SOKOLSKI NARODNO-ODBRAMBENI TEČAJEVI

Tečaj za odbranu otadžbine

Savez Sokola je u okviru Narodno-odbrambenog rada, sem vežbanja sokola u streljačkim odsecima, pripremao svoje članove za odbranu otadžbine u Drugom svetskom ratu preko šoferskih, jedriličarskih i bolničarskih tečajeva.

Načelništvo Sokolske župe Sarajevo obrazovalo je 1938. Narodno-odbrambeni odsek, na čelu sa generalom Miroslavom Tomićem. U odseku su bili referati : smučarski, streljački, jedriličarski, velosipedski, za predvojničko obrazovanje, organizacija prve pomoći i odbrane od vazdušnih napada.  (1) Sokolska društva u Sarajevu održala su 30. januara 1939. specijalnu konferenciju, na kojoj je zaključeno da se članovi društava moraju osposobiti za pasivnu odbranu grada u slučaju napada iz vazduha. Na specijalnim tečajevima članovi su trebali biti obučeni u odbrani, zatim u vežbama sa maskama u zatvorenom prostoru itd. Tečajeve je trebao da vodi Milutin Glišić. (2) U okviru Narodno-odbrambenog odseka Sokolske župe Sarajevo, osnovan je 1938. pri odseku referat za samarićanstvo i odbranu od napada iz vazduha. Sve sokolske  jedinice (društva i čete), naročito one u većim mestima trebale su da održe preko zime za sve svoje članove tečajeve za odbranu od vazdušnih napada. Sve jedinice bez razlike trebale su da održe samarićanske tečajeve za sve članice bez obzira da li su one izvršujuće ili pomažuće. Narodno-odbrambeni odsek Sokolske župe Sarajevo zaključio je da  sve sokolice na području Župe Sarajevo moraju završiti samarićanske tečajeve. (3) U župi Sarajevo sokolice su se obučavale od 1937. za narodno-odbrambeni rad. Bile su formirane ekipe bolničarki, ekipe za kuvanje, ekipe za krpljenje rublja, itd. Sarajevska župa je skupljala novac i namirnice da bi u slučaju potrebe mogla samostalno da vodi bolnicu. Sokolice župe Ljubljane su redovno i marljivo posećivale samarićanske tečajeve, koje je priređivao Crveni Krst. U članku u „Sokolskom glasniku“ isticalo se : „Na taj način su stotine i stotine naših sokolica ostavile zabavu i korzo i svoje slobodno vreme naveče iskorišćuju za to, da posećuju ove tečajeve i time pomognu opštoj stvari, “. (4)

U prostorijama Saveza Sokola u Beogradu bio je 19 septembra 1939. otvoren samarićanski tečaj, u organizaciji Ženskog tehničkog odbora Saveza  i Ženskog tehničkog odbora Sokolske župe Beograd, uz pomoć Oblasnog odbora Crvenog Krsta. Tečaj je otvorio ing. Milivoje Smiljanić, zamenik starešine Saveza SKJ, i Milica Šepa, zamenica savezne načelnice. Za tečaj prijavilo se oko 50 sokolica. Tečaj je održavan ponedeljkom, sredom i petkom, od 19 do 21 čas, u prostorijama Saveza Sokola na Terazijama  (zgrada Protokola).(5)  Načelništvo Saveza Sokola i župe Beograd, u saradnji sa Oblasnim odborom Crvenog krsta, organizovao je I samarićanski tečaj za članice i starije naraštajke beogradskih društava. Tečaj se održavao u prostorijama Saveza Sokola, a vodila ga je dr. Zagorka Ristić, delegirana od Oblasnog odbora Crvenog krsta, uz pomoć sokolice Živke Melentijević. Praktičan rad bio je u ambulanti Okružnog ureda pod nadzorom dra Vlajka Đurovića koji je održao i nekoliko predavanja. Bilo je 69 upisanih, ali je jedan deo odustao odmah nakon prvih praktičnih vežbi. Ispiti su održani 19 novembra 1939. u prisustvu zamenika starešine Smiljanića, načelnice Skalar i zamenika starešine župe Vučkovića. Komisiji je predsedavao predsednik Oblasnog odbora Crvenog krsta dr. Mladenović, a ispitivala je  dr. Zagorka Ristić. Na tečaju 21 sestra položila je sa odličnim, 23 sa vrlo dobrim i 3 sa dobrim uspehom. Tečaj su završile članice saveznog i župskog načelništva, gotovo sve sestre iz stručnog odbora Saveza i župe, i veliki broj načelnica beogradskih društava. Po održanim ispitima bila je zajednička drugarska večera na kojoj je u ime tečajki govorila Milena Gruborova, ističući zasluge dr.  Ristićeve i dr. Đurovića  za održanje tečaja. (6)

Sokolsko društvo Stari Futog organizovalo je zajedno sa mesnim odborom Crvenog krsta  tečaj za bolničarke. Tečaj je trajao šest nedelja. Prijavile su se za tečaj 23 sokolice. Tečaj jeodržavan tri puta nedeljno u sokolani, a njim je rukovodila dr. Jelena Vinokić, zdravstveni referent. (7)

Uz saradnju župskog odbora za Petrovu petoletku Sokolsko društvo Inđija priredilo je tečaj za prvu pomoć (samarićanski tečaj) od 17 do 26 oktobra 1939. u Inđiji. Održano je 5 predavanja. Predavao je dr. Petar Ilić, lekar iz Beograda. Predavanja u sokolani posećivali su mnogobrojni učesnici, oba pola i različitih godina starosti. Tečaj su posetili u ime odbora SPP Valadžija, Radaković i Mladenović. Poslednje predavanje održano je o zaštiti  od napada iz vazduha.  Po završetku tečaja održan je ispit i prigodna svečanost, kojoj je prisustvovao u ime Sokolske župe Beograd Staja Stajić. Prisustvovao je   i pročelnik Saveznog narodno-odbrambenog odseka, general Maksimović.  Starešina društva Vojnović pozdravio je goste, zahvalivši se ujedno i dr. Iliću. (8) U prostorijama Sokolskog društva Zagreb II  otvoren je 27 maja 1940, sokolski tečaj za bolničarke, u saradnji sa Crvenim Krstom u Zagrebu. Za tečaj koji je trajao dva meseca, prijavilo se preko 50 članica.  Odmah posle završetka tečaja predviđeno je da se održi novi tečaj. Početkom juna održan je sokolski tečaj za civilnu zaštitu.  Na inicijativu Sokolskog društva Obrenovac održan je prvi i drugi tečaj za dobrovoljne bolničarke. Predavali su starešina društva dr. Risto Purić i prosvetar Miodrag Lučić. Drugi ispit položilo je 28 članica. Ispitu su prisustvovali i predstavnici vlasti i mesnih udruženja. (9) Savez Sokola je na molbu glavnog odbora Crvenog Krsta, uputio okružnicu župama i jedinicama da svesrdno pomognu Crveni Krst u svakoj akciji, i da se što više njih, koji ne podležu vojnoj obavezi, a naročito članice, prijave odborima Crvenog Krsta za dobrovoljne službe u slučaju rata. (10) 

Diploma sa tečaja

Sokoli u Skoplju okupili su se na smotri u Sokolskom domu juna 1940. Okupilo se celokupno članstvo Sokolskog društva Skoplje, pa i najstariji članovi, u sokolskim odelima. U govorima starešine Gazikalovića, tajnika Popovića i župskog prosvetara Jovanovića izražena je gotovost svih sokola da, za odbranu otadžbine, dadu sve od sebe. Svečana smotra je završena gađanjem iz vazdušne puške. (11) Vlasti su odobrile da i članovi sokolskih streljačkih odseka, društava i četa, mogu odlikovati vojničkom medaljom „Dobrom strlcu”, ako ispune uslove, predviđene Pravilnikom, u knjizi „Potrebna znanja za sokolske streljačke otseke”.Odlikovani su : Iz društva Beograd Matica Branko T. Kostić, dr. Franjo F. Bahtik,  Dragoljub R.Atanacković, Stevan K.Buđinski, Lazar A. Mandić, Otokar A.Novotni, Milutin M.Jovanović,  Dobrivoje Ž.Marinković,  Gojko M.Tomić, Jovo A.Ćorović, Rudolf K. Buđinski, Franjo A. Žic, Vladimir Ž. Jovanović, Zoran S. Stanković, Kosta M. Marković. Iz društva Beograd V Mihailo S. Reljić,  Mihailo J. Smiljanić, Budislav M. Ivanović, Vasilije R. Ćesarov i Čedomir Pavlović. (12) Sokolska četa Stup (župa Sarajevo) je na župskim streljačkim utakmicama 1939. u patrolnom trčanju sa gađanjem osvojila prvo mesto. Za to je dobila od župe kao nagradu malokalibarsku pušku 30 novembra 1940. Uoči Prvog decembra 1940. dvorana sokolane na Stupu bila je puna. Akademija je počela govorom starešine čete, Filipovića, nakon čega je prosvetar Ilić pročitao poslanicu saveza Sokola, a ujedno objasnio značaj Dana ujedinjenja. Kapetan Stanojević  je na pozornici predao pušku starešini čete. On je primio pušku i predao je vođi vrste pobednice, čestitajući na uspehu.(13)

Sokolsko društvo Zemun-Matica priredilo je novembra 1940. patrolne utakmice za gađanje, za članove i muški naraštaj. Utakmice su izazvale veliko interesovanje kod pripadnika sokolskog društva. Vodilo ih je načelništvo sokolskog društva, a održane su na letnjem vežbalištu Sokolskog društva Zemun-Matica.  Patrolne utakmice održane su između tročlanih patrola članova i muškog naraštaja.  Patrola je morala da trči 1.200 metara, posle toga je trebala da preskoči preponu visoku 220 cm, da trči 200 metara do strelišta, gde je svaki član patrole morao da obori tri balona vazdušnom puškom i da do cilja pretrči u sprintu 100 metara. Na takmičenju naraštajska patrola postigla je bolje vreme od članske patrole. (14)

Sokoli su smatrali da  motorizacija vojske zahteva upoznavanje što većeg broja građana sa motorima, što se nije moglo izvršiti u vojsci. (15) Šoferske tečajeve 1940. u Sokolskom društvu  Beograd-Matici organizovao je i vodio  major Rade Kosović. Na tečaj koji je trajao dva meseca, učestvovalo je 19 članica društva. Član društva Doleček je dao prilog od 5.000 dinara kao pomoć siromašnim i vrednim članicama za troškove tečaja. Posle završetka tečaja bio je drugi tečaj za članove koji nisu bili vojni obveznici. (16) Automobilske tečajeve Sokolskog društva  Beograd-Matica posećivali su i članovi ostalih beogradskih sokolskih društava. Posle prvog tečaja organizovan je drugi, koga je pohađalo 30 sokola i 9 sokolica. Učesnici tečaja su posetili Oplenac, gde je na grobu kralja Aleksandra govorio član sokola Josić. Tečajci su polagali ispit pred vojnom komisijom. (17) Treći automobilski tečaj Sokolskog društva  Beograd-Matica, u domu Matice, organizovan je početkom marta 1941. Učestvovalo je preko 40 učesnika, većinom kandidata, koji nisu mogli biti primljeni na drugi tečaj. Do tada tečajeve Sokolskog društva  Beograd-Matice svršilo je preko 60 tečajaca. Interes je bio vrlo veliki, pa svi kandidati nisu mogli biti primljeni odjednom. Kursevi su održavani u okviru sokolskog narodno-odbrambenog rada, a tečajci su na završetku tečaja polagali ispit i za vojnog šofera. Obuka je trajala dva meseca, prvi mesec teorijski, a drugi praktična obuka. (18)

U okviru Narodno-odbrambenog rada  Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije  je, sem vežbanja streljačkih odseka, preko šoferskih, bolničarskih i tečajeva civilne zaštite pripremao svoje članove za odbranu otadžbine u Drugom svetskom ratu. Sokoli su u saradnji sa ostalim nacionalnim društvima  težili da se što više njihovih članova  dobije vojnu obuku. Aleksandar Lepšanović iz Zemuna završio je tečaj za sokolsku odbrambenu pripravnost 1940. Za Vreme Drugog svetskog rata borio se u redovima partizana.

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Vazdušno jedriličarstvo u Sokolstvu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 oktobar 1938, br. 39, str. 2;
2. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 februar 1939, br. 5, str. 3;
3. „Naša sokolska akcija”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 1 novembar 1938, br. 40, str. 4;
4. I.S,  „Narodno-odbrambeni rad naših sokolica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 novembar 1939, br. 45, str. 4;
5. „Otvorenje  samarićanskog tečaja naših sokolica”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 septembar 1939, br. 38, str. 2;
6. „Samarićanski tečaj beogradskih sokolica”, „Sokolski glasnik”, Beograd,  28 novembar 1939, br. 47 i 48, str. 5;
7. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 oktobar 1939, br. 42, str. 4;
8. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 novembar 1939, br. 45, str. 4; „Sokolski samarićanski tečaj u Inđiji“, „Sokolski život“,„Oko sokolovo“, Beograd 4.februara 1940. br.2 ;
9. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 juni 1940, br. 23, str. 2;
10. „Sokolstvo za Crveni Krst”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 juna 1939, br. 22, str. 3;
11. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik”,Beograd, 14 juni 1940, br. 24, str. 5;
12. „Odlikovanja sokolskih strelaca”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 29 novembar 1940, br. 48, str. 8;
13. K.Todorović, „Svečanost predaje puške Sokolskoj četi Stup”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 13 decembar 1940, br. 50, str. 2;
14. Ivan Sedlaček, „Uspele lakoatletske i patrolne utakmice u Zemunu-Matica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 novembar 1940, br. 48, str. 6;
15. „Oko sokolovo“, Beograd, 1939, br. 10;
16. „Vesti Sokolskog društva Beograd-Matica”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1940, br. 7, str. 119;
17. „Automobilski tečajevi  Sok. društva Beograd-Matica”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 13 decembar 1940, br. 50, str. 7;
18. „Treći automobilski kurs  Sokolskog društva Beograd-Matica”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 mart 1941, br. 10, str. 7;

Vezane vijesti:

Dobrotvorne Zadruge Srpkinja u Jugoslaviji

SOKOLSKE JEDRILICE

SAVEZ SOKOLA U NEGOVANjU TRADICIJA BORBE ZA …

Rusko Sokolstvo u Kraljevini Jugoslaviji – Jadovno 1941.

SOKOLSKO OBELEŽAVANjE KOSOVSKE BITKE

SOKOLI NA SLETU U ZAGREBU 1924.

SOKOLI U JASENOVCU – Jadovno 1941.

NAPADI NA SOKOLSKA DRUŠTVA U BANOVINI HRVATSKOJ …

SOKOLI I MLADA BOSNA – Jadovno 1941.

Sokoli u borbi protiv klerikalizma u Zapadnoj … – Jadovno 1941.

RAD SOKOLA NA KOSOVU I METOHIJI – Jadovno 1941.

SAVEZ SOKOLA U PRIPREMI ODBRANE OTADžBINE – Jadovno …