Соколски јахачки одсеци

У оквиру соколских друштава осниване су коњички одсеци. По Правилнику Савеза Сокола у сваком соколском друштву и чети требало је да се оснује јахачки одсек, ако се зато било довољно могућности. Јахање и вежбање на коњу било је део соколског теловежбачког система.

Организовали су се излети, јавни наступи и такмичења. Јахање и вежбање на коњу било је по свим начинима војске Југославије. Уколико није било предњака за јахање у друштву, соколска друштва требала су да моле војску за помоћ. Дозволу за наступ добијали су чланови јахачког одсека тек ако су се показали довољно способни, по оцени водника њиховог одсека.У жупама и Савезу оснивани су јахачки одсеци у техничком вођству. Одсеци су имали за циљ организацију и пропаганду. Референти у жупским техничким органима били су водници јавних наступа удружених јахачких одсека жупа, а савезни референт био је водник све коњице Савеза. (1)

Соколско друштво у Новом Саду основало је коњички одсек 1925. Одсек је учествовао на соколским приредбама и манифестацијама у Новом Саду. Одсек је реорганизован 1934. и од тада је радио нормално. За председника одсека изабран је Милош Стефановић. Обука јахања се одвијала на војничким коњима, које артиљеријски пук у Петроварадину уступао друштву сваке године од 1.децембра до 1.маја два пута недељно. Друштво је са коњицом дочекало краља Александра 1934. приликом свечаног отварања “Дома трговачке омладине”. Соколи су купили три коња, опрему за јахање и знајмили шталу и у дворишту изградили мањеж. Три члана одсека купили су коње које су држали у соколској штали. Чланови одсека могли су редовно да тренирају. Одсек је организовао за своје припаднике заједничке излете, теренска јахања и пропагандна јахања у свечаним соколским одорама. Друштво је са одсеком 1939. учествовало на откривању споменика Светозару Милетићу у центру Новог Сада. (2)

Бачка Соколска Жупа је приредила свој II. слет 28. и 29. јуна 1922. у Суботици. Другог дана слета приређена је свечана поворка у Суботици. На челу поворке јахала је коњица осјечког Соколског друштва. За њима јахала је суботичка коњичка подофицирска школа и војна музика коњичке дивизије. (3) Соколско друштво Стара Пазова прославило је 19. јуна 1927. 20 година од свог оснивања. Већ рано ујутро осечало се празнично расположење у месту. Сколи из Старе Пазове као и из Нових Карловаца, састали су се ујутро у соколани и са заставама кренули на станицу, где су дочекали соколе и соколице из Београда, Земуна, Сремске Митровице, Ср. Карловаца и Петровца. Прослави су присуствовала соколска друштва Београд I, Земун, Сремска Митровица и Нови Карловци. Са станице је кренула поворка до општине у чијем је дворишту одржала проба. После пробе формирала се нова поворка са соколским заставама и заставом добровољаца, са војном музиком, са соколском и народном коњицом и многобројним народом из места и ближе околине. Поворка је обишла главније улице места. (4)

На Свесоколском слету у Београду одржаном од 8. до 30. јуна 1930. учествовала је соколска коњица. (5) У Суботици одржана је 9. јуна 1935. на игралишту фудбалског клуба „Бачка” јавна вежба. Мушка и женска деца, ученици-це средњих школа, мушки нараштај сокола, женски нараштај, чланице сокола и чланови сеоских чета извели су просте вежбе. Све чланство извело је вежбе на справама и игре. Војници 34 пешадијског пука извели су просте вежбе. Соколска коњица извела је карусел. (6)

Први сабор соколских чета жупе Мостар одржан је у Мостару 15. децембра 1935. у дворани певачког друштва „Хрвоје“. После сабора формирана је пред домом „Хрвоја“ поворка која је прошла градом и зауставила се пред Официрским домом. Поворку је предводио жупски начелник Петар Чолић, а учествовале су војна музика и музика соколске чете Орашац, бројна соколска коњица и велико мноштво грађана. (7) Соколско друштво Стари Футог осветило jе своj дом и заставу на први дан Духова 31 маjа 1936. Соколи из Новог Сада на челу са старешином жупе др. Игњатом Павласом дошли су аутобусима. За њима jе стигла група коњаника, чланова сокола, из Новог Сада и Петроварадина. После литургиjе на коjоj jе певао хор Соколског друштва формирана jе поворка на челу са соколском коњицом и двема музикама. Поворка jе на путу до Соколског дома одушевљено поздрављана од многоброjне публике. Кад jе поворка стигла почео jе свечани обред, коjи jе извршио парох Стеван Николић. Освећење заставе друштва обављено jе на слетишту. Потом jе одржана jавна вежба, коjа jе у ствари била вежба другог окружног слета жупе Нови Сад. (8)

У коњичком одсеку Соколског друштва Скопље Матица било је 1938. 37 чланова (18 чланова и 19 нараштајаца). Од 1.11.1938. до 1.5.1939. вршена је редовна обука у јахању. Часови су одржавани у мањежу 7 коњичког пука два пута недељно под руководством Живојина Голубовића. Приликом прославе 30-годишњице оснивања соколског друштва Матице у Скопљу 25.5.1939. у дворишту Соколског дома формирана је поворка сокола са оснивачима и музиком на челу, соколском коњицом и сеоском четом Раштак. Поворка је пошла преко моста, кејом и постројила се на тргу пред споменицима краљевима Петру I и Александру. После полагања венаца поворка је кренула на стадион. На јавном часу коњички одсек је наступио са караселом и прескакањем препона. На Ђурђевданском уранку 25 коњаника одсека одјахало је до манастира Доњи Св. Илија. Приликом ношења бадњака на Бадњи-дан, одсек је учествовао са 20 коњаника. Због ситуације у свету 1938. нису могли да редовно одржавају часове јахања нити су могли приређивати даљна јахања. Ипак коњички одсек је успео и 1939. да обучи младе соколе у тој витешкој грани спорта која је требала у будућности да корисно послужи држави.(9)

У Београду и другим градовима соколска коњица је доносила бадњаке из шуме. Соколска коњица учествовала је у поворци на слету у Прагу 1938. Јахачи одсеци нису били бројни због скупе и тешке обуке. Соколска коњица је обучавала своје припаднике да се случају рата придруже војсци у одбрани земље.

Аутор: Саша Недељковић члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. „Организација Савеза Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана 1930, стр. 189-191;
2. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослав Ковачев, „110 година Новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 62, 63;
3. Др. Б. „II. Слет Соколске Жупе Бачке.”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 8, Стр. 260-266; Старешинство Бачке Соколске Жупе, „II. Слет Бачке Соколске Жупе 28. и 29. јуна у Суботици”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр.7, стр. 222;
4. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
5. Јанко Јазбец, Средишњи одбор за обнову југославенског соколства у слободном свету, „Соколски зборник : 1863-1963”, Буенос Ајрес, 1963, стр. 152;

6. „Јавна вежба Соколског друштва”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21 јуна 1935, бр. 26, стр. 3;
7. „Свечана академија“, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 48, стр. 6;
8. „Соколско друштво Стари Футог осветило jе своj дом и заставу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 19 jуна 1936, бр. 25, стр. 4;
9. „Споменица о прослави 30годишњице и извештај о раду у 1939 год.”, Скопље, 1940, стр. 55, 56;

Везане вијести:

СРПСКИ СОКОЛИ У ПЕЋИ

СОКОЛИ НА КОРЧУЛИ

СОКОЛСКА ПОМОЋ НЕВОЉНИМА

СОКОЛИ У БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА