SOKOLSKA ŽUPA MOSTAR

Konstituirajuća skupština Sokolske Župe Mostar održana je u Mostaru 28. marta 1920. Na skupštini je bilo 12 društava: Bileća, Čapljina, Dubrovnik, Gacko, Herceg Novi, Konjic, Mostar, Nevesinje, Opuzen, Risan, Stolac i Trebinje. Bili su prijavljeni delegati iz Zelenike, Bijele i Đenovića ali nisu došli. Dan iza otvaranja skupštine sokolska društva iz Kotora i Prozora ovlastila su članove Mostarskog sokolskog društva da ih zastupaju na skupštini. Na skupštini su izabrani u Upravu župe starešina Čedo Milić,  nacionalni  i  sokolski pregalac; 1. zamenik Jovan Sekulović iz Herceg Novog; 2. zamenik Luka Dražić iz Dubrovnika; načelnik Dragutin Sotl iz Mostara;  1. zamenik Ante Korčulanin iz Dubrovnika; 2. zamenik Luka Ciligović iz Herceg Novog; tajnik Milivoje Jelačić, trgovac iz Mostara; blagajnica Leposava Mijatović, činovnica srpske banke; odborski zamenici Tanasije Samarđić iz Mostara; Tadija Matić iz Opuzena;  … . Posle skupštine pristupilo se oživljavanju društava koja su postojala pre rata. Na sednici upravnog odbora župe Mostar župa se nazvala „Aleksa  Šantić“. Za 10 godina od osnivanja župa je održala 5 prednjačkih tečajeva i jedan tečaj za vođe sokolskih četa na selu. Svaki je trajao  mesec dana, a održavao se u Mostaru. Osposobljeno je 42 člana i članice za društvene i župske prednjake i 18 seoskih vođa za sokolske čete. Prvi župski  tečaj bio je 1922, drugi 1923, treći 1925, četvrti 1927, dok je  tečaj za  vođe sokolskih četa bio u 1928. Godine 1929. u župi su održana dva sedmodnevna   tečaja za pripremu prednjaka za slet u Beogradu. Sokolska društva držala su svoje  tečajeve. Društva  Korčula, Opuzen i Kotor držala su tečajeve 1924. Društva Mostar, Dubrovnik i Korčula  držala su tečajeve 1925. Godine 1926. držala su tečajeve društva Metković, Nevesinje, Kotor, Đenović, Cetinje i Podgorica.  Godine 1927. držala su tečajeve društva Nikšić,  Dubrovnik,  Korčula, Cetinje, Blato, Mostar, Nevesinje, Opuzen i Stolac.  Godine 1928. držala su tečajeve društva  Stolac, Vela Luka, Mostar i Dubrovnik. Godine 1929. držala su tečajeve društva  Čapljina, Blato, Korčula, Ljubuški i Imotski.

Župa je bila podeljena na okruge. Prvi  slet župe Mostar održan je 4 i 5. 6. 1921. u Mostaru. Učestvovalo je 934 člana i članice, 456 učenika mostarskih škola, 87 vojnika mostarskog garnizona i 24 seoska pobratima iz Klepaca i Prebilovaca. Drugi slet održan je u Dubrovniku na Vidovdan 1923. sa 878 članova i članica, 153 mornara i 357 vojnika. Kralj Aleksandar je župi preko svog ađutanta generala Stevana Hadžića u Dubrovniku poklonio zastavu. Župa Mostar je bila prva župa koja je dobila od kralja na poklon zastavu. Treći župski slet održan je u Mostaru 7 i 8. juna 1925. sa 1.086 članova i članica, 265 učenika osnovnih i srednjih škola. Na Korčuli je 14. i 15. avgusta 1927. održana prva župska javna vežba sa 756 članova i članica i sa po jednim odredom  vojske i mornarice.  Prvi župski naraštajski slet održan je u Dubrovniku 2. i 3. juna 1928. sa 496 naraštaja i dece i 456 učenika i učenica osnovnih i srednjih škola. Okružni slet župe Mostar u Tivtu održan je 17. jula 1921.  To je bio okružni slet Bokokotorskih društava  na kome su učestvovala društva Herceg Novi, Zelenika, Bijela, Tivat-Lastva, Đenović, Risan i Kotor, a kao gosti Mostar i Dubrovnik.  U 4 sata posle podne počela je javna vežba na sletištu u arsenalskom parku ratne mornarice u Tivtu nastupom naraštaja i podmladka. Iza njih su nastupile sokolice iz Herceg Novog  i Mostara sa vežbama sa sleta u Pragu. Posle je nastupila vežba sokola. Društvo iz Mostara (članovi i članice)  izveli su najuspeliju tačku sleta alegoričnu vežbu Stane Vidmara „Jugoslavija”, koja je dovršena uz klicanje i pljesak publike. Mornari-vežbači koji su izveli vežbu sa veslima. Javna vežba završena je sa vežbama sa spravama i skupinama na zemlji i spravama, kod kojih se istaklo društvo iz Đenovića sa svojim vođom Ivanom Kovačem. Posle javne vežbe održan je na sletištu koncerat sokolske muzike iz Herceg Novog, Tivta i Kotora i tamburaškog orkestra iz Tivta. Osim pokrovitelja sleta  i izaslanstva župe jedan od najmilijih posetilaca sleta bio je Boko-kotorski biskup Ućelini. U svom govoru odao je priznanje i pohvalio Sokolstvo. Sutradan 18. jula napravili su mostarski sokoli i sokolice šetnju kroz Boku, na malom parobrodu koji im je ustupila komanda ratne mornarice. Posetili su Risan i Kotor, gde su ih dočekali mesni sokoli. Na povratku iz Kotora posetili su Herceg Novi, gde su pogošćeni od hercegnovskih sokola, odakle su otputovali uz pesmu i klicanje braći iz Boke željeznicom u Mostar. Na sletu je nastupilo uz sokole 24 mornara-vežbača. (1)

Savez sokola nastojao je da unapredi selo. U tome je bila najagilnija župa Mostar. Novembra 1926. osnovana je Prva sokolska četa u Bijelom Polju kod Mostara. Godine 1927, 1928 i 1929. osnovano je 37 sokolskih četa.  U toku nerodnih godina 1927. i  1928. župa je delila siromašnim seoskim porodicama preko sokolskih četa hranu u vrednosti od 196.332 dinara. Novac je župa sakupila od sokolskih društava Saveza Sokola i prijatelja sokolstva. Članovi nevesinjskih seoskih četa (118 članova)  nastupali su 16. jula 1927. na Prosvetinoj proslavi u Sarajevu. Čete su održale svoj prvi slet u Nevesinju 28. avgusta 1928. prilikom otkrivanja spomenika kralju Petru i hercegovačim ustanicima. Na sletu je učestvovalo 186 članova. Svaka četa dobijala je listove “Narodna Odbrana”, “Sokolski glasnik”, a listove “Težak i “Narodno stražarstvo” u pola cene. Župa je 1929. razdelila 20 gvozdenih plugova. (2)

Sokolski rad župe Mostar obavljao se na poselima sa stanovnicima iz pojedinih sela, gde su se sakupljali sokoli i nesokoli, da u zajednici sa župskim starešinom raspravljaju sva najaktuelnija pitanja. Župa Mostar je razvila svoj rad u pravcu propagande zadrugarstva, trezvenosti i štednje. Isticali su : „Osnovali smo, osnivamo i osnivaćemo diljem čitave naše domovine sokolske čete, da preko njih unosimo u selo sve ono, što će poslužiti stvaranju lepšeg i boljeg života stuba naše države – seljaka!“. Župa Mostar je 1932. imala : župsko načelništvo, statistički otsek za sokolske čete, župsku blagajnu, gospodarski otsek, lekarski otsek, poljoprivredni otsek, otsek za štednju, trezvenjački otsek, prosvetni odbor, obrambeni otsek i socijalni otsek. U težnji da se što više radi zajedno sa učiteljima, održavani su učiteljski tečajevi. Naročito se isticao higijenski i poljoprivredni rad u sokolskim četama.

Župa je nabavljala voćne sadnice, seme i poljoprivredne sprave. Sokolske čete su poučavale seljake u negovanju voća, davale uputstva gde se dobre voćke mogu nabaviti, kako se sade, izveštavale seljake o nabavkama semena, o njegovom kvalitetu i kvantitetu, uopšte davale seljaku sva uputstva  kako da dođe do dobrog i jeftinog semena. Čete su prikupljale pomoć za bedne i nevoljne, skupljale su priloge i delile ih siromašnima. Župa je pisala svojim četama „Gvožđu čekić – Sokolu disciplina“. Sokolske čete učile su seljake štednji. Sve ono bez čega se moglo živeti trebalo je odbaciti. Kafu zameniti ječmom, a skupa platna iz fabrika sa domaćom vunenom tkaninom. Župa je osnovala u Mostaru Sokolsku zadrugu. Cilj zadruge bio je da pribavlja seme, poljoprivredne alate i sprave. Župa je priređivala godišnje poljoprivredne izložbe za sve poljoprivredne proizvode svojih članova. Radila je na tome da se razviju domaći ručni radovi. Trudila se da se po selima uspostave skladišta žita.  (3) Župa Mostar se starala da  svaki član sokolske čete posadi jednu voćku godišnje, da seje  i pobojša seme repe, kukuruza …, da modernizuje đubrenje … . Nastojala je da svaka seoska četa osnuje svoj ambar, u koji je svaki član čete ostavljao godišnje od 10 kilograma i više žita, tako da se u nerodnim godinama nađe za seme i tako izbegne propast slabo stojećih pojedinaca. (4)

Poljoprivredna izložba sokolskih četa društva Mostar u Bijelom Polju održana je 14. decembra 1930. Od stočnih biljaka izložena je poglavito repa. Ovo je bila prva  poljoprivredna izložba  sokolskih četa društva Mostar, a organizovala ju je uprava župe Mostar, na inicijativu čete Zijemlje.  Izložbu je posetilo celo selo, a došli su izaslanici župe i društva Mostar. Izložbu je otvorio starešina župe Čedo Milić ističući važnost izložbe i staranje župe oko unapređenja poljoprivrede po četama. Posle njega govorio je Ljubinko Vučenović o potrebi što intezivnijeg gajenja repe, deteline i grahorice u izrazito stočarskim predelima, kao i o koristi boljega hranjenja stoke, naročito preko zime. Posle njegovog govora iznosili su članovi četa rezultate, koje su postigli gajenjem stočne hrane. Starešina čete Bijelo Polje izneo je da je zasejao 10 kg grahorice, a dobio 1.200 kg i to baš u vreme, kad niko nije imao stočnu hranu. Uverio se da su mu krave davale dvostruko više mleka dok ih je hranio repom. To su potvrdili Đorđe Radulović i Vukosav Dragić. U svom govoru starešina čete Zijemlje izneo je da je na prostoru oko 300 kv. met. Dobio 30-35 met. centi repe, a jedan član na pola dunuma zemlje dobio je 50 met. centi repe. Dok je upotrebljavao staro seme dobio je na 3 dunuma zemlje 18 met. centi krompira, a kad je zasejao seme, što ga je dobio od župe, dobio je 70 met. centi krompira na istom zemljištu. Smatrao je da je seme kupusa odlično, jer su imali glavice teške po 4 kg. Đorđe Trišić je izneo da je kupio kravu za koju mu je garantovano, da daje 6 litara mleka. Kad ju je hranio repom davala je 11 litara. Risto Tilimbat je istakao, da nema toga ko bi ga razuverio, da repa i detelina nisu dobra hrana za stoku. Na kraju je starešina čete  Bijelo Polje zahvalio upravi župe, što je radila  da se selo preporodi. Prvu nagradu je dobio Antelj Lazo iz čete Zijemlje.

Sokolsko društvo u Gacku otvorilo je 25. oktobra 1931. izložbu poljoprivrednih proizvoda i ručnih radova seoskih sokolskih četa sreza gatačkog u svom sokolskom domu. Izložbu je otvorio sreski načelnik Dedić, član sokolskog društva. U svom govoru istakao je : „Hercegovina se ponosi Sokolstvom, jer danas prednjači u njemu svojim istinskim radom, kao viteštvom na bojnom polju”. Na izložbi pažnju su privukli ručni radovi, koji su se isticali svojom umetničkom izradom i koji su prikazivali povest, narodne velikane, junaštvo i  viteštvo. Ručni radovi bili su : kreveti, stolovi, stolice, tintarnice od drveta, stanovi za tkanje, mašine za vezanje sena, gusle, kutije za duvan, grabulje, vile, brane, plugovi, … . Iako je skoro sve uništeno od suše, sokoli iz seoskih četa su pokazali da i u planinskim krajevima sve može uspevati, samo je trebalo imati volje i truda. Održanje izložbe pomogao je ban Zetske banovine dr. Krulj sa 10.000 dinara. Zbog njegove stalne brige o sokolima i narodu gatačkog kraja, sokoli su mu sa izložbe uputili pozdravnu depešu. Bilo je 90 izlagača i svi su nagrađeni od banske pomoći.  Sokoli su odlučili da  svoje poljoprivredne proizvode sa izložbe stave na raspolaganje narodnom odboru za ishranu postradalih od suše. (5)

Zbog teškog stanja  i oskudice koja se osećala u Hercegovini, Crnoj Gori i Dalmaciji Socijalni odsek Saveza Sokola uputio je apel sokolskim društvima radi smeštaja siromašne sokolske dece kod porodica imućnijih sokola. Deca su bila  na  ishrani i nezi dok su trajale teške prilike kod porodica dece. Na apel Saveza prvo se odazvalo Sokolsko društvo Svilajnac, maleno mesto u župi Kragujevac, koje je 1936. primilo na negu, uzdržavanje i školovanje 15 siromašne dece iz župe Mostar. (6)

Župa Mostar je sistematski 1936. radila na širenju zadrugarstva. Župa je prodavala proizvode sokolskih zadruga u Avtovcu i Čibači. Med iz sokolskih pčelinjaka razašiljan je po celoj državi. Župa Mostar je težila da osnuje svoju centralnu zadrugu. Težili su da razviju intenzivniji rad oko sakupljanja lekovitog bilja i prodaje specijaliteta iz Hercegovine, Dubrovačkog Primorja i Imotske Krajine. Župa je podelila besplatno 40 presa za  sir i 10 košnica. Izrađene gusle u selima  i drugo župa je prodavala po odgovarajućim cenama. Da bi omogućila izradu domaćeg platna, župa se starala da seoske sokolske čete povećaju setvu lana i konoplje i nabavila moderan razboj za tkanje platna. Župa je podelila 50.795 kg semena deteline, stočne repe, postrne repe, futoškog glavatog kupusa, krompira iz Slovenije i povrtnog semenja. Nabavila je 17.600 strukova futoškog glavatog kupusa, i 400 kg duvanskog estrakta za pobijanje biljnih štetočina. Posredstvom župe članovi sokolskih četa zasejali su plemenitija semenja, zasadili 13.725 voćaka, 1.320 loza i 4.079 šumskog drveća. Nabavljeno je 300 kg čileanske šalitre. Župa Mostar je 36 četa snabdela sa ormarićima za apoteke.  (7) Župa je smatrala da je nestašica vode najveći problem za seosko stanovništvo. Da bi pomogla narodu u tim krajevima  rešila je da uredi oko devedeset voda. Seoski sokoli su davali radnu snagu, kreč, kamen i pesak, a za cement, željezo i alat apelovali su na rodoljubive ustanove i pojedince. (8)

Župa je skupila pomoć za uređenje 20 voda. Sem toga Čehoslovačka obec sokolska dala je župi da uredi 5 voda na njen račun. Novčanom pomoću pomognuta je izgradnja dve vode u selu Podvelež (Mostar). Akcija je sprovedena zajedno sa Studentskom radnom četom dra Laze Popovića iz Zagreba. (9) U selu Bojištima bio je izvor vode Ljeljinak. Za dvadeset dana rada u selu Bojištima studenti su iskopali 150 m dug kanal i montirali željezne cevi, koje im je poklonila nevesinjska opština. Bilo je mesta gde je kanal prosecan kroz kamen. Po starom običaju mobi dolazili su seljaci iz  drugih sela da pomognu “modroj legiji”. Jedan od seoskih dobrovoljaca, član seoske čete Novica Soldo pričao je da nije video tvrđih ljudi : “Dok krampom komad pećine ne odbije, ne prestaje”.  Izrađena su 2 rezervoara, česma i korita za pojenje stoke i pranje rublja. Koristili su je stanovnici Bojišta i planinci iz srezova Stolac i Ljubuški, koji su vodili stoku na ispašu u Crvanj. Potrošeno je 4.000 kg cementa. Radili su vodu za selo Batkovići i za 4-5 okolnih sela  i za prolaznike iz Humnine za planinu, koji su gonili stoku na Morine, Crvanj. Dugim kanalom povezano je 19 manjih i većih vrela. Sprovedena je drenaža. Od česme iskopan je odvodni  kanal  dug stotinu metara i visok mestimično 1.80 m. Vodom iz kanala natapale su se sve okolne ledine. Dovodni i odvodni kanal i korita sa česmom izrađeni su od armiranog betona. Rad je bio otežan zbog nepropusne zemlje (gnjilavice), koja se iz kanala nije mogla izbacivati lopatama, već su odvaljivani komadi odstranjivani rukama. Na tom mestu studenti su radili bosi i u vodi. Pomogli su članovi seoskih sokolskih četa iz Batkovića u dovozu peska, kamena i ostalog materijala. Jovan Tepurić ustupio je svoju kuću studentima za prenoćište. Treća voda na kojoj su studenti radili zvala se Brborača. (10)  Studentske radne čete angažovane su u Jablanici. Časopis „Sokolska prosveta“ od septembra 1937. doneo je fotografije radova na uređenju vode u Nevesinju i završetku radova na vodi Viteškog kralja Aleksandra I Ujedinitelja u mestu Baćina-Konjic. (11)

Zajedno sa  Sokolskom župom Mostar radio je Dom narodnog zdravlja u Mostaru. Na čelu Doma bio je  dr. Lovro Dojmi, član sokola u Mostaru. Od 1922. do 1933. osnivani su pojedini odjeli, a  1933. podignuta je nova zgrada  Doma narodnog zdravlja u Mostaru.  Do  1935. zalaganjem Doma narodnog zdravlja, podignuto je na stotine higijenskih česama. Osnovane su Zdravstvene stanice u Ljubuškom, Posušju i Širokom Brijegu. Sem toga osnivane su seoske školske kuhinje za siromašnu decu.  U borbi protiv pegavog tifusa Dom narodnog zdravlja je  delio kukuruz. Dom narodnog zdravlja je pred 10. do 20.000 ljudi održao predavanja sa prikazivanjem filmova. (12) Župa Mostar je u saradnji sa Domom narodnog zdravlja iz Mostara prikazala 11 filmova u 20 četa. Održavane su guslarske utakmice. U 48 jedinica postojali su streljački odseci. Sokolska Petrova petoljetka primljena je u župi  željeznom odlučnošću. (13)

Župa Mostar je preuzela da će u Petrovoj petoletci do 1941. pošumiti 32 dvorišta bogomolja, u 69 sela u svojim dvorištima domaćini zasadiće Kraljevo drvo, pošumiti u Hercegovini, Dubrovačkom Primorju i Imotskoj Krajini 64 groblja, zasaditi  34 Petrova gaja, palim borcima za slobodu podići 13 spomenika i 15 spomen-ploča, izgraditi 115 javnih česama, bunara i čatrnja, zasaditi 77 ulica, napraviti 92 odmarališta i urediti 22 narodna zborišta, izgraditi 406 privatnih čatrnja, zasaditi povrćem i ograditi 1.094 vrta, zasaditi  494 voćnjaka sa najmanje po 50 voćaka, nabaviti 388 preslica za brzo predenje vune, nabaviti i urediti 2.400 košnica, … urediti 18 voćnih rasadnika, osnovati 8 zadružnih ambara i 38 zadruga, i to zdravstvenih, sirarskih, stočarskih, uljarskih, pčelarskih, vodnih i vinskih, izgraditi 63 sokolska doma, urediti 33 vežbališta i nabaviti i osvetiti 24 sokolske zastave. (14)

Skupština Sokolske župe Mostar održana je u prostorijama mostarske učiteljske škole 9 maja 1937. Razmatran je rad na selu u okviru Petrove petogodišnjice. Govoreno je i o teškoćama  u radu, naročito povodom slučaja u Stonu, i sličnih slučajeva na Šipanu, u Čilipima, u selu Mokošici. Skupština je uputila apel Savezu Sokola, da se što više obezbedi podizanje sokolskih domova po selima. (15)

U Mostaru je 6.juna 1937. otkriven i osvećen Spomenik zahvalnosti streljanim srpskim seljacoma  : Janku Iveziću iz sela Zovog Dola kod Nevesinja, Tripku Zupcu iz sela Postoljana kod Nevesinja, Simi Crnogorcu iz sela Dulića kod Gacka i Đorđu Bartolu iz Gacka.  Sokolska župa Mostar rešila je da kao prvu zadužbinu u okviru Sokolske Petrove petoletke  podigne Spomenik zahvalnosti streljanim i obešenim Srbima u Mostaru. Na dan otkrivanja spomenika veliki deo Mostara je bio ukrašen zastavama. U Mostar su došle seoske sokolske čete iz bliže i dalje okoline i to pešice i na konjima.  U povorci su bile sve kategorije sokolskog članstva i druga kulturno-nacionalna društva. Kada je povorka stigla do spomenika, podignutog na južnoj strani Mostara, tu se već nalazila vojska i brojno građanstvo, predstavnici vlasti i nacionalno-kulturnih ustanova.  Spomenik su osvetili pravoslavni sveštenici u prisustvu zastupnika episkopa zahumsko-hercegovačkog, arhijerejskog namesnika Vujovića. Paroh Pejanović održao je kratak govor. Posle njega govorio je starešina župa Čeda Milić. Čeda Milić zamolio je predstavnika mostarske opštine da čuva prvi javni spomenik u Mostaru. Potpredsednik mostarske opštine Đorđe Labalo primio je spomenik na čuvanje. Na spomenik vence su položili dr.Milorad Dragić u ime Saveza sokola, zatim Đorđe Peško, banski većnik, u ime bana Primorske banovine i u ime Srpske pravoslavne opštine iz Mostara; Anto Tomović, u ime Sokolskog društva    Nevesinje iz čijeg su kraja dvojica streljani; Ćiril Vovoda u ime Narodne odbrane; Radoslav Ilić u ime dobrovoljaca iz Mostara; Tatko Palavestra u ime Četničkog udrženja iz Mostara i Veljko Šišnjevac, predsednik opštine iz Gacka. (16)

Župa Mostar je 1939-1940. izradila česmu na vodi Knežak kod Nevesinja, u slavu Boga i pokoj duše kralja Aleksandra. (17) Posle Aprilskog rata 1941. Sokolska župa Mostar bile je zabranjena od strane NDH.

Savez sokola nastojao je da unapredi selo. U tome je bila najagilnija župa Mostar. Novembra 1926. osnovana je Prva sokolska četa u Bijelom Polju kod Mostara. Godine 1927, 1928 i 1929. osnovano je 37 sokolskih četa. Uspesi u radu na selu prikazivani su na poljoprivrednim izložbama. Poljoprivredna izložba sokolskih četa društva Mostar u Bijelom Polju održana je 14. decembra 1930. Župa Mostar je sistematski radila na širenju zadrugarstva. Župa je smatrala da je nestašica vode najveći problem za seosko stanovništvo. Da bi pomogla narodu u tim krajevima  rešila je da uredi oko devedeset voda. Seoski sokoli su davali radnu snagu, kreč, kamen i pesak, a za cement, željezo i alat apelovali su na rodoljubive ustanove i pojedince.  Posle Aprilskog rata 1941. Sokolska župa Mostar bile je zabranjena od strane NDH.

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Župa Mostar;  „Sokolski glasnik“, God.XI, Ljubljana  1. jula 1929, br.13, str.12; „Sokolska župa u Mostaru”,  „Sokolski glasnik“,  Zagreb, 1920, br. 4, str. 205;  „Okružni slet župe Mostarske u Tivtu”,  „Sokolski glasnik“,  Zagreb, 1921, br. 11, str. 392, 393;  „Sokolska župa Mostar”,  „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 126;
2. „Sokolska župa Mostar”,  „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 126;
3. „Izveštaji za 3 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije u Beogradu 23 aprila 1933“, str. XV, XVI, LI, 14,75, 76, 77;
4. Alija H. Pašić (Avtovac), „Sokolstvo na selu i zadrugarstvo”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15. januara 1931, br. 3, str. 3;
5. K.T. „Poljoprivredna izložba sokolskih četa društva Mostar”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana,  1. januara 1931, br. 1, str. 3; Đ.J. Tilimbat, „Sokolska poljoprivredna izložba u Gacku”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 19. novembra 1931,  br. 47, str. 2,3;
6. „Sokolska socijalna akcija za zbrinjavanje naše siromašne dece”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 marta 1936, br. 12, str. 1;
7. „Rad Sokolske župe Mostar”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 8 maj 1937, br. 13, str. 5;
8. „Velika zdravstvena i socijalna akcija Sokolske župe Mostar”, ”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 26. juna 1936, br. 26, str. 3;
9. „Rad Sokolske župe Mostar”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 8 maj 1937, br. 13, str. 5;
10. B. Krčum, Mostar, “Zagrebački studenti i hercegovački Sokoli na zajedničkom delu za narod”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 27 septembra 1935, br. 36, str. 1;
11. Radmilo Grđić, „Delo i žrtva“, „Sokolska prosveta“, Beograd, septembar 1937,  br. 7, str.268-272;
12. K. Grujić, „Rad na zdravstvenom podizanju Hercegovine”, „Svijet”, Zagreb, 24-VIII 1935, br. 9, str. 165;
13. „Rad Sokolske župe Mostar”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 8 maj 1937, br. 13, str. 5;
14. „Sokolska župa Mostar na delu sprovođenja sokolskog petogodišnjeg plana rada”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 april 1937, br. 12, str. 5;
15. „Skupština  Sokolske župe Mostar”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 15 maj 1937, br. 14, str. 2;
16. „Sokolski spomenik streljanim Srbima u Mostaru podigla je Sokolska župa Mostar”, „Sokolski glasnik“, Beograd,  12 juni 1937, br. 18, str. 1;
17. „Sokolski glasnik“, Beograd,  29 novembar 1940, br. 48, str. 9;

Vezane vijesti:

SRPSKI SOKOLI U PEĆI – Jadovno 1941.

KRALjICA MARIJA NA PRIMORJU

Rad Savez Sokola u duhu slovenske uzajamnosti

rad sokola na kosovu i metohiji u međuratnom periodu

Rusko Sokolstvo u Kraljevini Jugoslaviji

SOKOLSKO OBELEŽAVANjE KOSOVSKE BITKE

SOKOLI NA SLETU U ZAGREBU 1924.

SOKOLI U JASENOVCU – Jadovno 1941.

NAPADI NA SOKOLSKA DRUŠTVA U BANOVINI HRVATSKOJ …

SOKOLI I MLADA BOSNA – Jadovno 1941.

Sokoli u borbi protiv klerikalizma u Zapadnoj … – Jadovno 1941.

RAD SOKOLA NA KOSOVU I METOHIJI – Jadovno 1941.

SAVEZ SOKOLA U PRIPREMI ODBRANE OTADžBINE – Jadovno …

SOKOLSKA ČETA U BRATIŠKOVCIMA – Jadovno 1941.