло Подкоњак, тајник Божо Плечаш, предавач Никола Корица, Било је 76 чланова, 11 чланица, вежбача 14, вежбачица 9, мушког нараштаја 16, женског нараштаја 12, мушке деце 12, женске деце 8, 11 чланова у одори, радили су у приватној вежбаоници, 1 сарадника, 3 предњака и књижница која је имала 260 примерака. (4)
У Госпићу је 8.6.1930. био развијен соколски барјак. Окружни слет у Книну одржан је 20 септембра 1931. Уз книнске соколе најбројније је било соколско друштво Шибеник, које дошло возом са вежбачима, са соколима из Мандалине, соколском музиком и излетницима. Мало затим дошла је чета из Врањица (Жупа Сплит) са својом музиком. Истовремено дошли су соколи из Дрвара, Госпића и Грачаца. Присуствовале су делегације друштава из Бенковца, Кистања, Сиверића и Дрниша. На слетишту се сврстала поворка са две соколске музике, неколико соколских застава и старешинством жупе. Поворка предвођена од жупског начелника Хинка Мелиша кренула је кроз место. Уз патриотске маршеве, поклике и певање прошла је поворка градом, до трга краља Петра. Прво је збор поздравио др. Гргић, старешина соколског друштва Книн. За њим је говорио Павао Ковачев, старешина жупе. У говору је поздравио соколске сеоске чете и указао на соколски рад на селу. Поворка се повратила на слетиште. На слетишту је одржана јавна вежба. У простим вежбама учествовала су друштва Шибеник, Книн и Мандалина. Наступ сеоске чете из книнског поља срдачно је поздрављен. После вежбе свирала је соколска музика Шибеник. (5)
Соколско друштво Госпић систематски је радило на оснивању сеоских соколских чета у Лици. После оснивања чете у Врепцу основане су чете Личком Осијеку, Дивоселу и Горњем Косињу. Радили су на оснивање чета у Метку и Смиљану. Најактивнија је била чета у Врепцу. У чланку „Организација соколских чета у Лици” истицало се : „ … И старо и младо у црвеним личким капицама за сунчаних мајских дана одлази на соколско вежбалиште. А за време кишних дана одржавају се сељацима предавања и дају савети за њихов практичан сеоски живот.” Из Хигијенског завода друштво је добављало просветно-здравствене филмове. У селима су се оснивале народне и соколске књижнице. Сеоски учитељи су били центар и душа основаних чета, јер су са много схватања учествовали у раду тих малих културних жаришта. Старешина Љубо Сердар, тајник Божо Плечаш и начелник Михаило Поткоњак из друштва Госпић радили су на организацији Соколског друштва у Перушићу. Заслугом Побора који је знатно помогао Соколско друштво Госпић и Перушић је оснивао Соколско друштво. Било је уписано у Перушићу преко 100 чланова. (6)
Соколско друштво Госпић одржало је 20 новембра 1932. друштвено село у спомен 12 годишњице рапалског уговора. Одржана су два предавања : „О рапалском уговору” и „Сарадња Јадранске страже и Сокола”. Затим су биле декламација Ј.А. Краљића „Не клони, мајко”, виолински дует, а женски хор певао је „Пјесму о Истри”. (7) У Госпићу је деловао Месни одбор Јадранске Страже Госпић. У Реалној гимназији у Госпићу било је 420 чланова подмладка Јадранске Страже. (8)
Крајем априла 1933. под покровитељством друштва Госпић радило је 12 соколских чета, од којих су 5 потврђене од жупе, а осталих 7 су биле на покусном року. Сваке недеље су обилазили друштвени функционери по неку чету и одржавали идеолошка, господарска и хигијенска предавања, а технички одбор стално је надзирао технички рад. Приказан је филм „Живот и рад Т.Г. Масарика”. Присуствовало је 385 лица, од којих је било пуно оних који нису били чланови сокола. На ускрсни понедељак приредиле су чете Косињ и Смиљан забаве. Приредби чете Смиљан био је присутан тамошњи жупник који је читао бискупску посланицу. За време ускршњих празника одржан је дводневни течај за учитеље чланове соколских чета, на коме су прерађене све вежбе обавезне за чете. На крају течаја било је подељено течајцима 600 садница бора, 450 јасена и 450 клена, за пошумљење голети од стране чланова чета. Саднице је поклонило соколима среско начелство у Госпићу из свог расадника. Друштвена музика приредила је 30 априла 1933. концерт у Кореници. (9)
Краљ Александар је провео 1933. неколико дана на Плитвицама, одакле је полазио на излете по Лици и Приморју. Соколско друштво Загреб I приредило је штафету од Загреба до Плитвица. Од Загреба до Плитвица трчало је 62 тркача носећи поздравну адресу краљу. Последњи километар штафете до Плитвица трчао је др. Лаза Поповић, професор медицинског факултета у Загребу и стари соколски борац. Тркаче штафете целим путем је народ срдачно поздрављао. Обилазећи Лику краљ је посетио и соколски окружни слет у Госпићу 23. јула 1933. На путу до Госпића народ је масовно дочекивао краља приређујући му овације. Сва села куда је прошао краљ била су окићена заставама, цвећем и зеленилом. На улазу у Госпић краља је дочекала соколска музика и почасна чета војника. Краљ је прошао кроз густи шпалир масе народа, возећи се аутомобилом по путу обасутом цвећем и покривеном саговима уз овације народа, грување топова, звоњење звона и уз свирку многих музика од којих двеју соколских. Краља су поздравили председник госпићке општине Колаковић и народни посланик Исо Богдановић. Ушавши у на соколско вежбалиште краљ се упутио ка краљевској ложи, која је била окићена цвећем, саговима, зеленилом и заставама. Пред краљем је одржан дефиле народа, који је трајао сат и четврт. Пре почетка вежбе краља је поздравио старешина соколског друштва Госпић др. Петар Зец. У свом говору је истакао : „… Личко Соколство живо се помлађује и напредује у свом животу, јер наилази на пуно и успешно разумевање за своје узвишене идеале код овога сиромашнога , поштенога и јуначкога народа, ”. Краљ је одговорио : „Драги Моји Личани ! Дошао сам радо и с пуно вере у Моју кршну, али увек поносну Лику, међу Вас, Моји храбри Личани, који сте од увек били надахнути оним великим идејама националног и државног јединства, које је потакло Вашу браћу на велико херојско дело за ослобођење целог нашег народа. У одлучном тренутку, кад је требало с пушком у руци искупљивати своју националну слободу, која се може само у слози и јединству очувати, Личани су се први добровољно одазвали и тиме стекли признање … . ” Краљев говор био је праћен урнебесним клицањем. Госпићко соколско окружје извело је јавну вежбу на којој је присустовао краљ Александар. Краљ се радовао вежбама сеоских соколских чета. (10) Друштво Госпић је 10 рођендан престолонаследника Петра прославило излетом у Брушане. Учествовало је око 150 сокола на излету који је трајао пола дана. Указом краља именован је староста друштва др. Петар Зец сенатором. Соколи су приредили заједно са музиком манифестацију кроз место. Слављеник се захвалио и нагласио да ће и надаље водити бригу о напретку друштва и целе Лике. (11) Месни одбор Јадранске Страже у Госпићу одржао је 21 октобра 1934. у згради реалне гимназије комеморацију у помен краљу Александру заједно са подмлатком ЈС из месних школа. Директор гимназије Никола Чорић, председник Месног одбора, одржао је комеморативни говор. Место венаца на одар краљу, Месни одбор је поклонио кухињи за прехрану сиромашних ђака 500 динара. (12)
У Управи друштва Госпић били су 1934. старешина др. Петар Зец, заменик Јан Хромечек, начелник Милош Станић, заменик Мирко Радмановић, начелница Штефица Пургарић, заменица Катица Обрадовић, тајник Богдан Рајчевић, просветар Илија Опачић, благајник Никола Војводић, господар Ловро Озмец, статистичар Милица Калинић. Чланови Управе били су : др. Никола Ћорић, Светозар Косановић, Милош Пјевач, Гојко Станковић, Ловро Озмец, Фрањо Цике, др. Владислав Матејић, др. Драгутин Холер и Милена Каменаревић. Заменици су били : Милица Калинић, Гојко Тркуља, Петар Станић, Вилим Вукелић, Милан Обрадовић, Отон Бухарт и Рикард Блешић. (13) Друштво је установило одсеке певачки, дилетантски и луткарски.(14) Соколско друштво Госпић припремало се за слет у Суботици. У Госпићу су одржавани течајеви за начелнике свих соколских чета друштва сваке недеље у априлу 1935. Циљ течаја био је да се начелници сеоских чета детаљно упуте у увежбавању вежби са којима су требале да наступе чете на покрајинском слету у Суботици. (15)
Главна годишња скупштина Соколске чете Дивосело одржана је 13 јануара 1935. Матично друштво Госпић послало је изасланика Богдана Рајчевића. Скупштину је отворио старешина чете Никола Рибар. Иако је село било сиромашно управа чете је подмирила све дугове из 1933, као и све обавезе за 1934.Чета је учествовала на свим слетовима. У управу чете изабрани су : старешина Милош Обрадовић, заменик Милан Бјеговић, тајник Катинка Косановић, благајница Љубица Јерковић, начелник Влајко Станић, заменик Петар Лучић, начелница Љубица Јерковић, просветар Влајко Станић, ревизори Никола Рибар и Јанко Бјеговић, књижничар Петар Сушић, прочелник за музику Никола Поткоњак. Изасланик Рајчевић се захвалио свима на сложном раду и обећао да ће за четну књижницу слати „Сељачке новине” као поклон.(16)
Соколско друштво Госпић одржало је 9 априла 1935. свечану комеморативну седницу у помен смрти краља Александра у великој општинској дворани. Спомен слово одржао је друштвени просветар Илија Опачић, директор Учитељске школе. Седница је завршена свирањем химне. Химну је свирала соколска музика. (17)
Луткарска секција приредила је 13 априла 1935. своју прву луткарску представу. Приредбу је отворио директор Учитељске школе Илија Опачић. Приказана је “Храбра дружина” бајка у 4 чина. (18) Маја 1935. приказана луткарска представа “Храбра дружина” у Метку и Госпићу. Луткарска секција приредила је 5 јуна 1935. заједно са музиком друштва бајку у 2 чина “Царева кћи”. Комад су луткари давали у Грачацу 8 јуна 1935. У луткарском одсеку били су : Нада Станић, Вера Максимовић, Флора Цике, Ђуро Пејновић, Бранко Станић, Ђуро Кекић, Александар Опачић, Иван Јурак, Милан Станковић, Мирко Радмановић, Богдан Максимовић и Јово Љубојевић. Сценограф је био Ђура Пеновић.(19)
Луткарски одсек друштва Госпић дао је 26 10. 1935. у општинској дворани бајку у три чина : „Ћиро и Спиро у паклу”. (20)
Друштво је приредило николинску дечју забаву 15 децембра 1935. Уз остали програм била је луткарска представа Мл. Широла „Свети Никола и добра деца”. Готово сва деца су добила слаткише и воће. Последња тачка програма била је дечја игранка уз свирање соколске музике. Ређала су се кола за колом. (21) У Госпићу је 4 фебруара 1936. дата луткарска представа „Ћосо у морским дубинама” у 5 чинова. Комад је написао и удесио за луткарску позорницу луткарски режисер друштва Ото Буларт. Одзив дечје публике био је велик. (22) Соколска чета Дивосело одржала је своју годишњу главну скупштину 12. јануара 1936. Буларт је био делегат матичног друштва Госпић. Из Извештаја се видело да је било 101 члан и чланица 31.12.1935. У Управи су били старешина Милош Обрадовић, заменик Дмитар Бјеговић, тајник Влајко Станић, начелник Јован Поткоњак, заменик Петар Лучић, благајничарка Љубица Јерковић, начелница Душанка Басарић, заменица Анђелка Обрадовић, просветар Влајко Станић, одборници Јанко Бјеговић, Лука Јерковић, Миле Вујновић, Никола Рибар, Момчило Обрадовић; заменици Богдан Плећаш, Илија Вујновић, Ђуро Гендић, Божо Бјеговић, Павао Поткоњак. Ревизори Тодор Вујновић, Недељко Обрадовић, Јован Бјеговић,; заменици Мишо Почуча, Сава Плећаш и Душан Плећаш. На скупштину је свратио жупски начелник Маријан Борас. Затражио је и добио увећану слику чете за жупску канцеларију. (23)
У Госпићу је одржан предњачки течај за чланове соколских чета личких соколских друштава од 21 до 30 јануара 1936. Течај је водио савезни предњак Рафаел Бан. Чете Соколског друштва Госпић биле су заступане течајцима : Липово Поље 2, Перушић 2, Читлук 2, Павловац 3, Острвица 1, Медак 1, Могорић 2, Широка Кула 2, Дивосело 3; Чете друштва Грачац : Купирово 1, Отрић 1, Зрмања 2, Срб 1, Малован 1; све заједно 24 члана. Чете друштава Оточац, Бриње, Кореница и Удбина нису послале своје чланове на течај. Течај је отворио Иво Мајцан, окружни начелник за лички округ, а затворио га је др. Петар Зец, старешина Соколског друштва Госпић. (24)
Годишња скупштина Соколског друштва Госпић одржана је 23 фебруара 1936. у општинској дворани. Старешина др. Петар Зец отворио је скупштину. У свом говору подсетио је губитак због убиства краља Александра. Поред ове ране која је непрестано крвавила, изрекао је наду да ће соколи уз свог старешину краља Петра пребродити све кризе и да ће уз вољу, рад и жртве свих својих свесних чланова оживотворити циљеве које су соколи себи поставили. Старешина је поздравио изасланика жупе Сушак-Ријека Буде Ружић као и делегате осталих друштава. У новом управном одбору били су старешина др. Петар Зец, заменик др. Павао Радовиновић, начелник Иво Мајцан, заменици Радован Герић и Франо Кеглевић, начелница Вера Максимовић, заменице Катица Обрадовић и Даница Почуча, тајник Влајко Станић, просветар Милена Каменаровић, референт за соколске чете Светозар Косановић, … . (25) У луткарском позоришту Госпић приказана је дечја оперета „У царству патуљака”. На захтев публике 28.3.1936. је репризирана. (26)
Заједно са војском и соколском музиком на челу Соколско друштво Госпић је 1936. приредило ђурђевдански уранак. Ишли су у оближњу шуму названу Јасиковац. Усред шуме играла су се народна кола из свих крајева земље. Трубач је засвирао збор и сви су се вратили у Госпић. (27)
Соколска чета Липово Поље приредила је ђурђевдански уранак. Чланови су у поворци са соколским тамбурашким збором направили излет у шуму удаљену око 10 километара. (28) Чета Липово Поље приредила је свечану седницу због прославе Зрињског и Франкопана, 30.4.1936, Просветар Милан Диклић предавао је о значењу годишњице. Нараштајац Славко Пејак рецитовао је пригодну песму „Младом Краљу”. (29)
Чета Липово Поље скупљала је добровољне прилоге међу члановима и патриотским грађанима за своју заставу. Посвета заставе требала је буде 31 маја 1936. Кум застави био је Петар Зец, сенатор и заменик краљевог намесника. (30) Соколско друштво Госпић приредило је 30. априла 1936. свечану седницу приликом прославе Зрињског и Франкопана. Седницу је отворио својим говором заменик старешине др. Радовиновић. Друштвена просветарка Милена Каменаровић одржала је предавање. На крају свечане седнице свирала је друштвена музика „Ој Словени”. (31)
Окружни слет Личког окружја био је одржан 8 септембра 1936. у Грачацу. Слету је присуствовао знатан број чланова Соколског друштва Госпић, а 17 старијих чланова, под вођством заменика начелника Мајцена, учествовало је у вежби палицама. На слету су учествовале готово све соколске јединице окружја, а посебно велики број сеоских соколских чета. Уз остале тачке 11 сеоских чета такмичило се за прелазни сребрни краљев венац, који је добила Соколска чета из Острвице. (32) У Госпићу је 13. септембра 1936. одржан састанак друштва. Старешина др. Петар Зец прочитао је две окружнице Савеза и жупе. Поводом политичког превирања у окружницама су били наглашени соколски циљеви и идеали, а нарочито је била подвучена неполитичност и национална идеологија. (33)
Соколско друштво Госпић прославило је рођендан краља Петра. Поворка се формирала 5 септембра 1936. у 20,30 пред соколаном па је са музиком, бакљама и лампионима кренула кроз место. На улазу у соколски дом краља Александра била је изложена огромна слика краља украшена зеленилом, цвећем и ланцима од сијалица, а на дому је горела бенгалска ватра. Бацане су и ракете. У поворци је било око 600-700 особа. Благодарењима у црквама 6 септембра 1936. присуствовали су делегати друштва и чета. Због кише се уместо поворке прешло на свечану седницу. Позорница је била украшена. Старешина је отворио седницу. Кад је седница била завршена, старешина је објавио да је киша престала, па је позвао све да се сврстају за поворку. Поворка је ишла са музиком на челу. У поворци је било око 1.500 особа. Добар део особа дошао је са села, које ни киша није могла да заустави, да не дође прославити рођендан краља Петра. (34) Соколско друштво Госпић одржало је комеморативну седницу 9 октобра 1936. Друштво је корпоративно суделовало на помену у католичкој и православној цркви, а онда је одржана у соколани комеморативна седница која се састојала од предавања, музичких тачака и декламација. Истицало се предавање Милана Богдановића. Присутно је било око 600 особа, иако је био радни дан. (35) Након дужег прекида обновљен је рад Луткарског позоришта друштва. Приказана је 1 октобра 1936. бајка „Ивица и Марица”, проширена по Буларту. Лет лептира био је скоро природан. Луткари друштва требали су да добију своје сталне просторије. (36)
Скупштина Соколског друштва Госпић била је 31.1.1937. Жупу је заступао жупски начелник Маријан Борас. Скупштину је поздравио старешина а онда су прочитане посланице Савеза Сокола. У извештајима о раду истакнуто је да је друштво 1936. било врло активно, ако се узму у обзир услови у којима је радило. За техничи рад друштво је имало врло мало способних техничких радника. На подручју друштва било је 12 сеоских чета, о којима је водило бригу и помагало колико је било могуће. Старешина је известио о градњи Соколског дома краља Александра I, којисе већ налазио под кровом. Надао се да ће дом бити завршен 1937. (37) Прва годишња скупштина Соколске чете Липе одржана је 10 јануара 1937. Скупштини је присуствовало сво чланство чете и делегат Соколског друштва Госпић Петар Станић. Након извештаја о раду у 1936. изабрана је нова управа на челу са старешином Стјепаном Крпаном. (38)
Годишња скупштина Соколске чете Липово Поље одржана је 10. јануара 1937. под председништвом старешине Мана Павловића. На челу чете остао је Мане Павловић, чијом заслугом је чета основана. Чета Липово Поље приредила је 27. јануара 1937. Светосавску прославу. У чланку у листу „Соколски гласник” писац под иницијалима М.Д. је истакао : „Нарочито морални успех ове прославе био је велик. Програм који се састојао у више изабраних тачака извели су млади Соколи сељаци на опште задовољство. Не би човек веровао с колико су не само љубави, већ и успеха изводили програм ти сеоски момци Соколи. Наша села с пуним кораком иду помало напред. Оно што је пре неколико година изгледало скоро немогуће, данас је већ стварност. Соколство наше сеоско врши и извршити ће у духовном и просветном подизању наших још заосталих села велику улогу”. (39)
Делегације сокола и осталих националних друштава из Лике ходочастиле су до споменика краљу Александру у Удбинама. Соколи из Госпића кренули су 26 јуна 1938. у 4 велика и 2 мала путничка аутомобила да се у Удбини поклоне успомени на краља Александра. У 10 сати ушло је 160 сокола и соколица у строју са музиком на челу у Удбину и постројило око споменика, где им је зажелео добродошлицу старешина удбинских сокола Веиновић. После њега говорио је старешина госпићких сокола др. Петар Зец, који је у говору евоцирао успомене на краља Александра. Говор је саслушан у тишини, а свима присутнима су сузе наврле на очи. На крају говора кликнули су сви „Слава Краљу Ујединитељу” и „Живео Краљ Петар II”, а музика је свирала химну. Старешина др. Зец положио је на споменик букет свежих ружа са тробојницом. После тога су се соколи разишли по парку у коме је друштвена музика свирала, а поподне су кренули натраг у Госпић. Тог дана је чета у Медку приређивала јавну вежбу па је целокупно чланство сокола из Госпића стало у Медку и тамо остало неколико сати да помогне чланове соколске чете, који су приредили вежбу и на којој је наступило 20 чланова вежбача са прашким вежбама. (40)
Стварањем Бановине Хрватске ХСС је користио власт да прогони соколе, и то премештањима, отпуштањима, … . Друштво у Госпићу изгубило је три своја члана 1939. и то : Просветарку Милицу Калинић, која је била премештена у Тител; Начелника Богдана Рајчевића, управника поште, који је био премештен у Карловац. Његов одлазак био је велики ударац за друштво, јер је водио целокупан технички рад друштва. Почео је соколовати пре Првог светског рата. И среског пристава Драгољуба Николића, који је био стављен на расположење министру унутрашњих послова. У чланку „Из соколског друштва Госпић” у листу „Соколски гласник” истицало се да је интерес за соколе био у порасту, баш услед тешког стања у коме се налазило Соколство у тим крајевима. (41) Соколско друштво Госпић одржало је годишњу скупштину 28 јануара 1940. Чланови су акламирали краља и Југославију. Друштво је по извештајима 1939. марљиво радило у свим гранама рада. Свака категорија је имала по 3 часа недељно. Био је приређен велики број приредби, а врхунац је било свечано отварање соколског дома. Друштвени буџет износио је за 1940. 45.000 динара. Друштво није имало искусне предњаке, начелник је био премештен, као и још 15 чланова, од којих 5 чланова управе, а једна сестра била је одпуштена из службе. Управа је била изабрана акламацијом. У Управи били су старешина др. Петар Зец, Јосип Мецинг, Никола Војводић, Влајко Станић, Светозар Лончар, Јанко Јелача, Ђорђе Рајчевић, Анка Жегарац, Даница Почуча, Милица Станић, Нада Станић, Јово Травица, Бошко Плећаш, Никола Одабашић, … . Скупштина је била закључена вољом за још бољи рад. (42)
Соколско друштво Госпић основано је као Српски соко. Сарађивало је са Месним одбором Јадранске Страже у Госпићу. Обилазећи Лику краљ Александар посетио је соколски окружни слет у Госпићу 23. јула 1933. Упркос хајци ХСС друштво је деловало до Априлског рата, када је забрањено од НДХ а чланови страдали од усташа.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије
Напомене :
- Јанко Јазбец, „Соколски Гласник”, Загреб, 1923, бр. II, стр. 73, 74, 75;
- „Соко у Госпићу за Соколски знак”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар 1924, бр. 1, стр. 21;
- „Просвјетна школа у Госпићу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, април 1924, бр. 4, стр. 107;
- Уредио Стане Видмар, „Југословенски Соколски календар” 1930, XI. Годиште, Љубљана, 1929, стр. 124;
- „Окружни слет у Книну (20 септембра 1931)”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 145;
- „Организација соколских чета у Лици”, „Соколски гласник“, Љубљана, 4 јуна 1931, бр. 23, стр. 5;
- Б.В.М, „Соколско друштво Госпић”, „Соколски гласник”, Љубљана, 9 децембра 1932, бр. 49, стр. 7;
- „Извештај Главног одбора Јадранске страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8.9.1935”, Сплит, стр. 14;
- Бмв, „Соколско друштво Госпић”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 12 маја 1933, бр. 20, стр. 5;
- „Њ. Вел. Краљ међу Соколима”, „Соколски гласник”, Љубљана, 28 јула 1933 бр. 30, стр. 1;
- „Соколско друштво Госпић”, „Соколски гласник”, Љубљана, 29 септембра 1933, бр. 39, стр. 5;
- „Јадранска стража”, Гласник удружења Јадранске страже, Сплит новембар 1934, бр. 11, стр. 495;
- Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник, I”, Београд 1934, стр. CXXI;
- „Рад у друштву”, „Соколски гласник”, Љубљана, 29. марта 1935, бр. 14, стр. 7;
- „Технички рад у друштву”, „Соколски гласник”, Љубљана, 12 априла 1935, бр. 16, стр. 4;
- С.В, „Главна годишња скупштина Соколске чете Дивосело”, „Соколски гласник”, Љубљана, 22 фебруара 1935, бр. 9, стр. 6;
- „Шестомесечни помен Витешком Краљу Александру I Ујединитељу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 19 априла 1935, бр. 17, стр. 7;
- „Луткарска приредба”, „Соколски гласник”, Љубљана, 26 априла 1935, бр. 18, стр. 5;
- М.Д, „Луткарска приредба”, „Соколски гласник”, Љубљана, Видовдан 1935, бр. 27, стр. 10;
- М.Д, „Луткарска приредба”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15 новембра 1935, бр. 43, стр. 4;
- М. „Николињска дечја забава”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1 јануара 1936, бр. 1, стр. 8;
- „Луткарска претстава”, „Соколски гласник”, Љубљана, 14 фебруара 1936, бр. 7, стр. 4;
- В.Ст. „Главна скупштина Соколске чете Дивосело”, „Соколски гласник”, Љубљана, 31 јануара 1936, бр. 5, стр. 3;
- „Соколски течај у Госпићу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 21 фебруара 1936, бр. 8, стр. 6;
- „Годишња скупштина Соколског друштва Госпић”, „Соколски гласник”, Љубљана, марта 1936, бр. 11, стр. 3; „Исправи!”, „Соколски гласник”, Љубљана, 27 марта 1936, бр. 13, стр. 2;
- „Луткарско позориште”, „Соколски гласник”, Љубљана, априла 1936, бр. 17, стр. 4;
- „Ђурђевдански уранак”, „Соколски гласник”, Љубљана, 22 маја 1936, бр. 22, стр. 6;
- „Ђурђевдански уранак”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр. 5;
- „Зрињско-Франкопанска прослава”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр. 5;
- „Посвета заставе”, „Соколски гласник”, Љубљана, 22 маја 1936, бр. 22, стр. 6;
- „Прослава Зрињског и Франкопана”, „Соколски гласник”, Љубљана, 22 маја 1936, бр. 22, стр. 6;
- М.Д, „Суделовање друштва на окружном слету у Грачацу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 27 септембра 1936, бр. 36, стр. 4;
- М.Д, „Друштвени састанак”, „Соколски гласник”, Љубљана, 27 септембра 1936, бр. 36, стр. 4;
- „Прослава рођендана Њ.Вел. Краља Петра II”, „Соколски гласник“, Љубљана, 25 септембра 1936, бр. 38, стр. 4;
- В. С, „Комеморација смрти блаженопочившег Витешког Краља Александра I Ујединитеља”, „Соколски гласник“, Љубљана, 23 октобра 1936, бр. 42, стр. 4;
- В. С, „Рад у друштву”, „Соколски гласник“, Љубљана, 23 октобра 1936, бр. 42, стр. 4;
- В.С, „Скупштина Сокол. Друштва”, „Соколски гласник”, Београд, 26 фебруар 1937, бр. 5, стр. 4;
- „Скупштина Сокол. чете Липе”, „Соколски гласник”, Београд, 26 фебруар 1937, бр. 5, стр. 4;
- М.Д, „Светосавска прослава Сок. чете у Липовом пољу”, „Скупштина Сок. чете у Липовом пољу”, „Соколски гласник”, Београд, 26 фебруар 1937, бр. 5, стр. 4;
- С.В, „Соколско друштво Госпић поклонило се је пред спомеником краља-ујединитеља на Удбини”, „Соколски гласник”, Београд, 6 августа 1938, бр. 30, стр. 9;
- „Из соколског друштва Госпић”, „Соколски гласник”, Београд, 3 новембар 1939, бр. 44, стр. 5;
- „Годишње скупштине наших јединица”, „Соколски гласник”, Београд, 2 фебруар 1940, бр. 5, стр. 4;